Заблаја ми бела бецка,[1]
Усред овце у пландиште.
Запита гу млад овчаре:
„Што ми блајиш, бела бецо,
Да л’ си гладна или жедна?“ 5
— Нисам гладна нити жедна,
Но си блајим за овчара.
Дор ми беше млад, нежењет,
Пасеше ме по ридине,
Појеше ме на бел Дунав, 10
А сада се оженија,
Па ме пасе прекај реку,
Па ме поји на топилац[2].
Ој убаве, мале моме!
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 48.
