Жеља и по смрти

Извор: Викизворник


 

Жеља и по смрти

Т*

Разболе се Мејра
На ненину крилу.
У ненину двору;
Питала је мајка:
"Што је теби, Мејро? — 5
"Не питај ме, нено!
"Умријети хоћу.
"Пребољети не ћу;
"Кад ја умрем, нено,
"Зови мени, нено, 10
"Моје другарице:
"На поклон им, нено,
"Сви ашици моји.
"Мртва не дам, нено,
"Љепотице Муја. 15
"Зови мени, нено,
"Хоџе и аџије,
"Умиј мене, нено,
"Ђулсијом водицом,
"А утри ме, нено, 20
"Руменом ружицом;
"Не копај ме, нено,
"Гдје се меит копа,
"Већ ме копај, нено,
"Код Мујина стана,[1] 25
"Гдјено Мујо спава:
"Кад се Мујо буди,
"Нека Мејру љуби."



Референце[уреди]

  1. Осим осталога, што је назначено у Рјечнику, у приморју (около Спљета) стан значи кућу или оно мјесто, гдје ко живи или стоји, стане или се стани (die Wohnung). Ово стан значи и у оној посlовицц: "Ђе му је бан, ту и стан" (т. ј. нема своје куће, него служи другога, па гдје му је господар, ондје му је и кућа). Од овога је и станак (као умалително), које се и у Србији говори готово у овоме истоме значењу, н. п. нема ту њему више станка.

Извор[уреди]

  • Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 274-276.