Žorž Danden/1
PRVI ČIN
POJAVA I
Žorž Danden, sam.
DANDEN:
Ah, kako ti je čudna stvar žena plemenitog roda i kako je moja ženidba dobra opomena za sve seljake koji hoće da se uzdignu iznad svog stanja i uđu u porodicu kakvog plemića, kao ovo ja! Samo po sebi plemstvo je nešto korisno, to je zacelo krupna stvar, ali uz njega ide toliko velikih nezgoda da je vrlo mudro nemati nikakva posla sa njim. U tom sam stekao gorka iskustva i znam šta misle i rade ti plemići kad nas seljake puste u porodicu. Malo je njima do srodstva sa našom osobom; venčavaju se oni s našim novcem. Mnogo bih bolje učinio da sam se, pored sveg ovog bogatstva orodio sa kakvom prostom a valjanom seljačkom kućom, nego što sam uzeo ženu koja sebe drži za nešto više od mene i oseća se poniženom što nosi moje ime, a veruje da ja celim svojim imanjem nisam dovoljno platio za čast što se nazivam njenim mužem. Žorže Dandene, Žorže Dandene, učinio si ne može biti veću glupost. Kuća mi je postala strašna i kad god se u nju vratim, mora da mi presedne.
|