Жорж Данден/32

ТРЕЋИ ЧИН

ПОЈАВА XI

ПОЈАВА XI
Г-дин и г-ђа од Сотанвила у ноћним хаљинама, Колен, носећи фењер, Анжелика и Клодина на прозору, Данден.

АНЖЕЛИКА:
Приђите, молим вас, и дајте ми задовољење за нечувену дрскост мужа коме су љубомора и вино тако помутили памет да више не зна ни шта говори ни шта твори. Послао је сам по вас да будете сведоци најневероватније лудости за коју се досад чуло. Ево га, као што видите, где се враћа пошто је пустио да га чекају целу ноћ, а ако само пристанете да га слушате, рећи ће вам да има да се пожали на мене за све најгоре на свету, како сам се извукла од њега, док је спавао, да се скитам, и сто других прича те врсте које је однекуд измислио.
ДАНДЕН:
Да, зле опајдаре!
КЛОДИНА:
Јесте, хтео је силом да нас убеди да је он био унутра, а да смо ми биле напољу. Ту му лудост не можете избити из главе.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Како? Шта то значи?
Г-ЂА ОД СОТАНВИЛА:
То је страховита бестидност, послати по нас.
ДАНДЕН:
Ја никад....
АНЖЕЛИКА:
Не, оче, не могу више да издржим са оваквим мужем. Моје стрпљење је дотерано до краја. Малочас ми је рекао стотину увреда.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
(Дандену). До беса! Ви сте један неотесан простак.
КЛОДИНА:
Човека мора да гризе савест кад види да се тако поступа са једном сиротом младом женом. То је да се до неба чује.
ДАНДЕН:
Зар неко може?....
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Одлазите, треба да умрете од стида!
ДАНДЕН:
Пустите ме да кажем две речи.
АНЖЕЛИКА:
Треба само да га чујете. Налагаће вам ваздан којешта.
ДАНДЕН:
Ја сам очајан!
КЛОДИНА:
Толико је пио да не верујем да се може издржати поред њега. Осећа се на вино чак овде горе.
ДАНДЕН:
Господине тасте, ја вас преклињем...
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Одмакните се: заударате на вино чим зинете!
ДАНДЕН:
Госпођо, ја вас молим...
Г-ЂА ОД СОТАНВИЛА:
Фуј, не прилазите близу! Дах вам је кужан.
ДАНДЕН:
(Г-дину од Сотанвила). Допустите да вам....
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Даље од мене, кажем вам! Не можете се поднети.
ДАНДЕН:
(Г-ђи од Сотанвила). Будите добри да.....
Г-ЂА ОД СОТАНВИЛА:
Ух, смучило ми се од вас ! Говорите издаље, ако хоћете.
ДАНДЕН:
Па добро, говорим издаље. Кунем вам се да нисам макао из куће и да је она излазила.
АНЖЕЛИКА:
Шта сам вам рекла?
КЛОДИНА:
Врло вероватно, као што видите сами.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Оставите се! Ви терате шегу са људима.
ДАНДЕН:
Небо ми је сведок да сам био у кући и да.....
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Ћутите! Таква се лудорија не може поднети.
ДАНДЕН:
Нека ме гром овог часа погоди ако......
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Не пробијајте нам више главу него гледајте како да замолите за опроштај своју жену.
ДАНДЕН:
Ја да молим за опроштај?
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Да, за опроштај и то без оклевања.
ДАНДЕН:
Шта зар ја?......
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
До беса! Ако ми одговорите, научићу вас шта значи кад се чешете о нас.
ДАНДЕН:
Ах, Жорже Дандене!
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Ходите, кћери, дођите да вас муж замоли за опроштај.
АНЖЕЛИКА:
Зар ја? Ја да му опростим све што ми је рекао? Не, не, оче, немогућно ми је да се на то одлучим, ја вас молим да ме раставите од мужа с којим не бих могла више живети.
КЛОДИНА:
Ко би то издржао.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Кћери, раставе те врсте не свршавају се без велике саблазни, а ви треба да се покажете паметнији од њега и да се претрпите још овог пута.
АНЖЕЛИКА:
Како да се претрпим после таквих недостојности? Не, оче, не тако што ја не могу пристати.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
То је потребно, кћери, и ја вам то заповедам.
АНЖЕЛИКА:
На те речи ја мотрам ућутати, јер ви над мном имате неограничену власт.
КЛОДИНА:
Мило створење!
АНЖЕЛИКА:
Тешко је кад се морају заборавити такве увреде, али ма колико ме то стало, дужност ми је да вам се покорим.
КЛОДИНА:
Сирото јагњенце!
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
(Анжелики). Ступите ближе.
АНЖЕЛИКА:
Све што ме терате да чиним неслужи ничему. Видећете да ће сутра све почети изнова.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
(Анжелики). То ће бити наша брига (Дандену). Брзо, клекните.
ДАНДЕН:
Да клекнем?
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Јесте, да клекнете и то одмах.
ДАНДЕН:
(Клекне држећи свећу у руци). (За себе). Ох, Боже! (Г-дину од Сотанвила). Шта треба да кажем?
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
"Госпођо, молим вас да ми опростите".
ДАНДЕН:
Госпођо, молим вас да ми опростите.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
"Лудост коју сам учинио".
ДАНДЕН:
Лудост коју сам учинио.(За себе). Кад сам вас узео за жену.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
"И обећавам вам да ћу се убудуће боље владати".
ДАНДЕН:
И обећавам вам да ћу се убудуће боље владати.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Пазите и знајте да је ово последња ваша непријатност коју смо вам допустили.
Г-ЂА ОД СОТАНВИЛА:
Божијег ми дана! Ако још једном погрешите, научићемо вас какво поштовање дугујете својој жени и породици из које она потиче.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Ево скоро већ свиће. Збогом сад. (Дандену). Вратите се кући и трудте се да се паметно понашате. (Г-ђи од Сотанвила). А ми, душице, пођимо у постељу.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Жан Баптист Поклен Молијер, умро 1673, пре 351 година.