Zablaja mi bela becka (Vasiljević)

* * *

[Zablaja mi bela becka]

Zablaja mi bela becka,^[1]
Usred ovce u plandište.
Zapita gu mlad ovčare:
„Što mi blajiš, bela beco,
Da l’ si gladna ili žedna?“ 5
— Nisam gladna niti žedna,
No si blajim za ovčara.
Dor mi beše mlad, neženjet,
Paseše me po ridine,
Poješe me na bel Dunav, 10
A sada se oženija,
Pa me pase prekaj reku,
Pa me poji na topilac^[2].
Oj ubave, male mome!

---

Napomena

Đurđa Jov. Mladenovića, Bratmilovce.

Reference

1. Becka, ime ovce.
2. Topilac, gde se topi konoplja.

Izvor

• Miodrag A. Vasiljević, Narodne melodije leskovačkog kraja, Srpska akademija nauka, Posebna izdanja knjiga SSSHHH, Muzikološki institut knjiga 11, Naučno delo, Beograd, 1960., str. 48.