Жорж Данден/1
ПРВИ ЧИН
ПОЈАВА I
Жорж Данден, сам.
ДАНДЕН:
Ах, како ти је чудна ствар жена племенитог рода и како је моја женидба добра опомена за све сељаке који хоће да се уздигну изнад свог стања и уђу у породицу каквог племића, као ово ја! Само по себи племство је нешто корисно, то је зацело крупна ствар, али уз њега иде толико великих незгода да је врло мудро немати никаква посла са њим. У том сам стекао горка искуства и знам шта мисле и раде ти племићи кад нас сељаке пусте у породицу. Мало је њима до сродства са нашом особом; венчавају се они с нашим новцем. Много бих боље учинио да сам се, поред свег овог богатства ородио са каквом простом а ваљаном сељачком кућом, него што сам узео жену која себе држи за нешто више од мене и осећа се пониженом што носи моје име, а верује да ја целим својим имањем нисам довољно платио за част што се називам њеним мужем. Жорже Дандене, Жорже Дандене, учинио си не може бити већу глупост. Кућа ми је постала страшна и кад год се у њу вратим, мора да ми преседне.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Жан Баптист Поклен Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|