Zavet

Milutin Bojić

Zavet Pisac: Milutin Bojić

Zavet

Još u moje lice bol ne zari reza

I besane noći iz oka ne zbore

Ni za krst rođeni da me sudba veza,

A zenice tužno na pepelu gore.

Ipak u samoći kad mi noga drzne

I velika ponoć večnu pesmu počne,

Osetim, u meni reka suza mrzne,

I olovni mrak mi sklapa kapke očne.

Jer znam, današnje će želje biti trome

Kad slomljen, vrh prazne životne ću staze,

Gledati gde prete bure sve da slome,

A jezerom mojih zadnje rode gaze.

Sunce, tad, kad budem presit svega mreo,

Svetli, da s očiju punim tvoga bleska

Zaspim gutajući tvoj poljubac vreo

I ne vidim rulju što drugome pljeska.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.