Жишка

Јован Илић

Жишка Писац: Јован Илић

Жишка

 
                                          Ај ти, враже, бјес в' те!
                                          Чему ж' ти нашу крв пијеши?
                                                   Кралодворски рукопис
 
Над лијепим Златним Прагом
Црни се облак вије,
Небеса хуком хуче,
Земља се тресе.
Није ли то живота трубни глас
Над гробом мртвих?
Ил' је то страшни Божји суд
Над Златним Прагом?
Освете глас то је
Сотоне црног.
С пр'јестола, крвљу окаљаног,
Цар Жигмунд уста,
И рече:
»Проклети Хус!
Проклет нека је Чех!
Чујте, Алемани храбри,
Војводе и господо св'јетла:
На светом огњу вјере,
Ми,
Вјерна дјеца,
Римпапе светог,
Сажегосмо Хуса,
Е славјанску вјеру,
Славјанску ријеч
Чесима рече !
Сажегосмо Хуса ; но дух му оде,
Оде с пламеним огњем у срца
Невјерних Чеха,
И сваки Чех,
Поста Хус!
Три пут три стотин' барјака војске,
Војводе силне од двадесет краља,
Љутом устр'јели стр'јелом,
Убојним поби копљем,
Мачем погуби оштрим,
Лубардом страшном сатр'
Бијесни Чех,
Огњени змај,
Слијепи војвода Жишка!
Слијепцу окат
С мејдана морадох бјежат!,
Ја,
Цар ваш,
Цар свијета,
Жигмунд ... Ха!
Срамоту ову
Никад заборавит нећу,
Дв'је царске круне,
На бојном пољу,
На оштрој ђорди,
Прадједи задобише моји:
Обје ћу јунак дати
За освету свету,
И седам краљевина мојих,
Грдан по свијету ходити нећу!
На врху крвавог мача мог,
Последњи нек издахне Чех!« 
Цар рече,
И гњевом запламтје збор,
Повадише огњене маче,
Повикаше Алемани љути:
»На врху крвавог мача твог,
О, св'јетли царе!
Пошљедњи нек издахне Чех!« 
И с краја на крај св'јета,
Одјекну освете глас.
Силна се војска диже
Из б'јела св'јета,
Пред њоме силан цар Жигмунд
На б'јесном хату.
Градове силне поробшце,
Огњем попалише Алемани љути,
Под мач ударнше и старце, и жене,
И дјецу луду!
Јаук се до неба диже:
У крви дјеце своје,
Заплива земља Чешка!
»Гдје сте, јунаци храбри?
Огњени змају, гдје си? « 
Све је зан'јемило живо,
Муком замукнула брда
И поља равна!
Преко глухих поља,
Преко гаришта црних
Бат за батом коњским
Тужно јечи!
Ка вихор пусти
Одлеће војска
Златноме Прагу,
Пред њоме силан цар Жигмунд
На 6'јесном хату,
У зубима бојно копље,
У руци крвав трепти му мач.
»Не даље!« 
Ка гром загрми с Витковог брда
Бијесни Чех,
Огњени змај,
Слијепи војвода Жишка:
»Безумни царе г куд ћеш?« 
И тресну златним штитом,
Бојним копљем.
О, Боже мили!
Боже свети!
Кад ли се двије
Сукобише војске,
Два силна змаја,
Од вриске хатова 6'јесних,
Од звеке оружја св'јетла
Праг звони !
Небеса хуком хуче,
Земља се тресе,
Гребу огљени мачи,
Отровне стр'јеле лете,
Бојна се копља ломе
Сабље цакћу,
Лубарде страшан тутњи јек!
Затрубише бојне трубе,
Халакнуше Алемани љути,
На двоје чешку војску
Пресјекоше силну,
Опколише огњеног змаја,
Крилатог под њим погубише ждрала,
Ал' се љути змај
Златним заштитио штитом!
У вис подиже бојно копље
Слијепи војвода Жишка,
Долетјеше љути лави,
Повадише огњене маче,
Запјеваше божанску пјесму,
Жишкову пјесму.
»Kdož jste boži bojovnici!
Јуриш, браћо, витезови!« 
О, Боже мили!
Боже свети!
Препаде се силна војска
Из б'јела св'јета,
Побјегоше Алемани љути,
Пред њима цар Жигмунд
На б'јесноме хату.
Ка гром загрми с Витковог брда
Бијесни Чех,
Огњени змај,
Слијепи војвода Жишка:
»Не тамо,
Безумни царе!
Овамо је Златни Праг,
Свети праг,
Светога дома славског!«

Напомене

• Ова песма издата у: Преодница 1874, бр. 4 ; С. К. Задруга, 17.

Извори

• Јован Илић: Целокупна дела, страна 187 - 192 , Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.