Закон за спровођење Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора (2003)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Coat of arms of Serbia and Montenegro.svg
ЗАКОН ЗА СПРОВОЂЕЊЕ УСТАВНЕ ПОВЕЉЕ ДРЖАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА


I. ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 1.

Уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора (у даљем тексту: Уставна повеља) примењује се од дана када је усвоји и прогласи Савезна скупштина, у истоветном тексту у коме су је претходно усвојиле Скупштина Републике Црне Горе и Народна скупштина Републике Србије, ако у погледу примене појединих њених одредаба овим законом није друкчије одређено.

Члан 2.

Одредбе Уставне повеље које се односе на права и дужности институција државне заједнице Србија и Црна Гора примењују се од дана њиховог конституисања, образовања, односно избора у складу с Уставном повељом, осим у случајевима кад овим законом није друкчије одређено.

Члан 3.

Све институције државне заједнице Србија и Црна Гора конституисаће се, биће образоване, односно изабране у року од 30 дана од дана ступања на снагу Уставне повеље.

Даном ступања на снагу Уставне повеље, органи Савезне Републике Југославије, и то: Савезна скупштина, председник Републике, Савезна влада, Савезни суд и Савезни уставни суд, до конституисања, образовања, односно избора институција државне заједнице Србија и Црна Гора, обављају послове у складу с Уставном повељом ако овим законом није друкчије одређено. Војска Југославије обавља послове до трансформације у Војску Србије и Црне Горе.

Органи Савезне Републике Југославије који обављају послове у смислу става 2. овог члана могу доносити само оне одлуке које су неопходне за несметано функционисање државне заједнице Србија и Црна Гора, осим у условима ванредног или ратног стања. Ови органи не могу преузимати додатне обавезе за државну заједницу Србија и Црна Гора.

Члан 4.

Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама доноси се до конституисања Скупштине Србије и Црне Горе.

II. ИНСТИТУЦИЈЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ[уреди]

Члан 5.

Државе чланице доносе законе о избору посланика у Скупштину Србије и Црне Горе у року од десет дана од дана ступања на снагу Уставне повеље. Председник Савезне Републике Југославије у року од пет дана од дана доношења закона из става 1. овог члана расписује прве посредне изборе за Скупштину Србије и Црне Горе, у складу с Уставном повељом.

Посланик у Скупштини Србије и Црне Горе не може бити опозван од стране скупштине државе чланице због изнетог става или начина гласања у Скупштини Србије и Црне Горе.

Члан 6.

Прву седницу Скупштине Србије и Црне Горе заказују председник Већа грађана Савезне скупштине, председник Већа република Савезне скупштине, председник Народне скупштине Републике Србије и председник Скупштине Републике Црне Горе.

Прва седница Скупштине Србије и Црне Горе одржава се у року од пет дана од дана избора посланика у Скупштину Србије и Црне Горе.

Првом седницом Скупштине Србије и Црне Горе председава најстарији посланик.

На првој седници усваја се привремени пословник о раду Скупштине Србије и Црне Горе, бирају се председник и потпредседник Скупштине Србије и Црне Горе, доноси закон о избору председника Србије и Црне Горе и акт о привременом финансирању институција државне заједнице Србија и Црна Гора за 2003. годину.

Члан 7.

Мандат савезних посланика у Већу грађана Савезне скупштине и Већу република Савезне скупштине престаје верификацијом мандата посланика Скупштине Србије и Црне Горе.

Члан 8.

На првој седници Скупштине Србије и Црне Горе бира се председник Србије и Црне Горе.

Члан 9.

Председник Србије и Црне Горе расписује непосредне изборе за посланике у Скупштину Србије и Црне Горе, тако да се ти избори одрже истеком рока од две године од дана конституисања првог сазива Скупштине Србије и Црне Горе.

Члан 10.

