Ženitba Čejvanagić Mehe
0001 Piće piju age Udbinjani,
0002 U Udbini u londži kamenoj,
0003 U begluku Like Mustajbega.
0004 U vrh kola Lika Mustajbeže,
0005 Pa do njega Kozlić Huremaga,
0006 Do njeg’ Dizdar sjedi Osmanaga,
0007 Pa do njega Grdan Mustafaga,
0008 Do njeg’ sjedi Vrhovac Alaga,
0009 Što Vrhova od kaura čuva,
0010 Su svojije hiljadu pandura:
0011 Sve o svome trošku i hašluku.
0012 Uz njeg’ sjedi Arnaut Osmane,
0013 Pa Mujaga Muratbegoviću;
0014 Do njeg’ sestrić Smailbegoviću;
0015 Uz njeg’ serdar sjeo od Kladuše,
0016 Pa do njega Tale Ibrahime.
0017 Jandal mladež sjedi u begluku.
0018 U vrh kola Dizdarević Meho,
0019 Pa do njega Hrnjičin Halile,
0020 Uz njeg’ sjede dva Čejvanagića:
0021 Mehinaga i Muhedinaga,
0022 Pa do njiha Ograšević Ale;
0023 Do njeg’ sjedi Grdanović Meho
0024 Pa do njega ćetrnest Kozlica.
0025 O svačem su eglen zametnuli;
0026 O junaštvu i o dobri konji.
0027 Svaki sebe i paripa fali,
0028 Dokle koji gonio paripa,
0029 I izveo magjarsku divojku,
0030 Oženio divna krajišnika
0031 Ja iznio roba ja robinu,
0032 Ja iznio posječenu glavu.
0033 Tako s’ age u begluku fale,
0034 Dokle stade u begluku graja,
0035 Svadiše se braća u begluku,
0036 Oba brata dva Čejvanagića,
0037 Mehimaga i Muhedimaga.
0038 Ja šta Muho veli Mehmedagi:
0039 „Meho brate od jedne matere
0040 Meni činiš hilu u Udbini!
0041 Kako brate oca izgubismo,
0042 Mi ostasmo u visokoj kuli,
0043 Osta nama naša očevina,
0044 A ti Meho ugrizo u piće,
0045 Sve ćeš naše dobro poharčiti.
0046 Veće Meho brate od matere,
0047 Sad ćemo se brate podiliti.
0048 Evo našeg Like Mustajbega,
0049 Neka beže ide Mustajbeže,
0050 Nek podili našu očevinu,
0051 Pa ti radi što je tebi drago,
0052 Volj’ ti prodat volj’ ti pokloniti.“
0053 Odma Meho tome kail bio.
0054 Oba brata na noge skočiše,
0055 Podigoše bega iz begluka,
0056 Okrenuše kuli i avliji.
0057 Kada braća bega dovedoše,
0058 Sve im beže pravo podilio.
0059 Kad se braća oba rastadoše,
0060 To je Mehi vrlo mučno bilo;
0061 Da vidimo Čejvanagić Mehe!
0062 Što je imo Meho gotovine,
0063 Sve je Meho odmah pokupio,
0064 Pa ga eto u begluk mehanu,
0065 Vavik Meho pije u begluku,
0066 Sakupio svoje pobratime,
0067 Doklen teče žuti magjarija.
0068 Kad nestade žuti magjarija,
0069 Da vidimo Čejvanagić Mehe
0070 On prodade kmete i čifluke,
0071 Opet ode u begluk mehanu,
0072 Pa on poče piti u begluku.
0073 Pokupio svoje pobratime.
0074 Doklen teče žuti magjarija.
0075 Kad nestade žuti magjarija
0076 Da vidimo Čejvanagić Mehe;
0077 Iz begluka udario Meho,
0078 Da vidimo šta će učiniti?
0079 On prodade kulu i Udbinu,
0080 Sad u Mehe nigje ništa neja,
0081 Potlje mamna vrana na jaslama,
0082 I na njemu takum odijela,
0083 I za pasom do dva dževerdara,
0084 I na bedri muhurli gadaru,
0085 Što mu oklop i junake križa.
