Женитба Чејванагић Мехе

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Женитба Чејванагић Мехе

0001 Пиће пију аге Удбињани,
0002 У Удбини у лонџи каменој,
0003 У беглуку Лике Мустајбега.
0004 У врх кола Лика Мустајбеже,
0005 Па до њега Козлић Хуремага,
0006 До њег’ Диздар сједи Османага,
0007 Па до њега Грдан Мустафага,
0008 До њег’ сједи Врховац Алага,
0009 Што Врхова од каура чува,
0010 Су својије хиљаду пандура:
0011 Све о своме трошку и хашлуку.
0012 Уз њег’ сједи Арнаут Османе,
0013 Па Мујага Муратбеговићу;
0014 До њег’ сестрић Смаилбеговићу;
0015 Уз њег’ сердар сјео од Кладуше,
0016 Па до њега Тале Ибрахиме.
0017 Јандал младеж сједи у беглуку.
0018 У врх кола Диздаревић Мехо,
0019 Па до њега Хрњичин Халиле,
0020 Уз њег’ сједе два Чејванагића:
0021 Мехинага и Мухединага,
0022 Па до њиха Ограшевић Але;
0023 До њег’ сједи Грдановић Мехо
0024 Па до њега ћетрнест Козлица.
0025 О свачем су еглен заметнули;
0026 О јунаштву и о добри коњи.
0027 Сваки себе и парипа фали,
0028 Докле који гонио парипа,
0029 И извео магјарску дивојку,
0030 Оженио дивна крајишника
0031 Ја изнио роба ја робину,
0032 Ја изнио посјечену главу.
0033 Тако с’ аге у беглуку фале,
0034 Докле стаде у беглуку граја,
0035 Свадише се браћа у беглуку,
0036 Оба брата два Чејванагића,
0037 Мехимага и Мухедимага.
0038 Ја шта Мухо вели Мехмедаги:
0039 „Мехо брате од једне матере
0040 Мени чиниш хилу у Удбини!
0041 Како брате оца изгубисмо,
0042 Ми остасмо у високој кули,
0043 Оста нама наша очевина,
0044 А ти Мехо угризо у пиће,
0045 Све ћеш наше добро похарчити.
0046 Веће Мехо брате од матере,
0047 Сад ћемо се брате подилити.
0048 Ево нашег Лике Мустајбега,
0049 Нека беже иде Мустајбеже,
0050 Нек подили нашу очевину,
0051 Па ти ради што је теби драго,
0052 Вољ’ ти продат вољ’ ти поклонити.“
0053 Одма Мехо томе каил био.
0054 Оба брата на ноге скочише,
0055 Подигоше бега из беглука,
0056 Окренуше кули и авлији.
0057 Када браћа бега доведоше,
0058 Све им беже право подилио.
0059 Кад се браћа оба растадоше,
0060 То је Мехи врло мучно било;
0061 Да видимо Чејванагић Мехе!
0062 Што је имо Мехо готовине,
0063 Све је Мехо одмах покупио,
0064 Па га ето у беглук механу,
0065 Вавик Мехо пије у беглуку,
0066 Сакупио своје побратиме,
0067 Доклен тече жути магјарија.
0068 Кад нестаде жути магјарија,
0069 Да видимо Чејванагић Мехе
0070 Он продаде кмете и чифлуке,
0071 Опет оде у беглук механу,
0072 Па он поче пити у беглуку.
0073 Покупио своје побратиме.
0074 Доклен тече жути магјарија.
0075 Кад нестаде жути магјарија
0076 Да видимо Чејванагић Мехе;
0077 Из беглука ударио Мехо,
0078 Да видимо шта ће учинити?
0079 Он продаде кулу и Удбину,
0080 Сад у Мехе нигје ништа неја,
0081 Потље мамна врана на јаслама,
0082 И на њему такум одијела,
0083 И за пасом до два џевердара,
0084 И на бедри мухурли гадару,
0085 Што му оклоп и јунаке крижа.
0086 Што је имо жути магјарија,
0087 Мехо крену са Удбине равне,
0088 Вавик врана гони косатога,
0089 Вавик троши жуте магјарије,
0090 Докле изби до Надина била
0091 Своме побри Зајим Алајбегу,
0092 Код њег’ био цијел мјесец дана,
0093 Отален се Мехо покренуо,
0094 Право сиде до Грачаца равна,
0095 Побри своме Челебину сину.
0096 Туде побро уставио Меху
0097 И туј био цијел мјесец дана.
0098 Да видимо Чејванова Мехе,
0099 Он се крену од Грачаца равна.
0100 Куд ће Мехо враном окренути,
0101 Куд год иде на Крајину сиде.
0102 Туде Мехо конак учинио,
0103 И отален рано подранио,
0104 Па окрену Мехо до Дубице,
0105 Туде ага конак учинио.
0106 Из Дубице рано покренуо,
0107 Сјаха врана у доњу Градишку;
0108 Туде Мехо сјаха у Градишкој,
0109 У мејхану право окренуо.
0110 Вавик пије Чејвановић Мехо,
0111 Доклен тече жути магјарија.
0112 Кад нестаде жути магјарија,
0113 То је Меху врло тешко било,
0114 Па настави пити у пивници;
0115 Пара неја да дугове плати,
0116 Механџија ишће дуговање,
0117 А у Мехе нигди ништа неја.
0118 Кад видио Чејванагић Мехо,
0119 Онд Мехо завика крчмара:
0120 „О чули ме Јоване крчмаре,
0121 Ти одведи врана на телала,
0122 И ево ти моји џевердари,
0123 И ево ти посиклица крива!
0124 Све ћеш дати моје на телала,
0125 Па наплати своје дуговање.“
0126 Одмах крчмар Меху послушао,
0127 Па од Мехе прими џевердаре,
0128 И прими му посиклицу криву.
0129 О гаврана пусет повишао,
0130 Па га ето право до телала,
0131 И продаде агина гаврана,
0132 Па он своје пиће наплатио,
0133 Мехо прими кусур од крчмара,
0134 Па изагје ага из механе.
0135 У велике мисли ударио:
0136 «Мили Боже што ћу и како ћу?
0137 Није куле, а није ирада,
0138 Није врана, а није пусета»;
0139 Па уздахну Мехо са срдашца,
0140 А крену се момак из Градишке.
0141 Пјеше Мехо иде путовати,
0142 Преко Саве ага превалио,
0143 Вавик тежи момак до Унгјура,
0144 А продаје са себе хаљине.
0145 Када ага оста без хаљине,
0146 Сад у њега нигди ништа неја,
0147 Потље саме гаће и кошуља;
0148 Изби момак до Каниже биле,
0149 Када момак под Канижу сиде,
0150 А погледа црнијем очима,
0151 Кад му бутум бедем поцрнио,
0152 Мислио је Чејванагић Мехо:
0153 Мили Боже што би ово било?
0154 Тако изби момак на капију.
0155 Туде најде до два ихтијара,
0156 Ко су оба туде ихтијара;
0157 Лахко ти је оба погодити,
0158 Једно глава Хасанпаша Тиру
0159 А друго је Канижки диздару.
0160 Када Мехо у капију уђе,
0161 Мехо момак турски селам викну,
0162 Ихтијари селам отпримише,
0163 Онда Мехо заче говорити:
0164 „О Бога вам до два ихтијара,
0165 Што сједите граду на бедему?
0166 Преврћете зрње од теспиха,
0167 А роните сузе од очију.
0168 Што је вама бедем поцрнио,
0169 Ко ли јесте оба ихтијара,
0170 Тко је вама учинио криво?“
0171 Један шути други одговара:
0172 „Не питај нас момак јабанџија,
0173 Кад нам ништа помоћи не мореш;
0174 Ти нам већи не задаји јада.“
0175 Опет Мехо вели код капије:
0176 „О Бога вам оба ихтијара,
0177 Кажите ми данас на капији,
0178 Која вам је голема невоља,
0179 Те роните сузе од очију?
0180 Имам мало моћи од помоћи,
0181 Мого би вам тужан припомоћи.“
0182 Онда њему један одговори,
0183 Преко плача говорити заче:
0184 „О Бога ти момак јабанџија,
0185 Што нас питаш, да ти право кажем.
0186 Што нас питаш ко смо и окле смо.
0187 Овдале смо оба из Каниже,
0188 Јесил’ чуо Хасанпашу Тира?
0189 Ово ми је паша уз колино.
0190 Ја сам главом канишки диздаре.
0191 Овде у нас има у Канижи,
0192 Има кула Алајбеговића.
0193 Скоро ј’ беже свијет променуо,
0194 Бог убио бана оршанскога,
0195 Јер је ситну књигу направио,
0196 Па је посло у нашу Канижу,
0197 А на руке Ахмет Алајбегу,
0198 Да му Злату спреми од Оршана
0199 Ил’ да бану на мејдан изађе.
0200 Чим је бегу књига догазила,
0201 Бег се жесток сине догодио,
0202 Од Каниже ата поклопио,
0203 Ашићаре сишо до Оршана,
0204 Туде бана на мејдан позовну.