Председник Србије и Црне Горе, у року од пет дана од дана његовог избора, предлаже Скупштини Србије и Црне Горе састав Савета министара. Скупштина Србије и Црне Горе, у року од 25 дана од дана избора председника Србије и Црне Горе, доноси законе о организацији и начину рада институција државне заједнице Србија и Црна Гора.

Скупштина Србије и Црне Горе на истој седници доноси закон о Суду Србије и Црне Горе и бира судије овог суда.

Члан 11.

Врховни савет одбране командује Војском Србије и Црне Горе и одлучује на основу одредаба Уставне повеље од њеног ступања на снагу.

Члан 12.

Суд Србије и Црне Горе преузима све нерешене предмете и списе Савезног уставног суда и Савезног суда, за које је надлежан на основу Уставне повеље.

Нерешене предмете Савезног уставног суда и Савезног суда који нису у надлежности Суда Србије и Црне Горе преузимају и решавају уставни и редовни судови држава чланица, сагласно законима држава чланица.

Члан 13.

Даном ступања на снагу Уставне повеље, следећи савезни органи и организације постају органи и организације државе чланице Србије и настављају рад у складу са прописима на основу којих су образовани, а који ће се примењивати на територији државе чланице Србије до доношења одговарајућих прописа државе чланице Србије:

  1. Народна банка Југославије;
  2. Савезна управа царина;
  3. Савезни санитарни, ветеринарски и фитосанитарни инспекторат;
  4. Савезни девизни инспекторат;
  5. Агенција за осигурање депозита, санацију, стечај и ликвидацију банака;
  6. Савезна комисија за спречавање прања новца;
  7. Савезна комисија за хартије од вредности и финансијско тржиште.

Члан 14.

Савет министара државне заједнице Србија и Црна Гора доноси одлуку о фискалном агенту у међународним финансијским организацијама, уз сагласност министарстава финансија и централних банака држава чланица.

До конституисања Савета министара, послове фискалног агента у међународним финансијским организацијама обавља Савезно министарство за економске односе с иностранством, уз сагласност надлежних органа држава чланица.

Стручне и организационе послове наведене у ставу 2. овог члана, у прелазном периоду до дефинисања коначног начина представљања и заступања у међународним финансијским организацијама, обављају институције које су те послове обављале до доношења овог закона.

Функцију агента платца, у име држава чланица, обављају Народна банка Србије и Централна банка Црне Горе, у складу са закљученим међународним уговорима.

Члан 15.

До дефинисања њиховог коначног статуса, следећи органи и организације настављају да обављају послове:

  1. Савезни завод за биљне и животињске генетичке ресурсе;
  2. Савезни хидрометеоролошки завод;
  3. Савезни завод за стандардизацију;
  4. Југословенско акредитационо тело (ЈУ АТ);
  5. Савезни завод за интелектуалну својину;
  6. Савезни завод за мере и драгоцене метале;
  7. Савезни завод за статистику;
  8. Савезна управа за контролу летења;
  9. Савезни ваздухопловни инспекторат;
  10. Плов-пут Београд;
  11. Плов-пут Бар;
  12. Југословенски регистар бродова Београд;
  13. Југословенски регистар бродова Тиват;
  14. Музеј историје Југославије;
  15. Архив Југославије;
  16. Музеј ваздухопловства Југославије;
  17. Лучке капетаније и испоставе;
  18. Национални савет Савезне Републике Југославије за сарадњу са Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године;
  19. Координациони центар Савезне Републике Југославије и Републике Србије за Косово и Метохију.

Члан 16.

