Закон о Државном суду за заштиту државе (1929)
МИ
АЛЕКСАНДАР I
по милости Божјој и вољи Народној
Краљ Срба, Хрвата и Словенаца
прописујемо и проглашујемо:
ЗАКОН
О ДРЖАВНОМ СУДУ ЗА ЗАШТИТУ ДРЖАВЕ
Члан 1.
При Касационом суду у Београду установљује се Државни суд за заштиту Државе.
Овај суд је надлежан на подручју целе Државе за извиђање, расправљање и суђење о кривичним делима из Главе XI. кривичног законика Краљевине Србије и о делима из члана 1., 9., 13., 14. Закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави.
Пред овим судом одговараће грађани Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и ако су горе поменута дела у иностранству починили.
Надлежност Државног суда за заштиту Државе протеже се и на друга кривична дела која су у вези са поменутим делима.
Члан 2.
Број чланова Државног суда и њихових заменика одредиће Министар Правде.
Чланове Државног суда и њихове заменике именује Краљ на предлог Министра Правде из реда данашњих судија.
Државни суд за заштиту Државе доноси своја решења у већима од седам судија.
Код Државног суда за заштиту Државе поставља се државни тужилац. У надлежност рада државног тужиоца спада покретање извиђаја и истраге код кривичних дела поменутих у чл. 1. као и подизање оптужнице и њено заступање на главној расправи (главном претресу).
Државног тужиоца именује Краљ на предлог Министра Правде.
Члан 3.
Прописи казненог поступника за Хрватску и Славонију служиће као поступак по овом закону. Министар Правде овлашћује се да Уредбом пропише потребне измене тога поступка.
Против решења Државног суда за заштиту Државе нема даљег правног лека.
Члан 4.
Државни тужилац може вођење извиђаја уступити државном тужиоцу, односно суду, који би иначе за то био надлежан; а Државни суд може на предлог државног тужиоца уступити вођење истраге суду који би иначе био надлежан. Тако исто може Државни суд на предлог државног тужиоца поступања по једном од кривичних дела уступити суду који би иначе био надлежан, на редован поступак.
Сви судови и све остале државне и самоуправне власти дужни су Државном суду за заштиту Државе и државном тужиоцу код овог суда дати помоћ.
Члан 5.
Прописи овог закона вреде и за кривична дела почињена пре његовог ступања на снагу, ако о том делу није још изречена пресуда по суду прве инстанције.
Сви прописи казненог закона и кривичних поступака, у колико су противни прописима овог закона, престају важити.
Министар Правде овлашћује се да изда Уредбу за извршење за извршење овог закона.
Члан 6.
Овај закон ступа у живот и добија обавезну снагу кад се обнародује у „Службеним Новинама“.
Бр. 915.
8. јануара 1929. год.
у Београду.
АЛЕКСАНДАР с. р.
Министар Правде,
Д-р М. Сршкић, с. р.
Председник Министарског Савета,
Почасни Ађутант Њ.В. Краља,
Дивизиски Ђенерал,
Пет. Р. Живковић, с. р.
Видео и ставио државни печат,
Чувар Државног Печата,
Министар Правде,
Д-р М. Сршкић, с. р.
Извори[уреди]
- „Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, број 7/1929