0205 Влашче бегу на мејдан изашло,
0206 Туде влаху рука потегнула,
0207 Он посико Ахмед Алајбега,
0208 Па шарену књигу направило,
0209 Послало је на нашу Канижу,
0210 А до куле Ахмед Алајбега,
0211 Јер бег имо два нејака сина;
0212 Па је влашче књигу направило,
0213 Младе беге на мејдан позвао.
0214 Види дјеце Ахмед Алајбега,
0215 Луда му се дјеца догодила,
0216 Нису шћели ником казивати
0217 Од Каниже ате појахали,
0218 Право дјеца сишла до Оршана,
0219 Оба бана на мејдан позвали.
0220 Туде бану добра срећа била,
0221 Оба бане смако у мејдану,
0222 Па је на нас књигу направио,
0223 Да спремимо бегову Златију.
0224 Ми је сине нисмо опремили,
0225 Како ћу је отпремити сине
0226 Ја даиџа несретне Златије.
0227 Шта би мени рекле Унгјурлије?
0228 Види фале канижког диздара
0229 Гје Златију бану поклонуо:
0230 С тог је сине нисам опремио.
0231 На то се је бане разљутио,
0232 Па је бане војску покупио,
0233 Сишо с војском под нашу Канижу.
0234 Би Канижу пуних петнест дана,
0235 Нама сине ватра притужила,
0236 Обећасмо послати Златију,
0237 Шта ћеш сине за нужду је било!
0238 Боље ј’ Злату саму прегорити,
0239 Нег пустити сву бутум Канижу.
0240 Па нам бане устави топове,
0241 И одмаче од Каниже војску,
0242 Нама бане ваду оставио,
0243 Сине драги три недеље дана,
0244 Да ће бане спремити сватове.
0245 Отишо је до Оршана била,
0246 У ред ће му и сватови доћи,
0247 Па смо за то сине пред капијом.
0248 Изашли смо сине пред капију,
0249 Да се данас јада нагледамо,
0250 Када власи поведу Златију.“
0251 Кад те Мехо ричи разумио,
0252 Мехо момак са срца уздаше,
0253 Па он вели пред градском капијом:
0254 „О Бога вам оба ихтијара,
0255 Зар та цура више никог неја,
0256 Да би за њу на мејдан изашо,
0257 Копилету оршанскоме бану,
0258 Јал да за се џелебију нађе;
0259 Је ли цура обећала благо?“
0260 А вели му диздар пред капијом:
0261 „Мучи сине, немој будалити,
0262 Још ти незнаш наши Унгјурлија.
0263 Кад је Злата била у Канижи,
0264 А у свога бабе на оџаку,
0265 Сав је на њу Унгјур навалио
0266 Јер је згодан Ахмед Алајбеже.
0267 Бега неја, Алајбега неја,
0268 Аге неја а спахије неја,
0269 Да би бегом мого поредити,
0270 Па су на њу просци навалили.
0271 Испроси је Иусуфбеговићу,
0272 Од Варада града бијелога;
0273 То се чудо на далеко чуло,
0274 За то чуо од Оршана бане,
0275 Па је бегу књигу направио,
0276 Да му беже опреми Златију.
0277 Бег је није ћео опремити,
0278 Он влашчету на мејдан изашо,
0279 Њега влашче смакло у мејдану.
0280 Остала му два пособца сина,
0281 Обадва му на мејдан изашла.
0282 Луду дјецу бане погубио,
0283 Сад у Злате нигди никог неја,
0284 Да би за њу на мејдан изашо.“
0285 А ста вика Чејванова Мехе:
0286 „Ја камо јој Јусуфбеговића
0287 Од Варада жалосна му мајка,
0288 Што му хабер учинили нисте.“
0289 Кад те диздар чуо лакрдије,
0290 Па он Мехи вели пред капијом:
0291 „Мучи сине, немој будалити,
0292 Каква бега, жалосна му мајка.
0293 Да ти бана знадеш Оршанскога
0294 Тресла би те трољетна грозница.
0295 Кад би бана вигјо Оршанскога
0296 По три би те хватале грознице;
0297 Сав од Злате Унгјур одскочио.
0298 Ја камо ли Јусуфбеговићу.
0299 Ко год знаде бана Оршанскога,
0300 Нитко о том не сме говорити.“
0301 Кад те Мехо ричи разумио,
0302 Осмихну се момак пред капијом.
0303 А овако говорити загје:
0304 „Ихтијару на мучну земану,
0305 Зар је Унгјур куга поморила,
0306 А ате вам губа пошугала,
0307 Да у њему жива момка неја,
0308 Да би бану на мејдан изашо,
0309 А за Злату Алајбеговића.
0310 Ево муке и невоље љуте,
0311 Ђе ја ата за мејдана нејам,
0312 И ђе пусет и оружја нејам,
0313 Да ја влаху на мејдан изагјем,
0314 За напредак нашем падишаху,
0315 И напредак свем нашем исламу,
0316 На срамоту свем бутум Унгјуру.“
0317 Кад то чуше оба ихтијара
0318 Згледаше се један у другога;
0319 Ја шта диздар рече Мехмедаги:
0320 „Ја бога ти момак јабанџија,
0321 Откле јеси, од којег си града?
0322 Како ли се по имену вичеш?
0323 Чијег ли си рода и племена?“
0324 Кад те Мехо ричи разумио,
0325 А уздахну с срдашца свога;
0326 Па им Мехо рече пред капијом:
0327 „О Бога вам оба ихтијара,
0328 Кад питате да вам право кажем:
0329 Отуд јесам са широке Лике.
0330 Јестел’ чули камену Удбину,
0331 У Удбини Чејванагу старог,
0332 Ја сам главом Чејванагић Мехо
0333 Син рогјени старог Чејванаге“.
0334 Кад то чуше оба ихтијара,
0335 Они веле Чејванагић Мехи:
0336 „Ти ли си то Чејванагић Мехо,
0337 Добро знамо твога родитеља.
0338 Што си тако оголио Мехо?“
0339 А Мехо им заче говорити.
0340 Кад им Мехо каза пред капијом,
0341 Онда вели Канижки диздаре:
0342 „О чули ме Чејванагић Мехо,
0343 Остајеш ли ти при своји ричи?
0344 Хо’ ш за Злату на мејдан изаћи?“
0345 „Хоћу аџе обадва ми свита,
0346 Само коња ни оружја нејам“.
0347 А вели му диздар пред капијом:
0348 „Мучи Мехо немој будалити,
0349 Има Злата на јасли атова,
0350 Какви везир у Будиму неја,
0351 А имаде у Злате пусета!“
0352 А вели му Мехо пред капијом:
0353 „О чу ли ме канишки диздаре,
0354 Ја се Злате хоћу префатити;
0355 И влашчету на мејдан изаћи;
0356 Ја за паре излазити нећу.
0357 Ако ћеш ми винчати Златију,
0358 Ја се бана хоћу префатити:
0359 А ако ми ти недаш дивојке,
0360 Већ је дадеш Јусуфбеговићу,
0361 Ја с’ мејдана префатити нећу,
0362 Нит’ ћу бану на мејдан изаћи;
0363 Нек излази Јусуфбеговићу!“
0364 Кад то паша чуо пред капијом,
0365 Па он Мехи поче говорити:
0366 „О чули ме Чејванагић Мехо!
0367 Задајем ти моју тврди виру,
0368 Ако бану на мејдан изагјеш,
0369 Па би тебе срића намирила,
0370 Те би бана смако у мејдану
0371 И ти здраво у мејдану осто,
0372 Е Бог нед’о па би погинуо,
0373 Ја Златију неби поклонуо,
0374 Поклонуо Јусуфбеговићу
0375 Већ би Злату удо у Канижи.
0376 Тражио би бијесна јунака,
0377 Нит’ би бега ни аге тражио.
0378 Већ чули ме Чејванагић Мехо,
0379 Од нас ти је вира пред капијом,
0380 Ако бану на мејдан изагјеш,
0381 Док је твоје на рамену главе,
0382 Други Злате пољубити неће;
0383 Већ сад хајде кићеној дивојци,
0384 Нек те мајка види и дивојка,
0385 Па ти ради што је теби драго.
0386 Ти ћеш лако потрефити кулу,
0387 Највиша је кула у Канижи.
0388 Кула јој је од седам бојева
0389 Покривена жутим тенећетом,
0390 На врх куле од злата јабука,
0391 У јабуци алем каменови.
0392 Око куле камена авлија
0393 Авлинска јој од мермера врата,
0394 Мандали јој дивојачке руке.
0395 Обишени низ кулу сингјири,
0396 На сингјиру куцају цекини
0397 У авлији коло дивојака.
0398 Коло воде момци и дивојке,
0399 Јер је Злата коло саставила,
0400 Да се данас још кола наигра,
0401 Још те данас па више никада,
0402 Јер се она сватовима нада.“
0403 Кад те ричи Мехо разумио,
0404 Одмах момак од капије крену,
0405 Сеире га оба ихтијара.