Даном ступања на снагу Уставне повеље, престају да раде:

  1. Савезни државни тужилац;
  2. Савезно министарство унутрашњих послова;
  3. Савезно министарство финансија;
  4. Савезно министарство правде;
  5. Савезно министарство саобраћаја и телекомуникација;
  6. Савезни буџетски инспекторат;
  7. Савезни управни инспекторат;
  8. Савезни тржишни инспекторат;
  9. Савезни саобраћајни инспекторат;
  10. Војно правобранилаштво;
  11. Савезно јавно правобранилаштво;
  12. Антимонополска комисија;
  13. Савезни секретаријат за информисање;
  14. Савезни секретаријат за законодавство;
  15. Савезни секретаријат за развој и науку;
  16. Савезни секретаријат за рад, здравство и социјално старање;
  17. Савезни секретаријат за спорт и омладину;
  18. Савезни секретаријат за вере;
  19. Савезни завод за информатику;
  20. Савезни завод за међународну сарадњу у агроиндустрији УНИДО Југославија центар;
  21. Савезни завод за заштиту и унапређење здравља:
  22. Савезни завод за социјално осигурање;
  23. Савезни завод за тржиште рада и миграције;
  24. Савезна дирекција за имовину СРЈ;
  25. Савезна дирекција за робне резерве;
  26. Агенција за промоцију и подстицање аграрног извоза;
  27. Агенција за истраживање медија и односа с јавношћу;
  28. Служба за заједничке послове Савезне владе и савезних органа управе;
  29. Авио-служба и
  30. Служба протокола.

Члан 17.

Даном ступања на снагу Уставне повеље, престају да раде и други савезни органи, организације, службе, стална и привремена стручна и саветодавна радна тела и комисије, који нису наведени у чл. 13, 15. и 16. овог закона.

Савет министара може да одлучи да поједине службе и групе послова из надлежности државне заједнице Србија и Црна Гора који су обављали органи, организације или службе наведене у чл. 15. и 16. овог закона буду преузете од стране институција државне заједнице Србија и Црна Гора.

Споразумом држава чланица може се утврдити потреба да поједини органи, организације или службе, укључујући и оне које су наведене у чл. 15. и 16. овог закона, настављају да обављају послове. Споразумом држава чланица може се утврдити да ови органи, организације или службе настављају да обављају послове као заједнички органи, организације или службе држава чланица.

Предузећа, финансијске организације или установе у којима Савезна Република Југославија, односно њени органи, организације или службе имају оснивачка права настављају рад, ако Савет министара не предложи њихову ликвидацију.

Ако предузећа, финансијске организације или установе из става 4. овог члана настављају рад, оснивачка права ће се уредити споразумом држава чланица.

Члан 18.

Поједине послове савезних министарстава, других савезних органа и организација и служби Савезне владе који престају да раде, а који су, сагласно одредбама Уставне повеље, у надлежности државне заједнице Србија и Црна Гора, до избора Савета министара, обављају:

1. Савезно министарство за иностране послове преузима послове:

1) свих савезних министарстава, других савезних органа и организација, у делу који се односи на вођење преговора и закључивање међународних уговора у којима је државна заједница Србија и Црна Гора, као субјект међународног права, уговорна страна, изузев послова везаних за међународне уговоре из надлежности економских односа с иностранством;

2) свих савезних министарстава, других савезних органа и организација, у делу који се односи на права и обавезе које произлазе из чланства у међународним глобалним и регионалним организацијама, за чије чланство је предуслов међународни субјективитет државне заједнице Србија и Црна Гора.

2. Савезно министарство за економске односе с иностранством преузима послове свих савезних министарстава, других савезних органа и организација у делу који се односи на економске односе с иностранством из надлежности државне заједнице Србија и Црна Гора.

3. Савезно министарство привреде и унутрашње трговине преузима послове:

1) Савезног тржишног инспектората, у делу који се односи на вршење управног надзора ради спречавања и укидања препрека слободном кретању људи, робе, услуга и капитала у оквиру државне заједнице Србија и Црна Гора;

2) Антимонополске комисије, у делу који се односи на спречавање настајања и престанак постојања монополског понашања или таквог положаја унутар заједничког тржишта државне заједнице Србија и Црна Гора.

4. Савезно министарство националних и етничких заједница преузима послове:

1) Савезног министарства правде, у делу који се односи на остваривање и праћење Уставном повељом, међународним уговорима и законима зајемчених слобода и права човека и грађанина и на екстрадицију;

2) Савезног министарства унутрашњих послова, у делу који се односи на странце, односно миграциону политику, усељавање и давање азила, путне исправе, односно визни режим и државну границу, односно интегрисану граничну управу.

