Žorž Danden/32

TREĆI ČIN

POJAVA XI

POJAVA XI
G-din i g-đa od Sotanvila u noćnim haljinama, Kolen, noseći fenjer, Anželika i Klodina na prozoru, Danden.

ANŽELIKA:
Priđite, molim vas, i dajte mi zadovoljenje za nečuvenu drskost muža kome su ljubomora i vino tako pomutili pamet da više ne zna ni šta govori ni šta tvori. Poslao je sam po vas da budete svedoci najneverovatnije ludosti za koju se dosad čulo. Evo ga, kao što vidite, gde se vraća pošto je pustio da ga čekaju celu noć, a ako samo pristanete da ga slušate, reći će vam da ima da se požali na mene za sve najgore na svetu, kako sam se izvukla od njega, dok je spavao, da se skitam, i sto drugih priča te vrste koje je odnekud izmislio.
DANDEN:
Da, zle opajdare!
KLODINA:
Jeste, hteo je silom da nas ubedi da je on bio unutra, a da smo mi bile napolju. Tu mu ludost ne možete izbiti iz glave.
G-DIN OD SOTANVILA:
Kako? Šta to znači?
G-ĐA OD SOTANVILA:
To je strahovita bestidnost, poslati po nas.
DANDEN:
Ja nikad....
ANŽELIKA:
Ne, oče, ne mogu više da izdržim sa ovakvim mužem. Moje strpljenje je doterano do kraja. Maločas mi je rekao stotinu uvreda.
G-DIN OD SOTANVILA:
(Dandenu). Do besa! Vi ste jedan neotesan prostak.
KLODINA:
Čoveka mora da grize savest kad vidi da se tako postupa sa jednom sirotom mladom ženom. To je da se do neba čuje.
DANDEN:
Zar neko može?....
G-DIN OD SOTANVILA:
Odlazite, treba da umrete od stida!
DANDEN:
Pustite me da kažem dve reči.
ANŽELIKA:
Treba samo da ga čujete. Nalagaće vam vazdan koješta.
DANDEN:
Ja sam očajan!
KLODINA:
Toliko je pio da ne verujem da se može izdržati pored njega. Oseća se na vino čak ovde gore.
DANDEN:
Gospodine taste, ja vas preklinjem...
G-DIN OD SOTANVILA:
Odmaknite se: zaudarate na vino čim zinete!
DANDEN:
Gospođo, ja vas molim...
G-ĐA OD SOTANVILA:
Fuj, ne prilazite blizu! Dah vam je kužan.
DANDEN:
(G-dinu od Sotanvila). Dopustite da vam....
G-DIN OD SOTANVILA:
Dalje od mene, kažem vam! Ne možete se podneti.
DANDEN:
(G-đi od Sotanvila). Budite dobri da.....
G-ĐA OD SOTANVILA:
Uh, smučilo mi se od vas ! Govorite izdalje, ako hoćete.
DANDEN:
Pa dobro, govorim izdalje. Kunem vam se da nisam makao iz kuće i da je ona izlazila.
ANŽELIKA:
Šta sam vam rekla?
KLODINA:
Vrlo verovatno, kao što vidite sami.
G-DIN OD SOTANVILA:
Ostavite se! Vi terate šegu sa ljudima.
DANDEN:
Nebo mi je svedok da sam bio u kući i da.....
G-DIN OD SOTANVILA:
Ćutite! Takva se ludorija ne može podneti.
DANDEN:
Neka me grom ovog časa pogodi ako......
G-DIN OD SOTANVILA:
Ne probijajte nam više glavu nego gledajte kako da zamolite za oproštaj svoju ženu.
DANDEN:
Ja da molim za oproštaj?
G-DIN OD SOTANVILA:
Da, za oproštaj i to bez oklevanja.
DANDEN:
Šta zar ja?......
G-DIN OD SOTANVILA:
Do besa! Ako mi odgovorite, naučiću vas šta znači kad se češete o nas.
DANDEN:
Ah, Žorže Dandene!
G-DIN OD SOTANVILA:
Hodite, kćeri, dođite da vas muž zamoli za oproštaj.
ANŽELIKA:
Zar ja? Ja da mu oprostim sve što mi je rekao? Ne, ne, oče, nemogućno mi je da se na to odlučim, ja vas molim da me rastavite od muža s kojim ne bih mogla više živeti.
KLODINA:
Ko bi to izdržao.
G-DIN OD SOTANVILA:
Kćeri, rastave te vrste ne svršavaju se bez velike sablazni, a vi treba da se pokažete pametniji od njega i da se pretrpite još ovog puta.
ANŽELIKA:
Kako da se pretrpim posle takvih nedostojnosti? Ne, oče, ne tako što ja ne mogu pristati.
G-DIN OD SOTANVILA:
To je potrebno, kćeri, i ja vam to zapovedam.
ANŽELIKA:
Na te reči ja motram ućutati, jer vi nad mnom imate neograničenu vlast.
KLODINA:
Milo stvorenje!
ANŽELIKA:
Teško je kad se moraju zaboraviti takve uvrede, ali ma koliko me to stalo, dužnost mi je da vam se pokorim.
KLODINA:
Siroto jagnjence!
G-DIN OD SOTANVILA:
(Anželiki). Stupite bliže.
ANŽELIKA:
Sve što me terate da činim nesluži ničemu. Videćete da će sutra sve početi iznova.
G-DIN OD SOTANVILA:
(Anželiki). To će biti naša briga (Dandenu). Brzo, kleknite.
DANDEN:
Da kleknem?
G-DIN OD SOTANVILA:
Jeste, da kleknete i to odmah.
DANDEN:
(Klekne držeći sveću u ruci). (Za sebe). Oh, Bože! (G-dinu od Sotanvila). Šta treba da kažem?
G-DIN OD SOTANVILA:
"Gospođo, molim vas da mi oprostite".
DANDEN:
Gospođo, molim vas da mi oprostite.
G-DIN OD SOTANVILA:
"Ludost koju sam učinio".
DANDEN:
Ludost koju sam učinio.(Za sebe). Kad sam vas uzeo za ženu.
G-DIN OD SOTANVILA:
"I obećavam vam da ću se ubuduće bolje vladati".
DANDEN:
I obećavam vam da ću se ubuduće bolje vladati.
G-DIN OD SOTANVILA:
Pazite i znajte da je ovo poslednja vaša neprijatnost koju smo vam dopustili.
G-ĐA OD SOTANVILA:
Božijeg mi dana! Ako još jednom pogrešite, naučićemo vas kakvo poštovanje dugujete svojoj ženi i porodici iz koje ona potiče.
G-DIN OD SOTANVILA:
Evo skoro već sviće. Zbogom sad. (Dandenu). Vratite se kući i trudte se da se pametno ponašate. (G-đi od Sotanvila). A mi, dušice, pođimo u postelju.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Žan Baptist Poklen Molijer, umro 1673, pre 351 godina.