0406 Ја шта паша вели пред капијом:
0407 „Мој акрану канишки диздару
0408 Мен’ се чини данас гледајући,
0409 Да је сретна бегова Златија,
0410 Јер на оног момка гледајући
0411 Дина ми је страшив на очима.“
0412 Тако Мехо по Канижи хода,
0413 Док он изби кули и авлији,
0414 А до куле Ахмед Алајбега.
0415 На капију момак ударио,
0416 Кад’ ли коло по авлији скаче.
0417 Момак појде на авлинска врата
0418 А слуге му врата затворише,
0419 Види Мехе мировати неће,
0420 Он удари ногом у канате.
0421 Колико је момак ударио,
0422 Од челика браве раставио,
0423 Потекоше обадва каната
0424 И четири слуге оборише.
0425 Мехо паде у мермер авлију,
0426 Канижаним турски селам викну.
0427 Канижани селам отпримише.
0428 Да видимо слуге Златијине,
0429 Одлетише у високу кулу,
0430 Па све Злати кажу у одаји,
0431 Како момак у авлију догје,
0432 На зор момак ђе отвори врата.
0433 Одмах Злата чекну прилетила,
0434 Па погледа момка на авлији.
0435 Кад видила да је јабанџија,
0436 Онда Злата вели слушкињама:
0437 „Хајте сада момку на авлију,
0438 Па питајте момка у авлији,
0439 Што је дошо мени и авлији;
0440 Да ми није какав хабер снијо,
0441 И од каква мамена јунака.“
0442 Кад слушкиње разумише ричи,
0443 Па их ето низ високу кулу,
0444 Допадоше Мехи и капији.
0445 Оне веле Чејванагић Мехи:
0446 Ја Бога ти момак јабанџија,
0447 Што си дошло кули и авлији?
0448 Да ти нејаш каки хаберова?“
0449 А вели им Мехо у авлији:
0450 „Ја при себи имам хаберова,
0451 Да је мени Златом говорити,
0452 Имам њојзи њешто бесједити.“
0453 Кад слушкиње Меху разумише,
0454 Па их ето у високу кулу,
0455 Све казаше мајци и дивојци.
0456 Ја шта рече Златијина мајка:
0457 „Повед’ те га вамо у одају
0458 Нијел’ Бог до срећа послужила,
0459 Нећел’ какав хабер донијети,
0460 Који ће нас мука опростити,
0461 И душмански шака заклонити.“
0462 А слушкиње госпу послушаше,
0463 Па их ето низ високу кулу
0464 Допадоше Чејванагић Мехи.
0465 Оне веле Мехи код капије:
0466 „Тебе зову обадве госпоје,
0467 Да изагјеш у високу кулу.“
0468 Одмах Мехо окрену у кулу.
0469 Када момак паде у одају,
0470 На голему жалост ударио;
0471 Кад кукају до дви кукавице.
0472 Стоји Злата на шимшир одаји,
0473 Све на њојзи мрко одијело.
0474 Прекривено лице дивојачко.
0475 Мајка држи на руку дивојку,
0476 А пролива сузе од очију.
0477 Њима Мехо турски селам викну.
0478 Стара нена селам одпримила,
0479 Преко сузе Меху погледала,
0480 Па се с њиме за здравље упита.
0481 Кад рекоше да су здраво били,
0482 Онда вели Чејванагић Мехо:
0483 „Ја богу ти Алајбеговице,
0484 Што си цуру тако опремила,
0485 Све на њојзи мрко одијело,
0486 Прекрила је мрком харванијом.
0487 Што за руку ти држиш дивојку,
0488 А проливаш сузе од очију.“
0489 А уздахну Алајбеговица:
0490 „Јабанџија на тешку земану,
0491 Камо срића данас у Канижи,
0492 Да сам прије свијет мијенула,
0493 Да ’вог дана дочекала нисам.
0494 Ја имадо Алајбега свога,
0495 Још имадо два пособца сина,
0496 Сви су они главе изгубили
0497 Од џидије бана оршанскога.
0498 Сад у мене нигди никог неја
0499 Потље саме кукавице Злате.
0500 Опет шћенац нешће мировати,
0501 Већ је моју запросио Злату.
0502 Како би му Злату прегорила,
0503 Да је дински љуби душманине;
0504 Ја недадо Злате од себека,
0505 На то се је бане разљутио,
0506 Покупио убојиту војску,
0507 Па је с војском сишо под Канижу.
0508 Би Канижу пуних петнест дана,
0509 Већ је нама ватра притужила.
0510 Обећаше спремити Златију,
0511 На то бане војску одкучио,
0512 Мени овде ваду оставио,
0513 Да му Злату спремам на Канижу.
0514 Од д’на до д’на три недеље дана,
0515 Да ће бане послати сватове,
0516 Да ће Злату свести до Оршана;
0517 А ја мајка црна кукавица
0518 Спремила сам кукавицу Злату,
0519 Јер се данас сватовима надам,
0520 Када ће се свати помолити.
0521 Док с’ помоле кићени сватови,
0522 Волим Злату у воду хитити;
0523 Волим Злату води пригорити.
0524 Нег је динском дати душманину.“
0525 Кад те ричи момак разумио,
0526 Па он вели остарелој мајци:
0527 „Ја бога ти остарела нене,
0528 Кад би с’ који јунак мого наћи,
0529 Да би влаху на мејдан изашо,
0530 Шта би њему могла пригорити?“
0531 А вели му нена у одаји:
0532 „Мучи сине немој будалити,
0533 Сав са Злате Унгјур оступио,
0534 Кад јунака у Унгјуру неја,
0535 Да би влаху на мејдан изашо.
0536 Кад би с’ таки мого јунак наћи,
0537 Те би моју Злату оставио,
0538 И душмански шака заклонио,
0539 Све би њему своје поклонила,
0540 Одма би га Агом направила.
0541 А Мехо се на њу насмијао:
0542 Аја госпе право не говориш,
0543 Шта би оном могла пригорити,
0544 Који би се примио мејдана
0545 И Златију теби повратио,
0546 Душмански је заклонио шака?“
0547 А вели му нена у одаји:
0548 „О Богати момак јабанџија,
0549 Шта би њему могла пригорити,
0550 Све би њему своје пригорила,
0551 Све што има мајка и дивојка.“
0552 Што имамо свога достојања.
0553 А вели јој Мехо у одаји:
0554 „Аја нене од тог фајде неја
0555 Ја кад би се примио мејдана,
0556 Ја се не би такога примио.
0557 Зашто би се нене замучио?
0558 Ти ми оне да обећаш нећеш“.
0559 А вели му нена у одају:
0560 „Дај се мене кани у одаји,
0561 Немој мени рана повригјати“.
0562 А вели јој момак у одаји:
0563 „Ја Бога ти остарела нене
0564 Кад би с’ когод примио мејдана,
0565 Би ли Злату њему поклонила?“
0566 „Ах би сине обадва ми свита,
0567 Ја би њему Злату поклонила,
0568 Само Турчин нек је од Турака“.
0569 Кад те Мехо ричи разумио,
0570 Па он вели нени у одаји:
0571 Ја Бога ти остарела нене,
0572 Де уклони футу дивојачку,
0573 Да ја видим лице дивојачко,
0574 Јели ’нако ко је људи кажу,
0575 Имадем ли зашто погинути
0576 И зашто се примити мејдана“.
0577 Кад те стара ричи разумила,
0578 Па са лица футу уклонила,
0579 Сијну лице кано жарко сунце.
0580 Када Мехо угледа дивојку,
0581 Ја каква је пристала дивојка,
0582 Још је боља нег је људи кажу.
0583 Кад је види Чејванагић Мехо,
0584 По Мехи се срце заиграло,
0585 Па он вели остарелој нени:
0586 „Ја бога ти Златијина мајко,
0587 Ти са Злате снимај ђејисију,
0588 Нећеш Злате у воду хитати,
0589 Ја ћу ти се примити Златије.
0590 И мејдана Оршанскога бана!“
0591 Кад те стара ричи разумила,
0592 А од себе отишће дивојку,
0593 А погруну Чејванову сину,
0594 Пољуби га у чело јуначко:
0595 „Бе аферим момак јабанџијо,
0596 Кад се прими ти моје дивојке,
0597 И мејдана бана Оршанскога.
0598 Већ тако ти Бога великога,
0599 Ти како се по имену вичеш?
0600 Чијега си соја и племена,
0601 Одаклен си и од којег сента?
0602 А вели јој Чејванагић Мехо:
0603 „Овуд јесам од широке Лике,
0604 Јесил’ чула крваву Удбину,
0605 У Удбини старог Чејванагу,
0606 Ја сам главом Чејванагић Мехо,
0607 Син рогјени старог Чејванаге.“
0608 Кад те нена ричи разумила,
0609 Она вели Чејванагић Мехи:
0610 „Добро твога родитеља знадем,
0611 Што си Мехо тако оголио,
0612 Твој је бабо први у Удбини?“
0613 Све јој Мехо каза у одаји.