0086 Što je imo žuti magjarija,
0087 Meho krenu sa Udbine ravne,
0088 Vavik vrana goni kosatoga,
0089 Vavik troši žute magjarije,
0090 Dokle izbi do Nadina bila
0091 Svome pobri Zajim Alajbegu,
0092 Kod njeg’ bio cijel mjesec dana,
0093 Otalen se Meho pokrenuo,
0094 Pravo side do Gračaca ravna,
0095 Pobri svome Čelebinu sinu.
0096 Tude pobro ustavio Mehu
0097 I tuj bio cijel mjesec dana.
0098 Da vidimo Čejvanova Mehe,
0099 On se krenu od Gračaca ravna.
0100 Kud će Meho vranom okrenuti,
0101 Kud god ide na Krajinu side.
0102 Tude Meho konak učinio,
0103 I otalen rano podranio,
0104 Pa okrenu Meho do Dubice,
0105 Tude aga konak učinio.
0106 Iz Dubice rano pokrenuo,
0107 Sjaha vrana u donju Gradišku;
0108 Tude Meho sjaha u Gradiškoj,
0109 U mejhanu pravo okrenuo.
0110 Vavik pije Čejvanović Meho,
0111 Doklen teče žuti magjarija.
0112 Kad nestade žuti magjarija,
0113 To je Mehu vrlo teško bilo,
0114 Pa nastavi piti u pivnici;
0115 Para neja da dugove plati,
0116 Mehandžija išće dugovanje,
0117 A u Mehe nigdi ništa neja.
0118 Kad vidio Čejvanagić Meho,
0119 Ond Meho zavika krčmara:
0120 „O čuli me Jovane krčmare,
0121 Ti odvedi vrana na telala,
0122 I evo ti moji dževerdari,
0123 I evo ti posiklica kriva!
0124 Sve ćeš dati moje na telala,
0125 Pa naplati svoje dugovanje.“
0126 Odmah krčmar Mehu poslušao,
0127 Pa od Mehe primi dževerdare,
0128 I primi mu posiklicu krivu.
0129 O gavrana puset povišao,
0130 Pa ga eto pravo do telala,
0131 I prodade agina gavrana,
0132 Pa on svoje piće naplatio,
0133 Meho primi kusur od krčmara,
0134 Pa izagje aga iz mehane.
0135 U velike misli udario:
0136 «Mili Bože što ću i kako ću?
0137 Nije kule, a nije irada,
0138 Nije vrana, a nije puseta»;
0139 Pa uzdahnu Meho sa srdašca,
0140 A krenu se momak iz Gradiške.
0141 Pješe Meho ide putovati,
0142 Preko Save aga prevalio,
0143 Vavik teži momak do Ungjura,
0144 A prodaje sa sebe haljine.
0145 Kada aga osta bez haljine,
0146 Sad u njega nigdi ništa neja,
0147 Potlje same gaće i košulja;
0148 Izbi momak do Kaniže bile,
0149 Kada momak pod Kanižu side,
0150 A pogleda crnijem očima,
0151 Kad mu butum bedem pocrnio,
0152 Mislio je Čejvanagić Meho:
0153 Mili Bože što bi ovo bilo?
0154 Tako izbi momak na kapiju.
0155 Tude najde do dva ihtijara,
0156 Ko su oba tude ihtijara;
0157 Lahko ti je oba pogoditi,
0158 Jedno glava Hasanpaša Tiru
0159 A drugo je Kanižki dizdaru.
0160 Kada Meho u kapiju uđe,
0161 Meho momak turski selam viknu,
0162 Ihtijari selam otprimiše,
0163 Onda Meho zače govoriti:
0164 „O Boga vam do dva ihtijara,
0165 Što sjedite gradu na bedemu?
