Заборављени патриота
Докле ми се мач блисато
Бојиштем у руци –
Док се кољах очајнички
По мегдану с Турци;
Док излагах све што имах
На Српства бранику,
Док јунаштвом чиних чуда
Српству на видику: -
Дотле су ме поштовали
И хвалили живо,
Ма да н'јесам у том раја
Никада ужив'о!...
Данас, кад ме изда снага,
Кад ме боре красе,
Данас, када већ не могу
Ни да с' борим за се –
Кад сам за род прегорио
Крвцу своје крви,
Кад сам тугом, очајањем
У свијету први: -
Нигдје брата, пријатеља,
Да м' десницу даде,
Нигдје никог, да пожали –
Да ублажи јаде!...
Докле ми се помицало
Свиле, сребра, злата –
Док сиромах има рашта
Куцнут ми на врата;
Докле могах потпомагат'
Жеље рода мога –
Док им н'јесам ускраћев'о
Залогаја свога: -
Дотле су ме поштовали
И хвалили живо,
Ма да н'јесам у том раја
Никада ужив'о!...
Данас, кад ми оскуд'јева
Најглавнија треба –
Када немам за утјеху
Коре суха хљеба;
Када жељно ишчекујем
Крај живота клета,
Кад бих хтио да с' уклоним
С овог лажног св'јета: -
Нигдјебрата, пријатеља,
Да м' десницу даде,
Нигдје никог да пожали –
Да ублажи јаде!...
|
В., „Словански свет “, број 6., У Бечу, 10. маја 1897., стр. 89. – 90. (Пјесма је непотписана и није сигурно да ли јој је аутор Мило Јововић. Патриотски набој, ћирилица и ијекавица упућују на то да је Мило Јововић могући аутор.)