0614 Ја кад Златка чула за Мехагу,
0615 Од себе је туту отиснула,
0616 Па полети Чејванову Мехи,
0617 Око врата скилитила руке:
0618 „Ти ли си то Чејванагић Мехо,
0619 Мајка ми је за те казивала,
0620 Једноч сам те очима видила,
0621 Кад си Мехо Ликом долазио,
0622 Долазио под нашу Канижу.
0623 Хајде Мехо самном у одају,
0624 Ја те так’вог гледати немогу“.
0625 А слушкињам хршум учинила,
0626 Да се распу момци и дивојке,
0627 Свак’ нек иде своме завичају,
0628 Златија је нашла мејданџију.
0629 Узе Меху за бијелу руку,
0630 Одведе га у своју одају
0631 А остаде остарела нена.
0632 Да видимо Златије дивојке,
0633 Кад уведе Меху у одају,
0634 Извади му нове чамашире,
0635 Уведе га у хамам дивојка
0636 Па Мехаги воду донијела,
0637 Донесе му сафун дивичица:
0638 „Дедер срце ти опери тило!“
0639 Кад се Мехо такум учинио,
0640 Обуче му Злата чамашуре,
0641 Бабине му извади хаљине,
0642 Што их бабо у петак носио.
0643 Кад се Мехо такум учинио,
0644 А добро му стоји ђеисија,
0645 А прист’о се момак потрефио,
0646 Људи кажу ја видио нисам,
0647 Да је липши од сваке дивојке.
0648 Када Злата Меху угледала
0649 Каки јој се момак учинио.
0650 По Злати се срце разиграло,
0651 Па се Злата сави до Мехаге,
0652 Дрмну Злата Мехаги на крило,
0653 Љеву руку иза врата тури,
0654 А слушкиње кафу унесоше.
0655 Дина ми је стид није слушкиње,
0656 Не помаче са крила дивојка.
0657 На слушкињу хршум учинила,
0658 Премаче јој кафу на табаку,
0659 Да изагје из собе слушкиња.
0660 А слушкиња окрену на врата,
0661 Сама Злата оста са Мехагом.
0662 Све му кафу на табаку даје,
0663 А Мехо се стидан догодио,
0664 Све јој миша брке са солуфи.
0665 Кад год сагне под гр’оце главу
0666 Испија јој росу испод врата.
0667 А цура се стидна догодила
0668 Сву је бутум роса подузела.
0669 Тако сједе еглен еглендишу,
0670 Док на врата остарела мајка.
0671 Одмах Злата на ноге скочила,
0672 На ногама мајку дочекала,
0673 И Мехага на ноге скочио.
0674 Докле сједе мајка у одаји,
0675 Прама себи Меху посадила.
0676 Пита Мајка Мехе у одаји:
0677 „Мехо срце моје јединице,
0678 Јеси ли се преобуко Мехо?
0679 Јел’ те липо Злата послужила?“
0680 Они кафу срчу у одаји,
0681 А Злата им кахфу додаваше,
0682 Док на врата упаде слушкиња:
0683 Ја шта рече нени у одаји:
0684 „О госпојо Алибеговице,
0685 Да т’ је здрава на рамени глава,
0686 Долазе ти кићени сватови!
0687 Ето њиха пољем Канижкијем.“
0688 А зацвили мајка и дивојка,
0689 Мехо момак на ноге скочио,
0690 По одаји очи поиграше,
0691 На дувару чорду угледао.
0692 Хитар момак фрци чивилуку,
0693 Из корица палу извадио,
0694 Па га ето низ високу кулу.
0695 Изби момак на авлинска врата.
0696 Помолише с’ банови сватови,
0697 Помолише с’ варакли кочије,
0698 Под кочијам двије бедевије,
0699 У кочија попе духовниче,
0700 Пред кочија двадесет хусара.
0701 Њиха мехо догро дочекао,
0702 Упути их у мермер авлију,
0703 Па за њима затворио врата.
0704 Мехо стао код авлински врата,
0705 Па он грлом бијелијем викну:
0706 „Што сте дошли до Каниже биле,
0707 Зар мислите пси вам ј . . . и мајку,
0708 Да Турчина више жива неја,
0709 Па да ће те одвести дивојку,
0710 Али цуре одводити неја
0711 Биће доста гаћа крвавије“.
0712 Па повика момак од капије:
0713 „Држите се краљеви платници!
0714 Ви немојте кашње говорити,
0715 Да су хилом Турци ударили.“
0716 Па полети по мермер авлији;
0717 Док би мајка задојила синка,
0718 Он посјече двадесет хусара,
0719 И посиче четири гончина;
0720 И ухвати попа духовника,
0721 Па му Мехо уши одрезао,
0722 А попе га Мехо на кочије,
0723 У руке му додаде кајасе
0724 Па га посла Мехо до Оршана:
0725 „Хајде кажи оршанскоме бану,
0726 Да му се је нашо мејданџија,
0727 Из Удбине Чејванагић Мехо.
0728 Сад нек бира бане у Оршану
0729 Ђе ће самном мејдан дијелити.
0730 Ако хоће таман под Оршаном,
0731 Да му догјем под високу кулу.
0732 Сад нек попе иде до Оршана.
0733 Оде Мехо у високу кулу
0734 Кад упаде Мехо у одају,
0735 Када лежи мајка и дивојка,
0736 Обе леже у мермер одаји,
0737 Јер су оне памет преврнуле.
0738 Онда Мехо завика слушкиње:
0739 „Брзо мени воде у ибрику“!
0740 Слушкиње му воду донесоше.
0741 Када Мехо обе разабрао,
0742 Обе оне очи отворише,
0743 Више себе Меху угледаше,
0744 Око њега скилитише руке.
0745 „Јесил’ Мехо здраво и весело?“
0746 Њима Мехо рече у одаји,
0747 Да је здраво милом Богу фала,
0748 Тако они сјели у одаји.
0749 Мало вриме ни дуго не било,
0750 Помоли се хасан паша Тиру,
0751 И са њиме канижки диздару
0752 А даиџа Златије дивојке;
0753 Оба они сидоше до куле
0754 Кад догјоше до Златине куле,
0755 А изашо Мехо пред капију.
0756 Оба Мехо дочека пред кулом,
0757 На селаму и на хошгелдији,
0758 Питаше се за мир и за здравље.
0759 Кад рекоше да су здраво били,
0760 Онда Мехо окрену у кулу.
0761 А за њиме оба ихтијара,
0762 Ка погјоше у мермер одају,
0763 Дочека их остарила мајка.
0764 Упадоше оба ихтијара,
0765 Старој нени селам назовнуше,
0766 Нена њима селам одпримила,
0767 Питаше се за мир и за здравље.
0768 Кад рекоше да су здраво били.
0769 Туде они еглен отворили,
0770 Док на врата упаде дивојка,
0771 И унесе кахву на табаку,
0772 Цура кахву лива у одаји.
0773 Ихтијари мрку кахву срчу,
0774 Мехмед ага подвив руке стоји
0775 Док ста вика канижког диздара;
0776 „Сестро моја Алајбеговице,
0777 Види среће твоје при тебика.
0778 Бог нареди Чејванова сина,
0779 Да устави твоју јединицу,
0780 Душмански је да заклони шака.
0781 Већ чули ме Алибеговице,
0782 Кад би ћела мене послушати,
0783 Да ти даднеш своју јединицу,
0784 Да ожениш Чејванова сина“.
0785 А сестра му вели у одаји:
0786 „Брате драги Османе диздаре,
0787 Ја сам Злату њему поклонила,
0788 Што се мене и Златије тиче,
0789 Обадве смо кајил за Мехагу,
0790 Ја сам њега за зета примила“.
0791 Кад те диздар разумио ричи,
0792 Па он вели Чејванагић Мехи:
0793 „О чули ме Чејванагић Мехо,
0794 Примаш ли се мајке и дивојке,
0795 И мејдана бана Оршанскога?“
0796 А вели му Мехо у одаји:
0797 „О Бога вам до два ихтијара,
0798 Ја ћу бану на мејдан изаћи,
0799 Само знајте до два ихтијара,
0800 Кадар нисам војске саставити,
0801 Да ја бана могу дочекати,
0802 Ви ћете ми војску саставити,
0803 Ја ћу бану на мејдан изаћи,
0804 А за Злату Ахмет Алајбега,
0805 Да је круна од све седам краља
0806 Ја камоли бана Оршанскога
0807 Да је седам умирати пута,
0808 А четрест дилити мејдана
0809 Ни зашто се заклонити нећу“.
0810 Кад то паша очу у одаји,
0811 Па он Мехи вели Чејванову:
0812 „Бе аферим легло соколово,
0813 Бабо ти је харан јунак био,
0814 Добро твога знадем родитеља,
0815 Ти ћеш бану на мејдан изаћи,
0816 Ја ћу теби војску сакупити,
0817 Сав ћу Унгјур саставити сине,
0818 Свак ће мени под Канижу сићи,
0819 Ако Бог да кад нам вакат буде,
0820 Кад нам штенац билу књигу спреми,
0821 И тебека на мејдан позовне“.
