Бога моли Мара Темишварка
Дај ми, Боже, момче нежењено,
Нежењено а вере ришћанске,
Што не пије вина ни дувана,
Већ он носи зелену доламу, 5
И чакшире чичеклик кумоша,
И тозлуке меневи скерлета,
Црн му перчин бео врат покрио,
Бела лица црних наусница,
И зелено на калпаку перје. 10
Што молила Мара Темишварка,
Што молила то јој и Бог дао.
Бог јој даде момче нежењено,
Нежењено а вере ришћанске,
Он не пије вина ни дувана, 15
Већ он носи зелену доламу,
И чакшире чичеклик кумоша,
И тозлуке меневи скерлета,
Црн му перчин бео врат покрио,
Бела лица, црни наусница, 20
И зелено на калпаку перје.
Меко стере Мара Темишварка:
Један таван васлеђена цвећа,
Други таван румене ружице,
Сву ноћ момче не имаде санка, 25
Од задаја васлеђена цвећа,
Од мириса румене ружице,
Од лепоте Маре Темишварке.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 419-420.