5. Генерални секретаријат Савезне владе преузима послове:

1) Савезног министарства финансија, у делу који се односи на послове финансијске службе, у вези са припремом документације за извршење расхода институција државне заједнице Србија и Црна Гора, преко трезора државе чланице;

2) Савезног министарства правде, у делу који се односи на имовину државне заједнице Србија и Црна Гора која је потребна за функционисање њених институција, а с тим у вези и одговарајуће послове Дирекције за имовину СРЈ, послове заштите те имовине у поступцима који се воде пред судовима и другим државним органима од Савезног јавног правобранилаштва, као и послове у поступку спровођења Споразума о сукцесији и функције и организацију институција државне заједнице Србија и Црна Гора и положаја запослених у њима;

3) Савезног управног инспектората, у делу који се односи на вршење унутрашње контроле, односно управног надзора над законитошћу управног поступања и усклађеним деловањем министарстава Савета министара и других институција које одлучују применом управног поступка и поступање у складу с прописима о канцеларијском пословању;

4) Савезног секретаријата за законодавство, у делу који се односи на: обезбеђење методолошког јединства у припреми закона које предлаже Савет министара и прописа које у складу са законским овлашћењима доноси; изградњу и унапређење законодавног система државне заједнице Србија и Црна Гора и старање о објављивању прописа у службеном гласилу;

5) Савезног секретаријата за информисање, у делу који се односи на обавештавање домаће јавности о раду Савета министара и његових министарстава и анализирање извештавања домаћих и страних средстава информисања о раду Савета министара и његових министарстава и њихово упознавање с анализираним стањем;

6) Савезног завода за информатику, у делу који се односи на изградњу и унапређење информационог система државне заједнице Србија и Црна Гора, пружањем информатичке подршке за рад Савета министара, његових министарстава и службе и њиховим повезивањем са другим институцијама државне заједнице Србија и Црна Гора и државним органима држава чланица;

7) Службе за заједничке послове Савезне владе и савезних органа управе;

8) Авио-службе и

9) Службе протокола.

Генерални секретаријат Савезне владе врши надзор над обављањем послова из тачке 5. овог члана.

Послове војног правобраниоца преузима Савезно министарство за одбрану.

Члан 19.

Институције државне заједнице Србија и Црна Гора, односно државни органи државе чланице у чији делокруг прелазе послови органа и организација Савезне Републике Југославије или савезног министарства, другог савезног органа или организације или службе Савезне владе, истовремено са преузимањем послова преузимају и запослене који су на дан ступања на снагу Уставне повеље били распоређени на радна места на којима се обављају послови који се преузимају, односно који су непосредно радили на тим пословима.

Запослени који не буду преузети у институције државне заједнице или у државне органе држава чланица остварују права из радног односа најдуже годину дана од дана престанка потребе за њиховим радом.

Савезним посланицима у Савезној скупштини и лицима која по одредбама савезног закона у тренутку ступања на снагу Уставне повеље имају статус изабраног државног функционера, а којима престаје мандат, односно функција, конституисањем институција државне заједнице Србија и Црна Гора или избором нових функционера, припада право на плату до испуњавања услова за пензију или решавања њиховог радно-правног статуса, али најдуже годину дана од дана престанка мандата, односно функције.

III. УСКЛАЂИВАЊЕ ПРОПИСА С УСТАВНОМ ПОВЕЉОМ[уреди]

Члан 20.

Савезни закони и други савезни прописи из области које су према Уставној повељи у надлежности државне заједнице Србија и Црна Гора примењују се као правни акти државне заједнице Србија и Црна Гора, осим у деловима који су у супротности с одредбама Уставне повеље. Државе чланице ускладиће своје уставе с Уставном повељом и ратификованим међународним уговорима државне заједнице Србија и Црна Гора, у року од шест месеци од дана ступања на снагу Уставне повеље.