0822 Кад те Мехо ричи разумио,
0823 Па уздахну са срдашца свога,
0824 Грозне момку сузе ударише,
0825 А пита га паша у одаји:
0826 Што уздахну Чејванагић Мехо?
0827 „Што ти сузе грозне ударише?“
0828 А вели му Чејванагић Мехо:
0829 „Паша драги, ја ти руку љубим,
0830 Ти ми Унгјур рече саставити,
0831 Фала теби ко рогјеном баби,
0832 Ал’ ти знадеш паша Унгјурлије.
0833 Колики је Унгјур на ћенару,
0834 Нико мене незна у Унгјуру,
0835 Нит’ ја кака имам побратима,
0836 Нит’ ја брата имам ни братића,
0837 Ни амиџе нити амиџића.
0838 А ти знадеш Хасан паша драги,
0839 Да се за час море погинути.
0840 Е Бог недо да погине Мехо,
0841 Ко би ми се примио мејдана,
0842 Код ког’ би ми остала Златија,
0843 У ког’ би се паша поуздао,
0844 Да би Злату моју очувао,
0845 Да не оде динском душманину.
0846 Ко би мене паша пожалио,
0847 Те би влаху на мејдан изашо.
0848 У Унгјуру тог јунака неја,
0849 Да би бану на мејдан изашо,
0850 Да је било такије јунака,
0851 Други би се примили Златије,
0852 Не би Злату влаху пригорили.
0853 Већ кад би ме паша послушао,
0854 Да ти књигу спремиш на Удбину
0855 А на руке Лики Мустајбегу,
0856 Нек ми Лика сиде до Каниже,
0857 Јер ја брата имам рођенога,
0858 Млагјег брата Чејвановић Муху,
0859 Брат би мени сишо до Каниже,
0860 Сам би мени сишо на Канижу,
0861 Кад би знао да би погинуо.
0862 Још у мене има побратима,
0863 Ја четрнест имам побратима.
0864 Кол’ко своје побратиме знадем,
0865 Кад би чули моји побратими.
0866 Да је мејдан мене поклопио,
0867 Саки би ми сишо под Канижу,
0868 Да би знао, да би погинуо,
0869 Никакав се не би пожалио.
0870 Кол’ко бега знадем Удбинскога,
0871 Он би мени сишо и Канижи,
0872 Неб’ жалио под Канижу сићи,
0873 Кад би знао да би погинуо.
0874 Још би беже војску покупио,
0875 Па би војском сишо под Канижу.
0876 Кад би бега вигјо Удбинскога,
0877 Да је сишо под Канижу билу,
0878 Кад би седам ударило краља,
0879 Ја се опет не би преплашио.“
0880 Кад те паша ричи разумио,
0881 Па он вели Чејванагић Мехи:
0882 „Сине драги Чејванагић Мехо,
0883 Ја ћу бега звати под Канижу,
0884 Умолити Лику и Личане,
0885 Нек нам беже под Канижу сиђе.
0886 Свакако би ја зовнуо Лику,
0887 Јер ја бега знадем и Личане.
0888 Оно ми је сладак пријатељу,
0889 Бег ће мени и Канижи сићи“.
0890 У ријечи у којој бијаху,
0891 Уз поље се коњик помолио,
0892 Хитро врана јаше без биљега,
0893 Докле сиде под бијелу кулу;
0894 Пред њег Мехо на капију сигје,
0895 Па дочека влаха на капији
0896 Влашче Мехи и капији приде,
0897 Бога назва фрци са гаврана,
0898 Па он Мехе пред капијом пита:
0899 Које кула Ахмет Алајбега,
0900 Је ли код ње Чејванагић Мехо,
0901 Имам писмо једно на његака.
0902 Мехо момак у мисли удари,
0903 Јер он знаде шта млагјем ваљаде,
0904 Да му ваља дати попутбину,
0905 А у Мехе нигди ништа неја;
0906 Па га ето у високу кулу,
0907 У Златину упаде одају,
0908 Туде Злату у одаји нагје,
0909 Па он Злати вели у одаји:
0910 „О Златијо неломљена грано,
0911 Ено догје влашка књигоноша
0912 Мени књигу снеше шаровиту,
0913 А у мене нигди ништа неја,
0914 Да влашчету попутбину платим“.
0915 Кад те цура ричи разумила,
0916 На агу се Злата насмијала;
0917 „Мучи Мехо, срце из њедара“.
0918 Па га Злата префати за руку,
0919 Доведе га сепетли сандуку,
0920 Аги сандук златом отворила.
0921 Пун је сандук жежени дуката,
0922 Па му Злата вели код сандука;
0923 „Купи срце колико ти драго!“
0924 Мехо момак шаком заграбио.
0925 Кад је Мехо угледо дукате,
0926 По Мехи се срце заиграло,
0927 Па га ето низ високу кулу,
0928 Од влашчета књигу префатио,
0929 И влашчету попутбину плати,
0930 Влаху двајест даде магјарија,
0931 Па се момак у одају врати,
0932 Ђе му оба сједе ихтијара.
0933 Мехо момак књигу извадио,
0934 Даде књигу Хасанпаши Тиру.
0935 Када паша књигу префатио
0936 Префатио, па је проучио,
0937 И видио што та книга пише.
0938 Та је књига од Оршана града,
0939 Од џидије оршанскога бана.
0940 Шта је штенац у књизи правио:
0941 „Чуј Турчине Чејванагић Мехо,
0942 Ти си моје свате повратио,
0943 Ти си моју Злату препросио,
0944 Нека знадеш Чејванагић Мехо,
0945 Надај ме се у трећу недиљу,
0946 Ето мене теби под Канижу.
0947 Уздигну ћу три силена бана,
0948 Подићи ћу Задраскога бана,
0949 И са њиме дићи Јаночкога,
0950 Сав ћу Оршан дићи на ћенару,
0951 Гледај Мехо мене дочекати!
0952 Рећи немој, да сам преварио
0953 Онде ћемо мејдан подилити,
0954 Ђе ти гледа мајка и дивојка“.
0955 Кад је паша књигу прегледао,
0956 Одмах паша на ноге скочио,
0957 И са њиме Канижки диздаре.
0958 Ја шта рече Хасан паша Тиру:
0959 „Сине драги Чејванагић Мехо,
0960 Ето тебе а ето Златије,
0961 Сада ради што је теби драго,
0962 Добро чекај треће недјиљице.
0963 Кад осване трећа недјиљица,
0964 Ради ми се добро опремити,
0965 За мејдана бана Оршанскога,
0966 А војску ћу теби саставити,
0967 Доћи ће ти Лика и Личани,
0968 Ти ћеш брата свога угледати,
0969 И свих својих четрнаест побри“.
0970 Па одоше низ високу кулу.
0971 Далеко их Мехо испратио,
0972 Па се кули натраг повратио.
0973 Када Ага у кулу унигје,
0974 Туде нагје мајку и дивојку.
0975 Ја кад седе Чејванагић Мехо,
0976 Злата гледа Меху у одаји,
0977 Па је ’вако Злата говорила:
0978 „Срце душо Чејванагић Мехо,
0979 Што си срце тако невесео
0980 Од како си пашу испратио,
0981 Па се ’вамо мени повратио?
0982 Ниси мени к’о си до сад био“.
0983 А вели јој Чејванагић Мехо:
0984 „Јами шалу, срце из њедара,
0985 Како нећу невесео бити,
0986 Када ништа од оружја нејам,
0987 С—чим ћу влаху на мејдан изаћи?“
0988 На њега се насмија дивојка:
0989 „Мучи Мехо немој будалити
0990 Још ти ниси ништа ни видио,
0991 Хајде замном у другу одају,
0992 Па пред Мехом у одају појде.
0993 Када Мехо паде у одају,
0994 Кад погледа Мехо по одаји,
0995 Та је пуна китли чивилука,
0996 А по њима пушке повишане;
0997 Сваке Мехо пушке прегледао.
0998 Кад прегледа пушке Мехмедага,
0999 Момак Мехо са срца уздаше,
1000 А сјети се својих џевердара.
1001 А вели му Злата у одаји:
1002 „Ходи Мехо у другу одају,
1003 Да ти Мехо посиклицу најдеш,
1004 Кад за тебе неима пушака“.
1005 Уведе га у другу одају,
1006 И та пуна китли чивилука,
1007 Све о њима пале извишане,
1008 Мехо момак пале прегледао.
1009 Када гвожгја прегледао Мехо,
1010 А сјети се посиклице криве,
1011 А уздахну са срдашца свога.
