Жудња из даљине

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Lanquan li jorn...
Lanquan li jorn son lonc en may
M'es belhs dous chans d'auzelhs de lonh,
E quan mi suy partitz de lay,
Remembra'm d'un' amor de lonh.
Vau de talan embroncx e clis
Si que chans ni flors d'albespis
No-m valon plus que l'yverns gelatz.
Be tenc lo Senhor per veray
Per que formet sest' amor de lonh,
Mas per un ben que m'en eschay
N'ai dos mals, quar tant suy de lonh.
A! quar no fuy lai pelegris,
Si que mos fustz e mos tapis
Fos pels sieus belhs huelhs remiratz!
Be'm parra joys quan li querray,
Per amor Dieu, l'ostal de lonh,
E, s'a lieys platz, alberguarai
Pres de lieys, si be'm suy de lonh,
Qu'aissi es lo parlamens fis
Quan drutz lonhdas et tan vezis
Qu'ab cortes ginh jauzis solatz.
Iratz e dolens m'en partray,
S'ieu no vey sest' amor de lonh.
No'm sai quora mais la veyrai,
que tan son nostras terras lonh.
Assatz hi a pas e camis,
e per aisso no'n suy devis.
Mas tot sia cum a lieys platz.
Jamai d'amor no'm jauziray
Si no'm jau d'est' amor de lonh,
que mielher ni gensor no'n sai
ves nulha part, ni pres ni lonh.
Tant es sos pretz ricx e sobris
Que lai el reng dels Sarrasis
fos ieu per lieys chaitius clamatz
Dieus que fetz tot quant ve ni vay
E formet sest'amor de lonh
Mi don poder, que cor be n'ai,
Qu'ieu veya sest'amor de lonh,
Verayamen en luec aizis,
Si que las cambras e'l jardis
Mi resemblo novels palatz.
Ver ditz qui m'apella lechay
e deziros d'amor de lonh,
que nulhs autres joys tan no'm play
Cum jauzimen d'amor de lonh.
Mas so qu'ieu vuelh m'es tant ahis,
Qu'enaissi'm fadet mos pairis
Qu'ieu ames e nos fos amatz

.

Жудња из даљине...
За време дугих мајских дана
пој птица волим из даљине
кад се самоћа јави рана
на драгу мислим из даљине
и лутам следећ срца жуд
али и песма и цвет жут
мени су исто што и зима.
Божанска реч је мени знана
видећу драгу из даљине
ал' једна срећа краткотрајна
два бола носи из даљине;
ах! да на свети кренем пут
да исцепани мој се скут
њој јави тада пред очима!
О каква радост богомдана
крај ње у заклон из даљине!
Ту остао бих, знај драгана,
иако стижем из даљине.
Да милу реч јој слушам свуд
далеки драги њој уз груд
каквим бих плив'о радостима!
Крен'о бих ведар и пун рана
видевши драгу из даљине
ал' она мени још је страна
између нас су све даљине;
многи је корак, многи спруд
а ја на путу као луд...
Ја препуштам се Боговима!
Једина љубав постојана
љубав је ова из даљине
часна је она и ваљана
као ниједна из даљине;
лепота јој је знана свуд
на Сарацена затвор љут
прист'о бих да је близу њима!
Нек Бог са неба озвездана
што да ми драгу из даљине
створи да срца поуздана
угледам драгу из даљине
очима стварно понеки пут:
тад одаја и баште кут
сличиће рајским дворовима!
Имаде право ко ме назва
Љубави жељан из даљине
јер нема сласти што је равна
љубавној сласти из даљине;
ал' жеља ми је душманин худ
јер прорече ми неко суд:
у љубавним да мрећу злима!