Zaboravljeni patriota
Dokle mi se mač blisato
Bojištem u ruci –
Dok se koljah očajnički
Po megdanu s Turci;
Dok izlagah sve što imah
Na Srpstva braniku,
Dok junaštvom činih čuda
Srpstvu na vidiku: -
Dotle su me poštovali
I hvalili živo,
Ma da n'jesam u tom raja
Nikada uživ'o!...
Danas, kad me izda snaga,
Kad me bore krase,
Danas, kada već ne mogu
Ni da s' borim za se –
Kad sam za rod pregorio
Krvcu svoje krvi,
Kad sam tugom, očajanjem
U svijetu prvi: -
Nigdje brata, prijatelja,
Da m' desnicu dade,
Nigdje nikog, da požali –
Da ublaži jade!...
Dokle mi se pomicalo
Svile, srebra, zlata –
Dok siromah ima rašta
Kucnut mi na vrata;
Dokle mogah potpomagat'
Želje roda moga –
Dok im n'jesam uskraćev'o
Zalogaja svoga: -
Dotle su me poštovali
I hvalili živo,
Ma da n'jesam u tom raja
Nikada uživ'o!...
Danas, kad mi oskud'jeva
Najglavnija treba –
Kada nemam za utjehu
Kore suha hljeba;
Kada željno iščekujem
Kraj života kleta,
Kad bih htio da s' uklonim
S ovog lažnog sv'jeta: -
Nigdjebrata, prijatelja,
Da m' desnicu dade,
Nigdje nikog da požali –
Da ublaži jade!...
|
V., „Slovanski svet “, broj 6., U Beču, 10. maja 1897., str. 89. – 90. (Pjesma je nepotpisana i nije sigurno da li joj je autor Milo Jovović. Patriotski naboj, ćirilica i ijekavica upućuju na to da je Milo Jovović mogući autor.)