1012 Из одаје окренуо Мехо,
1013 Па га ето у мермер одају,
1014 Туде најде Златијину мајку,
1015 Па он сједе у мермер одаји,
1016 А пита га остарела мајка:
1017 „Јеси л’ нашо ишта од оружја?“
1018 А Мехо јој вели у одаји:
1019 „Нисам мајко обадва ми свита,
1020 За оружјем мени хиће неја,
1021 Ја ћу себи пусат набавити,
1022 Рока има три недиље дана.
1023 Да је мени ата набавити
1024 За брњака оршанскога бана“.
1025 А вели му мајка у одаји:
1026 „Ето Злате моје јединице,
1027 Нек те Злата сведе до подрума,
1028 Бирај дите којег теби драго!“
1029 Одмах Мехо на ноге скочио
1030 А за њиме Злата ударила,
1031 Сведе њега у дољње подруме.
1032 Кад погледа Чејванагић Мехо,
1033 Туде дваест ата угледао.
1034 Сваком Мехо приде у подруму,
1035 Са свакога чула одгрнуо,
1036 Сваког Мехо по сапи пљеснуо,
1037 Њеки с’ макне а њеки не макне.
1038 Кад погледа ате у подруму,
1039 Мехи момку сузе ударише.
1040 А сјети се врана од мејдана,
1041 Грозне Мехи сузе ударише.
1042 „А ја Злате срце из нидара,
1043 Овдје ата за мејдана неја,
1044 За брњака бана Оршанскога“.
1045 Кад те Злата ричи разумила
1046 Она вели Чејванагић Мехи:
1047 „Срце душо Чејванагић Мехо
1048 Сад ја не знам што ћу и како ћу,
1049 Сад у мене жива ата неја,
1050 Да ја теби дадем Мехмедага;
1051 Већ имадем ата у подруму,
1052 Ево ми га срце у подруму,
1053 Ево има три мјесеца дана,
1054 Како га је бабо набавио,
1055 Ходи самном у друге подруме.“
1056 Мехо за њом у подрум унигје,
1057 Туде врана виђа косатога.
1058 Мехо момак до гаврана приде.
1059 Кад се Мехо ближе прикучио,
1060 У гаврана нишан опазио,
1061 Па претрка врану на јаслима,
1062 Он гаврана грли у подруму,
1063 А запјева танко гласовито:
1064 „Мој гавране оба моја крила,
1065 На злу ти се мјесту растадосмо,“
1066 На љепшем се брно састадосмо“.
1067 Када брњак Меху опазио,
1068 Цика стаде дебела брњака,
1069 Окреће се и десно и ливо,
1070 Гризка агу за обе мишице,
1071 Све се Мехом шали у подруму.
1072 Мехи момку сузе ударише
1073 Од радости сузе ударају.
1074 Окрену се Мехо до Златије,
1075 Па овако говорити загје:
1076 „Срце Злато моје из њедара,
1077 Откле вранац овај на јаслима.
1078 Мој је вранац неломљена грано.“
1079 А Злата му поче говорити:
1080 „Мехмед ага срце из њедара,
1081 Кад је бабо био у Хлијевну
1082 Код свог даје Копчић Смаилбега;
1083 Кад се бабо дома повратио,
1084 Он је врана дов’о на Канижу,
1085 Баш под рахтом и под кубурама.
1086 То на њему до два џевердара,
1087 С-друге стране посиклица крива,
1088 Кад је врана дов’о на Канижу.
1089 Туј га везо у подруму бабо
1090 Ево има три недјеље дана,
1091 Виђо сунца није ни мјесеца,
1092 Све с’ на мисту поји у подруму.
1093 Нитко не смиј’ извести гаврана,
1094 Да напоји врана на бунару,
1095 Ја камо ли врана изјахати.
1096 Кад је дошо бабо на Канижу,
1097 Ја сам чула ђе говори бабо,
1098 Да је врана узо на телалу
1099 У Градишком покрај воде Саве“.
1100 Кад те Мехо ричи разумио,
1101 Па он Злате пита у подруму:
1102 „Срце, душо Злате Канижкињо,
1103 Ђе је седло са гаврана мога?
1104 Ђе су Злато оба џевердара?
1105 Ђе је моја посиклица крива?“
1106 А вели му Злата у подруму:
1107 „Ето Мехо долаф у подруму,
1108 Ту је седло од гаврана твога“.
1109 Када долаф отворио Мехо,
1110 Туде оба џевердара најде
1111 Како их је оставио Мехо,
1112 Тако их је нашо у подруму,
1113 Оба су му пуна џевердара.
1114 Оба Мехо за појас турио,
1115 Па он прими посиклицу криву,
1116 А синуше царски мухурови.
1117 Мехо чорду своју пољубио,
1118 Па је Мехо на појас превеза,
1119 Па се Мехо од гаврана врати
1120 Срете Злату на подрумски врати,
1121 Ђе је срео ту је загрлио
1122 И овако Злати говорио:
1123 „О Златија неломљена грано,
1124 Сад се небој Мехмедаги своме,
1125 Доклен врана видиш на јаслима.
1126 Па је Мехо у нарамак узе,
1127 Унесе је у високу кулу,
1128 Ондек љуби како њему драго.
1129 Да вам пашу и диздара кажем;
1130 Паша купи силовиту војску
1131 Посла књигу Лики и Удбини,
1132 Нека књига носи књигоноша,
1133 Гази брда и гази долине,
1134 Доклен изби на Удбину равну,
1135 До беглука Лике Мустајбега,
1136 Кад пун беглук лички набодица.
1137 У врх кола Лика Мустајбеже
1138 Па до њега Козлић Хуремага,
1139 До њег Грдан сједи Мустафага
1140 Па до њега Кумалић Мујага,
1141 Од Радуча села питомога,
1142 До њег сједи Врховац Алага,
1143 Што Врхова од Каура чува,
1144 Су својије хиљаду пандура,
1145 Све о своме трошку и хашлуку
1146 Па до њега Глумац Османага,
1147 Па Мујага Муратбеговићу,
1148 До њег сестрић Смајилбеговићу,
1149 Па до њега сердар Мустафага
1150 До њег сестрић Арнаут Османе,
1151 Па до њега Тале Ибрахиме,
1152 Јандал младеж сједи у беглуку.
1153 Ту је био Чејвенагић Мухо
1154 Брат рогјени Чејванагић Мехе,
1155 Ту је било четрнајест побри,
1156 Побратима Чејванагић Мехе.
1157 Кад је дошо пашин књигоноша,
1158 Књигоноша турски селам викну.
1159 Сви му Турци селам отпримише,
1160 Онда пашин вели књигоноша;
1161 „Које вам је Лика Мустајбеже,
1162 Имам писмо једно за његака.“
1163 Кад му аге за бега казаше,
1164 Даде књигу врстан књигоноша,
1165 Лика прими књигу у беглуку,
1166 Па на књизи печат разломио.
1167 Књигу учи Лика у беглуку,
1168 Кад видио што му књига каже,
1169 Лика викну у беглуку своме:
1170 „О чујеш ме Чејванагић Мухо,
1171 Ова књига из Каниже биле,
1172 Од Турчина паше Канижкога,
1173 Мене паша зове до Каниже,
1174 Да уздигнем Лику и Крајину,
1175 Па да њему до Каниже сидем,
1176 Јер ће паша Унгјур саставити,
1177 Јер ће сићи три силена бана.
1178 Биће мејдан бана Оршанскога
1179 И твог брата Чејванагић Мехе,
1180 За њекаку Злату Канижкињу,
1181 Згодније је у Унгјуру неја,
1182 Па је влашче њојзи муштерија.
1183 Сав за Злату Унгјур ускочио,
1184 Ћели су је бану опремити;
1185 Ту је Меху срића послужила,
1186 Избио је до Каниже биле,
1187 Примио се Злате и мејдана,
1188 Па нас паша зове до Каниже.
1189 Када Мухо очу за Мехмеда,
1190 Грозне Мухи сузе ударише,
1191 Брата није док не роди мајка.
1192 Туде бјеше побре Мехагине,
1193 Свакоме су сузе удариле,
1194 Савко рече ићи на Канижу.
1195 Да видимо бега Удбинскога,
1196 Он се фати руком у џепове,
1197 Књигоноши попутбину плати.
1198 Туј не било аге ни једнога,
1199 Да га није с чиме даровао.
1200 Сад нек пашин иде књигоноша,
1201 Бег саставља силовиту војску,
1202 Од д’на до д’на цијелу недиљу,
1203 Уздиго је он сву кршну Лику.
1204 Бег се с војском крену до Каниже,
1205 Вавик конак до конака гради,
1206 Докле пољу изби Канижкоме.
1207 Помоли се пољу Канижкоме
1208 Под Канижом чудо угледао,
1209 Јер је везир сишо од Будима,
1210 Још је силан дошо Османбеже,
1211 Савила се сила под Канижом.
1212 Да видимо Чејванагић Мехе,
1213 Изашо је Мехо до чадора,
1214 До чадора Будимског везира,
1215 Па он бега чека и Личана.
1216 Помоли се Лика до чадора
1217 И са њиме силовита војска,
1218 Дочека га везир на селаму.
