Под гранчицом од маслине
Ту ми сједи млади Јово,
Поред њега млада Маре.
Ту су мало постајали
Па су санак боравили, 5
А кад су се пробудили,
Говорила млада Маре:
„О ти Јово, срећо моја!
Кориће ме мила мати
Ђе сам млада досад била?“ 10
Њој говори млади Јово:
„О ти Маре, срећо моја!
Ја ћу тебе свјетовати
Што ћеш мајци казивати
А право јој не казати: 15
Долетио сиви соко,
Бунар-воду замутио,
Док се вода разбистpила
Вријеме је постајало.“
Још говори млади Јово: 20
„О ти Маре, срећо моја!
Питаће ме мили братац,
Ђе сам јунак досад био?“
На то њему млада Маре:
„О ти Јово, срећо моја! 25
Ја ћу тебе свјетовати
Што ћеш брату казивати
А право му не казати:
Ја заиграх коња мога,
Откиде се коњу узда; 30
Док се узда саковала
Вријеме је постајало.“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 65-66.