0166 Prevrćete zrnje od tespiha,
0167 A ronite suze od očiju.
0168 Što je vama bedem pocrnio,
0169 Ko li jeste oba ihtijara,
0170 Tko je vama učinio krivo?“
0171 Jedan šuti drugi odgovara:
0172 „Ne pitaj nas momak jabandžija,
0173 Kad nam ništa pomoći ne moreš;
0174 Ti nam veći ne zadaji jada.“
0175 Opet Meho veli kod kapije:
0176 „O Boga vam oba ihtijara,
0177 Kažite mi danas na kapiji,
0178 Koja vam je golema nevolja,
0179 Te ronite suze od očiju?
0180 Imam malo moći od pomoći,
0181 Mogo bi vam tužan pripomoći.“
0182 Onda njemu jedan odgovori,
0183 Preko plača govoriti zače:
0184 „O Boga ti momak jabandžija,
0185 Što nas pitaš, da ti pravo kažem.
0186 Što nas pitaš ko smo i okle smo.
0187 Ovdale smo oba iz Kaniže,
0188 Jesil’ čuo Hasanpašu Tira?
0189 Ovo mi je paša uz kolino.
0190 Ja sam glavom kaniški dizdare.
0191 Ovde u nas ima u Kaniži,
0192 Ima kula Alajbegovića.
0193 Skoro j’ beže svijet promenuo,
0194 Bog ubio bana oršanskoga,
0195 Jer je sitnu knjigu napravio,
0196 Pa je poslo u našu Kanižu,
0197 A na ruke Ahmet Alajbegu,
0198 Da mu Zlatu spremi od Oršana
0199 Il’ da banu na mejdan izađe.
0200 Čim je begu knjiga dogazila,
0201 Beg se žestok sine dogodio,
0202 Od Kaniže ata poklopio,
0203 Ašićare sišo do Oršana,
0204 Tude bana na mejdan pozovnu.
0205 Vlašče begu na mejdan izašlo,
0206 Tude vlahu ruka potegnula,
0207 On posiko Ahmed Alajbega,
0208 Pa šarenu knjigu napravilo,
0209 Poslalo je na našu Kanižu,
0210 A do kule Ahmed Alajbega,
0211 Jer beg imo dva nejaka sina;
0212 Pa je vlašče knjigu napravilo,
0213 Mlade bege na mejdan pozvao.
0214 Vidi djece Ahmed Alajbega,
0215 Luda mu se djeca dogodila,
0216 Nisu šćeli nikom kazivati
0217 Od Kaniže ate pojahali,
0218 Pravo djeca sišla do Oršana,
0219 Oba bana na mejdan pozvali.
0220 Tude banu dobra sreća bila,
0221 Oba bane smako u mejdanu,
0222 Pa je na nas knjigu napravio,
0223 Da spremimo begovu Zlatiju.
0224 Mi je sine nismo opremili,
0225 Kako ću je otpremiti sine
0226 Ja daidža nesretne Zlatije.
0227 Šta bi meni rekle Ungjurlije?
0228 Vidi fale kanižkog dizdara
0229 Gje Zlatiju banu poklonuo:
0230 S tog je sine nisam opremio.
0231 Na to se je bane razljutio,
0232 Pa je bane vojsku pokupio,
0233 Sišo s vojskom pod našu Kanižu.
0234 Bi Kanižu punih petnest dana,
0235 Nama sine vatra pritužila,
0236 Obećasmo poslati Zlatiju,
0237 Šta ćeš sine za nuždu je bilo!