1219 Када беже дојде Мустајбеже,
1220 Кад се силе среле под Канижом,
1221 Оста војска у пољу зеленом.
1222 Бег везиру под чадор унигје,
1223 Мехо бегу полетио руци,
1224 Полетио па је пољубио,
1225 Са бегом се за здравље упита.
1226 Онда Мехо пред чадор изагје.
1227 Туде најде своје побратиме,
1228 Јер четрнест сишло побратима,
1229 Сваким се је загрлио Мехо,
1230 И сваким се за здравље упита.
1231 Кад се Мухом саста пред чадором,
1232 Кад се оба брата састадоше,
1233 Састадоше, па се загрлише,
1234 Писка стаде Мухе пред чадором,
1235 Од драгости браћа заплакаше.
1236 Туј не било материна сина,
1237 Да му сузе удариле нису.
1238 Бег с везиром пред чадор изашо,
1239 Па он браћу сејри пред чадором.
1240 Кад се браћа оба растадоше
1241 Да видимо паше и диздара,
1242 Ђе узеше Будимског везира,
1243 И са њиме два бега силена,
1244 Одведоше у Канижу бјелу,
1245 Јер им вакат од конака био,
1246 Оста војска у пољу зеленом.
1247 Да видимо Чејванагић Мехе,
1248 Ђе он брата узе јединога,
1249 И са братом диздарева Меху,
1250 И поведе Гојеног Халила,
1251 Још поведе Ћелебић Хасана,
1252 И поведе Грдановић Меху.
1253 Дуго нам је а далеко нам је,
1254 Да бројмо Мехи побратиме.
1255 Све је своје побре искупио,
1256 Одведе их својој билој кули.
1257 Добро њиха мајка дочекала,
1258 Добро стара дочекати знаде.
1259 Кад их Мехо доведе до куле,
1260 Одведе их у мушке ахаре;
1261 Кад се они мало одморили,
1262 Туде вакат од акшама био.
1263 Вечераше и акшам клањаше.
1264 Да видимо Чејванагић Мехе,
1265 Ђе он брата узе јединога,
1266 Одведе га у женске конаке,
1267 Ђе га мајка чека и дивојка.
1268 Када Мехо у одају догје,
1269 И доведе брата јединога,
1270 Паметан се Мухо пригодио
1271 Па он мајку у руку пољуби,
1272 Питаше се за мир и за здравље.
1273 Кад рекоше да су здраво били,
1274 СједеМухо у шикли одаји.
1275 А Златија паде до дивера,
1276 Диверову руку уграбила,
1277 Уграбила па је пољубила,
1278 А Мухо се хитар догодио,
1279 У џепове руке уровио,
1280 Два јој златна извади прстена.
1281 Он Златији натаче прстење,
1282 Њему Злата седам бошчалука.
1283 Туде Мехо братом говорио,
1284 Док је вакат од конака био,
1285 Туде они конак учинише,
1286 Кад у јутро рано уранише,
1287 Погледаше пољу Канижкоме,
1288 Кад ал’ дошла три силена бана.
1289 И уз њиха силовита војска,
1290 Има војске тридесет хиљада,
1291 Ни Турцима преговора неја.
1292 Мало вриме ни дуго не било,
1293 Помоли се влашка књигоноша,
1294 Она тражи Чејванагић Меху.
1295 Мехо момак до влашчета сиде,
1296 Од влашчета књигу префатио,
1297 Кад ал књига бана Оршанскога.
1298 Шта је бане у књизи правио:
1299 „Ето књига Чејванагић Мехо,
1300 Ти изагји на поље зелено,
1301 И изведи Злату Канижкињу.
1302 Нека мејдан гледа под Канижом,
1303 Ко добије нек води дивојку“.
1304 Кад је Мехо књигу прегледао,
1305 Одмах момак на ноге скочио,
1306 Па га ето до гаврана сиде,
1307 Он дебела опреми гаврана.
1308 Како момак опреми гаврана.
1309 Мора добро врана опремати.
1310 Јер му ваља на мејдан изаћи.
1311 Па изведе врана пред капију,
1312 А добро се Мехо опремио;
1313 Па поклопи врана великога,
1314 Право иде до пашине куле,
1315 Туде најде будимског везира,
1316 И са њиме два бега силена,
1317 И четрест с—њима поглавица,
1318 И Тале је у високој кули,
1319 Мехо Момак у кулу униде,
1320 Па он пита бега и везира,
1321 Хоће’л Злату свести пред капију.
1322 Бег му вели да изведе Злату.
1323 Када бане пише за Златију
1324 Изведи му пред капију Злату.
1325 Кад те Мехо ричи разумио,
1326 Па се натраг кули повратио,
1327 А ето га у високу кулу,
1328 Туде мајку најде и дивојку
1329 Па он мајци вели и дивојци,
1330 Да ће Злата пред Канижу поћи,
1331 Јер је бане зове пред Канижу.
1332 Кад то чуше мајка и дивојка,
1333 Стаде писка њиха у одаји;
1334 А тиши их Мехо у одају.
1335 Мехо момак паде на авлију,
1336 Ђе га братац чека на авлији;
1337 И са братом Мехагине побре;
1338 Мухо брате пита на авлији:
1339 „Брате Мехо липога ти дина,
1340 Што кукају обе кукавице?“
1341 А стаде му Мехо говорити:
1342 „Мучи брате немој будалити,
1343 Влашће Злату зове пред капију,
1344 Па ја реко да с’ опреми Злата,
1345 Зато обе у одаји цвиле,
1346 Јер неморе мајка пригорити,
1347 Да се она растави дитетом.“
1348 Кад то очу Чејванагић Мухо,
1349 И са Мухом Мехагине побре,
1350 Завикаше што им грло даје:
1351 „Не кукајте у високој кули,
1352 Ево вама вира у Канижи,
1353 Да вас бане раставити неће,
1354 Док је петнест наске на ногама.
1355 Па сви они на ноге скочише,
1356 Појахаше хате у авлији,
1357 Пред капију ате изметнуше,
1358 Остадоше обе Канишкиње.
1359 Да видимо Чејванагић Мехе,
1360 Када Мехо паде до чадора,
1361 До чадора Будимског везира.
1362 Кад ал’ дошо Будимски везире,
1363 И са њиме два бега силена,
1364 Мехо њима турски селам викну,
1365 Они Мехи селам отпримише.
1366 Бег Мустајбег вели Мехмедаги;
1367 „Мехо сине ако бога знадеш,
1368 Хо’ш ти бану на мејдан изаћи,
1369 Тебе бане на мејдан позива“.
1370 А вели му Мехо под чадором;
1371 „Хоћу беже обадва ми свита,
1372 Да је седам умирати пута,
1373 А четрест дилити мејдана,
1374 Ни зашто се заклонити нећу,
1375 Док је Бога и гаврана мога,
1376 А за Злату Канижку дивојку“.
1377 „Кад је тако сине Мехмедага,
1378 Хајде авдест узми Мехмедага,
1379 Па ти клањај два наша рећата,
1380 Јер се за час море погинути,
1381 Ми смо теби мејдан размирили“.
1382 Одмах Мехо бега послушао,
1383 Па га ето води и бунару,
1384 Мухо брату врана причувао,
1385 Мехо узе авдест на бунару,
1386 Па он клања два наша рећата,
1387 Рад мејдана бана Оршанскога.
1388 Хатму малу Мехо проучио,
1389 Па он брату и гаврану приде,
1390 А од Мухе врана уграбио.
1391 Он гаврану паде у пучила,
1392 А Мухо га на пољу устави,
1393 Па му вели Мухо код бунара;
1394 „Брате Мехо липога ти дина,
1395 Што с’ у лишцу чехру проминуо?
1396 Да се влаха преплашио ниси?
1397 Дај се врати Чејванагић Мехо,
1398 Хајде Злату тиши на Канижи,
1399 А дај мени бана Оршанскога.“
1400 А Мехо му вели са гаврана
1401 „Мучи брате немој будалити,
1402 Прва ј’ моја брате ударити;
1403 Мене влашче на мејдан позива
1404 Онда ј’ кашње твоје Мухареме“.
1405 Крај њег Мехо проћера гаврана.
1406 Ког ће Мехо срести у походу?
1407 Он четрнест срете побратима:
1408 Сваки од њег мејдан заискао,
1409 Сваком Мехо рече на пољани:
1410 Да ј’ његово прво ударити,
1411 Њега бане на мејдан позива.
1412 Тако Мехо оћера гаврана,
1413 А Злата га гледа са пенџера,
1414 Све са срца уздише дивојка,
1415 Јер јој аге жао, Мехмедаге.
1416 Да видимо Чејванагић Мехе;
1417 Ђе доћера врана великога,
1418 До чадора бана Оршанскога.
1419 Кад ал’ пију три силена бана,
1420 И код њиха узвишна господа,
1421 Њима Мехо божју помоћ виче,
1422 Они њему бога отпримише.