Институције државне заједнице Србија и Црна Гора дужне су да прописе из става 1. овог члана ускладе с Уставном повељом у року од једне године од дана ступања на снагу Уставне повеље.

Државе чланице дужне су да ускладе своје законе и друге прописе с Уставном повељом, ратификованим међународним уговорима државне заједнице Србија и Црна Гора и законима државне заједнице Србија и Црна Гора, до 31. децембра 2003. године.

Акти из става 1. овог члана, који нису из области у којима је Уставном повељом утврђена надлежност државне заједнице Србија и Црна Гора, примењују се после ступања на снагу Уставне повеље као општи акти држава чланица, док их њихови надлежни органи не ставе ван снаге, осим у деловима који су у супротности с одредбама Уставне повеље, изузев у областима које су већ регулисане прописима државе чланице.

По свом конституисању, Скупштина Србије и Црне Горе образује посебну комисију ради старања о усклађивању прописа Србије и Црне Горе с Уставном повељом. Комисија из става 6. овог члана предлаже програм усклађивања прописа, водећи рачуна о роковима утврђеним овим законом и о хитности регулисања појединих односа.

IV. ИМОВИНА[уреди]

Члан 21.

Законом о имовини државне заједнице Србија и Црна Гора утврдиће се имовина државне заједнице која је неопходна за функционисање њених институција и Војске Србије и Црне Горе, у року од шест месеци од дана ступања на снагу Уставне повеље.

Државе чланице и државна заједница, у року од 60 дана од дана ступања на снагу Уставне повеље, образују комисију која ће утврдити предлог обима имовине из става 1. овог члана, као и обима, структуре и начина расподеле преостале имовине.

Комисија из става 2. овог члана, коју чине представници Владе Републике Србије, Владе Републике Црне Горе, Савета министара државне заједнице Србија и Црна Гора и централних банака држава чланица, у року од 90 дана од дана њеног образовања, доставља предлог на усвајање Скупштини Србије и Црне Горе. До окончања поступка из става 3. овог члана, институције државне заједнице, институције које обављају послове институција државне заједнице у прелазном периоду, као и Војска Србије и Црне Горе не могу располагати непокретностима које су у моменту усвајања Уставне повеље имовина Савезне Републике Југославије.

V. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 22.

Сви рокови утврђени Уставном повељом почињу да теку од дана ступања на снагу Уставне повеље.

Члан 23.

Закон о застави државне заједнице Србија и Црна Гора доноси се у року од 60 дана од дана конституисања Скупштине Србије и Црне Горе.

Закон о грбу и химни државне заједнице Србија и Црна Гора доноси се до краја 2003. године.

Члан 24.

Војни правосудни органи настављају рад до доношења закона из члана 66. Уставне повеље.

Закон из става 1. овог члана доноси се у року од шест месеци од дана ступања на снагу Уставне повеље.

Члан 25.

Лица која су стекла југословенско држављанство до ступања на снагу Уставне повеље задржавају то држављанство и право на коришћење постојећих јавних исправа до доношења закона којим ће се уредити ова материја.

Члан 26.

Печати и штамбиљи које користе савезни органи и организације примењују се до доношења прописа о новим печатима и штамбиљима.

Члан 27.

Садашњи новац, хартије од вредности и други документи важе и после ступања на снагу Уставне повеље, а ознаке на њима мењају се приликом нових емисија, односно нових издања.

Члан 28.

Даном ступања на снагу овог закона назив службеног гласила Савезне Републике Југославије мења се и гласи: “Службени лист Србије и Црне Горе”.

Члан 29.

Овај закон усваја се и проглашава у Скупштини Савезне Републике Југославије у истоветном тексту у коме су га претходно усвојиле Народна скупштина Републике Србије и Скупштина Републике Црне Горе и ступа на снагу даном ступања на снагу Уставне повеље.


Извор[уреди]

  • Службени лист Србије и Црне Горе, година I, број 1, Београд, уторак, 4. фебруар 2003.