0238 Bolje j’ Zlatu samu pregoriti,
0239 Neg pustiti svu butum Kanižu.
0240 Pa nam bane ustavi topove,
0241 I odmače od Kaniže vojsku,
0242 Nama bane vadu ostavio,
0243 Sine dragi tri nedelje dana,
0244 Da će bane spremiti svatove.
0245 Otišo je do Oršana bila,
0246 U red će mu i svatovi doći,
0247 Pa smo za to sine pred kapijom.
0248 Izašli smo sine pred kapiju,
0249 Da se danas jada nagledamo,
0250 Kada vlasi povedu Zlatiju.“
0251 Kad te Meho riči razumio,
0252 Meho momak sa srca uzdaše,
0253 Pa on veli pred gradskom kapijom:
0254 „O Boga vam oba ihtijara,
0255 Zar ta cura više nikog neja,
0256 Da bi za nju na mejdan izašo,
0257 Kopiletu oršanskome banu,
0258 Jal da za se dželebiju nađe;
0259 Je li cura obećala blago?“
0260 A veli mu dizdar pred kapijom:
0261 „Muči sine, nemoj budaliti,
0262 Još ti neznaš naši Ungjurlija.
0263 Kad je Zlata bila u Kaniži,
0264 A u svoga babe na odžaku,
0265 Sav je na nju Ungjur navalio
0266 Jer je zgodan Ahmed Alajbeže.
0267 Bega neja, Alajbega neja,
0268 Age neja a spahije neja,
0269 Da bi begom mogo porediti,
0270 Pa su na nju prosci navalili.
0271 Isprosi je Iusufbegoviću,
0272 Od Varada grada bijeloga;
0273 To se čudo na daleko čulo,
0274 Za to čuo od Oršana bane,
0275 Pa je begu knjigu napravio,
0276 Da mu beže opremi Zlatiju.
0277 Beg je nije ćeo opremiti,
0278 On vlaščetu na mejdan izašo,
0279 Njega vlašče smaklo u mejdanu.
0280 Ostala mu dva posobca sina,
0281 Obadva mu na mejdan izašla.
0282 Ludu djecu bane pogubio,
0283 Sad u Zlate nigdi nikog neja,
0284 Da bi za nju na mejdan izašo.“
0285 A sta vika Čejvanova Mehe:
0286 „Ja kamo joj Jusufbegovića
0287 Od Varada žalosna mu majka,
0288 Što mu haber učinili niste.“
0289 Kad te dizdar čuo lakrdije,
0290 Pa on Mehi veli pred kapijom:
0291 „Muči sine, nemoj budaliti,
0292 Kakva bega, žalosna mu majka.
0293 Da ti bana znadeš Oršanskoga
0294 Tresla bi te troljetna groznica.
0295 Kad bi bana vigjo Oršanskoga
0296 Po tri bi te hvatale groznice;
0297 Sav od Zlate Ungjur odskočio.
0298 Ja kamo li Jusufbegoviću.
0299 Ko god znade bana Oršanskoga,
0300 Nitko o tom ne sme govoriti.“
0301 Kad te Meho riči razumio,
0302 Osmihnu se momak pred kapijom.
0303 A ovako govoriti zagje:
0304 „Ihtijaru na mučnu zemanu,
0305 Zar je Ungjur kuga pomorila,
0306 A ate vam guba pošugala,
0307 Da u njemu živa momka neja,
0308 Da bi banu na mejdan izašo,
0309 A za Zlatu Alajbegovića.
0310 Evo muke i nevolje ljute,
0311 Đe ja ata za mejdana nejam,
0312 I đe puset i oružja nejam,
0313 Da ja vlahu na mejdan izagjem,
0314 Za napredak našem padišahu,
0315 I napredak svem našem islamu,
0316 Na sramotu svem butum Ungjuru.“
0317 Kad to čuše oba ihtijara
0318 Zgledaše se jedan u drugoga;
0319 Ja šta dizdar reče Mehmedagi:
0320 „Ja boga ti momak jabandžija,
0321 Otkle jesi, od kojeg si grada?
0322 Kako li se po imenu vičeš?
0323 Čijeg li si roda i plemena?“
0324 Kad te Meho riči razumio,
0325 A uzdahnu s srdašca svoga;
0326 Pa im Meho reče pred kapijom:
0327 „O Boga vam oba ihtijara,
0328 Kad pitate da vam pravo kažem:
0329 Otud jesam sa široke Like.
0330 Jestel’ čuli kamenu Udbinu,
0331 U Udbini Čejvanagu starog,
0332 Ja sam glavom Čejvanagić Meho
0333 Sin rogjeni starog Čejvanage“.
0334 Kad to čuše oba ihtijara,
0335 Oni vele Čejvanagić Mehi:
0336 „Ti li si to Čejvanagić Meho,
0337 Dobro znamo tvoga roditelja.
0338 Što si tako ogolio Meho?“
0339 A Meho im zače govoriti.
0340 Kad im Meho kaza pred kapijom,
0341 Onda veli Kanižki dizdare:
0342 „O čuli me Čejvanagić Meho,
0343 Ostaješ li ti pri svoji riči?
0344 Ho’ š za Zlatu na mejdan izaći?“
0345 „Hoću adže obadva mi svita,
0346 Samo konja ni oružja nejam“.
0347 A veli mu dizdar pred kapijom:
0348 „Muči Meho nemoj budaliti,
0349 Ima Zlata na jasli atova,
0350 Kakvi vezir u Budimu neja,
0351 A imade u Zlate puseta!“
0352 A veli mu Meho pred kapijom:
0353 „O ču li me kaniški dizdare,
0354 Ja se Zlate hoću prefatiti;
0355 I vlaščetu na mejdan izaći;
0356 Ja za pare izlaziti neću.
0357 Ako ćeš mi vinčati Zlatiju,
0358 Ja se bana hoću prefatiti:
0359 A ako mi ti nedaš divojke,
0360 Već je dadeš Jusufbegoviću,
0361 Ja s’ mejdana prefatiti neću,
0362 Nit’ ću banu na mejdan izaći;
0363 Nek izlazi Jusufbegoviću!“
0364 Kad to paša čuo pred kapijom,
0365 Pa on Mehi poče govoriti:
0366 „O čuli me Čejvanagić Meho!