1423 Ја шта рече од Оршана бане;
1424 „Ход Турчине да се напијемо
1425 Ни у моје ни у твоје здравље,
1426 Већ у једно главно изгубљење,
1427 По несрећи море обојице“.
1428 А вели му Мехо са гаврана:
1429 „Хајде бане да мејдан дилимо;
1430 Харан ми се вранац претрефио,
1431 Мого би ти штогод показати;
1432 А у мене самохрана чорда,
1433 Могла би те заболити глава,
1434 Мого б’ чашу крви напунити,“
1435 Кад то очу од Оршана бане,
1436 Па повика слуге под чадором:
1437 „Брзо мени брњу великога!
1438 Хајд’ ЗТурчине на поље зелено,
1439 Ја ћу теби на мејдан изаћи.“
1440 Отле Мехо оћера гаврана.
1441 Да видимо бана Оршанскога.
1442 Кад узјаха велика брњака.
1443 Он ишћера брњу на пољане,
1444 Ђе су њима мејдан размирили,
1445 Кад га чека Чејванагић Мехо,
1446 Ја шта рече од Оршана бане:
1447 „О Турчине Чејванагић Мехо,
1448 Како ћемо мејдан дијелити?“
1449 „Богме влашче како теби драго!
1450 Твоје звање, твоје обирање,
1451 Твој је мејдан Оршанлија бане“.
1452 „Кад је туре како мени драго,
1453 Бјежи туре на гаврану своме,
1454 Гонићу те на брњаку моме“.
1455 То рекоше, ати потекоше,
1456 А побиже Мехо на гаврану,
1457 За њим бане наврго брњака,
1458 Кад видио, да стигнути неће,
1459 За њим бане копље отиснуо,
1460 У два пут га доврћи неможе.
1461 Кад видио да ниј’ дохитио,
1462 За њим бане пуче из пушака.
1463 Кад видио да је прометнуо,
1464 Он на кајас поврати брњака.
1465 За њим Мехо наметну гаврана,
1466 Види бана старог хилечара,
1467 Из мејдана ишћера брњака
1468 Куд најгушћа глија и парада,
1469 За њим Мехо наметну гаврана.
1470 Ашићаре Меху дочекаше
1471 И на њега пушке испуцаше.
1472 Без егјела умирања неја,
1473 Нити паде нити се препаде,
1474 Вас Мехага у дим огрезнуо,
1475 Вас замаче ко у сиње море.
1476 Да видимо Чејванагић Мухе,
1477 Како Мухо пред чадором дрекну,
1478 А врану се појагмио своме;
1479 Мухо момак фрци на гаврана,
1480 А за њиме побре Мехагине.
1481 Да видимо Чејванагић Мухе,
1482 Како брата жали Мехмедаге,
1483 Није брата док не роди мајка.
1484 Види побри Чејванагић Мехе,
1485 Како њему хампу учинише.
1486 Да видимо Лике Мустајбега,
1487 Ђе он викну будимског везира;
1488 Дајдер изун да ми ударамо.
1489 Везир њему изун допустио,
1490 А ста вика Лике Мустајбега,
1491 Хоџе ђулбе дову заучише,
1492 А остали ударише Турци.
1493 А хаџије зичир донесоше,
1494 Тргоше се млади бајрактари,
1495 Хука стаде у небу бајрака,
1496 Свадише се Турци и каури
1497 Кад се силе двије састадоше,
1498 Шта се туде море преслушати.
1499 Једни вичу на пољу рањени:
1500 Не гази ме брате са коњима,
1501 Лахке су се ране пригодиле,
1502 Мог’о би ти ране преболити.
1503 Једни вичу на пољу рањени,
1504 Гази мене удри душманина,
1505 Халал тебимоја крвца била.
1506 На махшеру и ономе свиту,
1507 Усобице четири сахата,
1508 Већ им пушка мало утишала,
1509 Кадкад звекне посиклица крива,
1510 А пољану магла претиснула.
1511 Бег ишћеро велика голуба,
1512 Богу ђулбе дову проучио,
1513 Да му вихар са планине пухне,
1514 Да разбије маглу на сврдлове.
1515 Код Бога му кабул дова била,
1516 Пухнула му морска југовина,
1517 Уз планину магла полетила,
1518 У магли се отискоше крањци,
1519 А за њима запристаше Турци.
1520 Неколика бег чауша најде,
1521 Па саставља на пољу војнике;
1522 Сви у Лике на броју војници,
1523 Њеко рањен, њеко погинуо.
1524 Лики неја свију Удбињана,
1525 Неја њему два Чејванагића,
1526 И неја му диздарева сина;
1527 Још му неја Гојеног Халила.
1528 Да вам мало за Мехагу причам.
1529 Кад је Мехо у дим огрезнуо,
1530 Вавик Мехо по логору скаче,
1531 Вавик бана оршанскога тражи,
1532 Тако Мехо паде до чадора,
1533 Кад видио да му бана неја,
1534 Он за баном скаче на гаврану.
1535 Када изби из логора Мехо,
1536 Па погледа оком са гаврана,
1537 Пред собом је бана опазио,
1538 Ђе он бије под собом брњака,
1539 Мехо своме кидисо гаврану,
1540 Па поближе бана достигнуо,
1541 Како море говорит с њиме,
1542 Па он бана виче Оршанскога:
1543 „О копиле Оршанлија бане,
1544 Што с’ толико кидисо брњака,
1545 Мислиш бане, Бара те штенила,
1546 Да Турчина више жива неја.
1547 Сад се врати утицања неја,
1548 Ако мене згубиш у мејдану,
1549 Теби другог мејданџије неја;
1550 Онда купи кићене сватове,
1551 Па их шаљи на Канижу билу
1552 Поред Злате Ахмед Алајбега.
1553 Ал’ то бане хаје и не хаје,
1554 Вавик бије под собом брњака.
1555 А Мехо га стиже на гаврану.
1556 Мало њега пером дофатио,
1557 По десној га бедри дофатио
1558 Паде бане са брњака свога,
1559 Мехо хитро одсиде гаврана,
1560 Па он бану руке савезао,
1561 Па га диже на мамна брњака.
1562 Он брњака свеза за гаврана,
1563 Па гаврану паде у пучиле,
1564 Право иде Лики и чадору.
1565 Он поклони бана Мустајбегу,
1566 Бег му зади за главу челенке.
1567 Ко још бегу није на очима,
1568 Бегу неја Чејванова Мухе.
1569 У ријечи у којој су били,
1570 Помоли се Чејванагић Мухо,
1571 Жива гони Јаноклију бана,
1572 Поклони га Лики Мустајбегу,
1573 Лика њему за главу челенке.
1574 У ријечи у којој су били,
1575 Помоли се Диздревић Мехо,
1576 Жива гони бана Задарскога,
1577 Поклону га Лики Мустајбегу,
1578 Лика њему од злата челенке,
1579 У ријечи у којој су били,
1580 Помоли се Гојешан Халиле,
1581 Жива гони бана Новљанскога,
1582 Поклону га Лики Мустајбегу,
1583 Лика њему од злата челенке.
1584 Кад рекоше да се окупише
1585 Шта ће беже баним учинити?
1586 Он поклону оршанскога бана,
1587 Поклони га Тали Ибрахиму,
1588 Тале бана на колац дигнуо,
1589 Окрену га до Оршана била,
1590 Нека Оршан од Турака чува.
1591 Шта ће с оним беже учинити?
1592 Беже њима добро учинио,
1593 Па их свију на вјеру пустио.
1594 Сваки бегу посло дуговање,
1595 Јер се прије смило вировати.
1596 Да видимо силовите војске
1597 Свак се расу са поља канижког,
1598 Само Лика стоји с Личанима,
1599 И са њиме паша од Каниже,
1600 И уз њега канишки диздаре,
1601 И код бега Чејванагић Мехо.
1602 Да видимо Чејванагић Мехе,
1603 Ђе устави бега и Личане,
1604 Одведе их до бијеле куле.
1605 Кад Златија Меху опазила,
1606 Она тешке муштулуке даје.
1607 Туде беже био у Канижи,
1608 Од д’на до д’на цијелу недиљу.
1609 Добро њиха Злата дочекала,
1610 Док су они били у Канижи.
1611 Сав је тајин ишо од Златије.
1612 Туде се је оженио Мехо
1613 Са Златијом Ахмет Алајбега,
1614 Кум му био Лика Мустајбеже.
1615 Кад му и пир и весеље прогје,
1616 Бег се крену војском на Удбину.
1617 А остаје Чејванагић Мехо.
1618 Да је било стати па гледати,
1619 Када су се браћа раставила,
1620 Кол’ко браћа плачу на Канижи.
1621 Туде су се браћа раставила
1622 Мухо бегом оде на Удбину,
1623 Мехо Златом оста на Канижи.
1624 Добро Мехо милово Златију,
1625 Никада је није прекорио,
1626 Што је за њу ћорду крвавио.



Извор[уреди]

Муслиманске народне јуначке пјесме, сакупио Есад Хаџиомерспахић, у Бањој Луци, 1909.