Завет

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Завет
Писац: Милутин Бојић



Завет



Још у моје лице бол не зари реза

И бесане ноћи из ока не зборе

Ни за крст рођени да ме судба веза,

А зенице тужно на пепелу горе.


Ипак у самоћи кад ми нога дрзне

И велика поноћ вечну песму почне,

Осетим, у мени река суза мрзне,

И оловни мрак ми склапа капке очне.


Јер знам, данашње ће жеље бити троме

Кад сломљен, врх празне животне ћу стазе,

Гледати где прете буре све да сломе,

А језером мојих задње роде газе.


Сунце, тад, кад будем пресит свега мрео,

Светли, да с очију пуним твога блеска

Заспим гутајући твој пољубац врео

И не видим руљу што другоме пљеска.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.