0367 Zadajem ti moju tvrdi viru,
0368 Ako banu na mejdan izagješ,
0369 Pa bi tebe srića namirila,
0370 Te bi bana smako u mejdanu
0371 I ti zdravo u mejdanu osto,
0372 E Bog ned’o pa bi poginuo,
0373 Ja Zlatiju nebi poklonuo,
0374 Poklonuo Jusufbegoviću
0375 Već bi Zlatu udo u Kaniži.
0376 Tražio bi bijesna junaka,
0377 Nit’ bi bega ni age tražio.
0378 Već čuli me Čejvanagić Meho,
0379 Od nas ti je vira pred kapijom,
0380 Ako banu na mejdan izagješ,
0381 Dok je tvoje na ramenu glave,
0382 Drugi Zlate poljubiti neće;
0383 Već sad hajde kićenoj divojci,
0384 Nek te majka vidi i divojka,
0385 Pa ti radi što je tebi drago.
0386 Ti ćeš lako potrefiti kulu,
0387 Najviša je kula u Kaniži.
0388 Kula joj je od sedam bojeva
0389 Pokrivena žutim tenećetom,
0390 Na vrh kule od zlata jabuka,
0391 U jabuci alem kamenovi.
0392 Oko kule kamena avlija
0393 Avlinska joj od mermera vrata,
0394 Mandali joj divojačke ruke.
0395 Obišeni niz kulu singjiri,
0396 Na singjiru kucaju cekini
0397 U avliji kolo divojaka.
0398 Kolo vode momci i divojke,
0399 Jer je Zlata kolo sastavila,
0400 Da se danas još kola naigra,
0401 Još te danas pa više nikada,
0402 Jer se ona svatovima nada.“
0403 Kad te riči Meho razumio,
0404 Odmah momak od kapije krenu,
0405 Seire ga oba ihtijara.
0406 Ja šta paša veli pred kapijom:
0407 „Moj akranu kaniški dizdaru
0408 Men’ se čini danas gledajući,
0409 Da je sretna begova Zlatija,
0410 Jer na onog momka gledajući
0411 Dina mi je strašiv na očima.“
0412 Tako Meho po Kaniži hoda,
0413 Dok on izbi kuli i avliji,
0414 A do kule Ahmed Alajbega.
0415 Na kapiju momak udario,
0416 Kad’ li kolo po avliji skače.
0417 Momak pojde na avlinska vrata
0418 A sluge mu vrata zatvoriše,
0419 Vidi Mehe mirovati neće,
0420 On udari nogom u kanate.
0421 Koliko je momak udario,
0422 Od čelika brave rastavio,
0423 Potekoše obadva kanata
0424 I četiri sluge oboriše.
0425 Meho pade u mermer avliju,
0426 Kanižanim turski selam viknu.
0427 Kanižani selam otprimiše.
0428 Da vidimo sluge Zlatijine,
0429 Odletiše u visoku kulu,
0430 Pa sve Zlati kažu u odaji,
0431 Kako momak u avliju dogje,
0432 Na zor momak đe otvori vrata.
0433 Odmah Zlata čeknu priletila,
0434 Pa pogleda momka na avliji.
0435 Kad vidila da je jabandžija,
0436 Onda Zlata veli sluškinjama:
0437 „Hajte sada momku na avliju,
0438 Pa pitajte momka u avliji,
0439 Što je došo meni i avliji;
0440 Da mi nije kakav haber snijo,
0441 I od kakva mamena junaka.“
0442 Kad sluškinje razumiše riči,
0443 Pa ih eto niz visoku kulu,
0444 Dopadoše Mehi i kapiji.
0445 One vele Čejvanagić Mehi:
0446 Ja Boga ti momak jabandžija,
0447 Što si došlo kuli i avliji?
