[Зажени се Ила Малишева]
Зажени се Ила Малишева,
И он проси Виду Загоркињу.
Он гу проси, њему гу не давав.
Запроси гу Стојан Поповићу,
Запроси гу, њему гу дадоше. 5
У недељу свадбу направио,
А у другу у деду на гости.
Па говори Стојан Поповићу:
— Је л’ ме чујеш, Видо Загоркињо,
Ти умеси туј белу погачу, 10
И наточи туја рујно вино,
И наточи туј љуту ракију,
Ће идемо у деду на гости,
Ја ћу спремам коњи у арови.
Једва Вида тоја дочекала, 15
И све Вида редом поспремала.
Стојан вади коњи из арови.
Кад су пошли путом путовати,
Преко туја Мироча планину,
Проговара Стојан Поповићу: 20
— Је л’ ме чујеш, Видо Загоркињо,
Викни, мори, па ми попој мало,
Јели ме је дремка обалила.
Ал’ говори Вида Загоркиња:
— Ман’ се, море, Стојан Поповићу, 25
Ја ти не смем овде запевати,
Моји гласи далеко се чују,
Ће ме чује Ила Малишева,
Ће искочи на друм, на раскрсје,
Оће тебе младог погубити 30
Па и мене младу заробити.
— Викни, мори, Видо Загоркињо,
Викни, мори, попевај ми мало,
Што се бојиш Иле Малишева,
Зашто носим туја остру сабљу? 35
Зашто носим тоје остро копље?
Зашто носим тешку топузину?
Је ли, море, за такви јунаци!
Послуша га Вида Загоркиња
Па запева тијо лепу песму, 40
Кад запева, сва гора повену,
Њојни гласи на далек’ се чују.
Сачуо ги Иле Малишева,
Па искочи на друм, на раскрсје
Са његови’ дванајес’ делија. 45
................................................
Певач одавде прича о догађају и каже да су се јунаци побили, да су поломили бритке сабље, копља и буздоване, да су се затим хрвали "три дни и три ноћи“, да су их пене попануле, Илу беле, а Стојана Поповића беле и крваве. Налазећи се тако у животној опасности, Стојан Поповић позива жену да узме парчад од сабаља па да удари једног кога она хоће.
То је Вида лепо саслушала
Па узима парчета од сабље.
Не удара Илу Малишева,
Но удара Поповић Стојана!
Цвилиу Стојан до Бога милога, 50
И обори Илу Малишева,
Удари му ножи усред груди,
Мртав оста Или Малишева.
Па покупи парчета од сабље
И појури дванајес’ делије, 55
И посече дванајес’ делије
Од дванајес’ прави дваес и четири,
Па забере Виду Загоркињу
И от’ше у деду на гости.
Кад су били у деду на гости, 60
И кад су се добро погостили,
Стојан деди све исприча редом.
................................................
Таст онда наређује Стојану Поповићу да његову кћерку намаже лојем и катраном и запали па му да своју најмлађу кћер за жену.