0448 Da ti nejaš kaki haberova?“
0449 A veli im Meho u avliji:
0450 „Ja pri sebi imam haberova,
0451 Da je meni Zlatom govoriti,
0452 Imam njojzi nješto besjediti.“
0453 Kad sluškinje Mehu razumiše,
0454 Pa ih eto u visoku kulu,
0455 Sve kazaše majci i divojci.
0456 Ja šta reče Zlatijina majka:
0457 „Poved’ te ga vamo u odaju
0458 Nijel’ Bog do sreća poslužila,
0459 Nećel’ kakav haber donijeti,
0460 Koji će nas muka oprostiti,
0461 I dušmanski šaka zakloniti.“
0462 A sluškinje gospu poslušaše,
0463 Pa ih eto niz visoku kulu
0464 Dopadoše Čejvanagić Mehi.
0465 One vele Mehi kod kapije:
0466 „Tebe zovu obadve gospoje,
0467 Da izagješ u visoku kulu.“
0468 Odmah Meho okrenu u kulu.
0469 Kada momak pade u odaju,
0470 Na golemu žalost udario;
0471 Kad kukaju do dvi kukavice.
0472 Stoji Zlata na šimšir odaji,
0473 Sve na njojzi mrko odijelo.
0474 Prekriveno lice divojačko.
0475 Majka drži na ruku divojku,
0476 A proliva suze od očiju.
0477 Njima Meho turski selam viknu.
0478 Stara nena selam odprimila,
0479 Preko suze Mehu pogledala,
0480 Pa se s njime za zdravlje upita.
0481 Kad rekoše da su zdravo bili,
0482 Onda veli Čejvanagić Meho:
0483 „Ja bogu ti Alajbegovice,
0484 Što si curu tako opremila,
0485 Sve na njojzi mrko odijelo,
0486 Prekrila je mrkom harvanijom.
0487 Što za ruku ti držiš divojku,
0488 A prolivaš suze od očiju.“
0489 A uzdahnu Alajbegovica:
0490 „Jabandžija na tešku zemanu,
0491 Kamo srića danas u Kaniži,
0492 Da sam prije svijet mijenula,
0493 Da ’vog dana dočekala nisam.
0494 Ja imado Alajbega svoga,
0495 Još imado dva posobca sina,
0496 Svi su oni glave izgubili
0497 Od džidije bana oršanskoga.
0498 Sad u mene nigdi nikog neja
0499 Potlje same kukavice Zlate.
0500 Opet šćenac nešće mirovati,
0501 Već je moju zaprosio Zlatu.
0502 Kako bi mu Zlatu pregorila,
0503 Da je dinski ljubi dušmanine;
0504 Ja nedado Zlate od sebeka,
0505 Na to se je bane razljutio,
0506 Pokupio ubojitu vojsku,
0507 Pa je s vojskom sišo pod Kanižu.
0508 Bi Kanižu punih petnest dana,
0509 Već je nama vatra pritužila.
0510 Obećaše spremiti Zlatiju,
0511 Na to bane vojsku odkučio,
0512 Meni ovde vadu ostavio,
0513 Da mu Zlatu spremam na Kanižu.
0514 Od d’na do d’na tri nedelje dana,
0515 Da će bane poslati svatove,
0516 Da će Zlatu svesti do Oršana;
0517 A ja majka crna kukavica
0518 Spremila sam kukavicu Zlatu,
0519 Jer se danas svatovima nadam,
0520 Kada će se svati pomoliti.
0521 Dok s’ pomole kićeni svatovi,
0522 Volim Zlatu u vodu hititi;
0523 Volim Zlatu vodi prigoriti.
0524 Neg je dinskom dati dušmaninu.“
0525 Kad te riči momak razumio,
0526 Pa on veli ostareloj majci:
0527 „Ja boga ti ostarela nene,
0528 Kad bi s’ koji junak mogo naći,
0529 Da bi vlahu na mejdan izašo,
0530 Šta bi njemu mogla prigoriti?“
0531 A veli mu nena u odaji:
0532 „Muči sine nemoj budaliti,
0533 Sav sa Zlate Ungjur ostupio,
0534 Kad junaka u Ungjuru neja,
0535 Da bi vlahu na mejdan izašo.
0536 Kad bi s’ taki mogo junak naći,
0537 Te bi moju Zlatu ostavio,
0538 I dušmanski šaka zaklonio,
0539 Sve bi njemu svoje poklonila,
0540 Odma bi ga Agom napravila.
0541 A Meho se na nju nasmijao:
0542 Aja gospe pravo ne govoriš,
0543 Šta bi onom mogla prigoriti,
0544 Koji bi se primio mejdana
0545 I Zlatiju tebi povratio,
0546 Dušmanski je zaklonio šaka?“
0547 A veli mu nena u odaji:
0548 „O Bogati momak jabandžija,
0549 Šta bi njemu mogla prigoriti,
0550 Sve bi njemu svoje prigorila,
0551 Sve što ima majka i divojka.“
0552 Što imamo svoga dostojanja.
0553 A veli joj Meho u odaji:
0554 „Aja nene od tog fajde neja
0555 Ja kad bi se primio mejdana,
0556 Ja se ne bi takoga primio.
0557 Zašto bi se nene zamučio?
0558 Ti mi one da obećaš nećeš“.
0559 A veli mu nena u odaju:
0560 „Daj se mene kani u odaji,
0561 Nemoj meni rana povrigjati“.
0562 A veli joj momak u odaji:
0563 „Ja Boga ti ostarela nene
0564 Kad bi s’ kogod primio mejdana,
0565 Bi li Zlatu njemu poklonila?“
0566 „Ah bi sine obadva mi svita,
0567 Ja bi njemu Zlatu poklonila,
0568 Samo Turčin nek je od Turaka“.
0569 Kad te Meho riči razumio,
0570 Pa on veli neni u odaji:
0571 Ja Boga ti ostarela nene,
0572 De ukloni futu divojačku,
0573 Da ja vidim lice divojačko,
0574 Jeli ’nako ko je ljudi kažu,
0575 Imadem li zašto poginuti
0576 I zašto se primiti mejdana“.
0577 Kad te stara riči razumila,
0578 Pa sa lica futu uklonila,
0579 Sijnu lice kano žarko sunce.
0580 Kada Meho ugleda divojku,
0581 Ja kakva je pristala divojka,
0582 Još je bolja neg je ljudi kažu.
0583 Kad je vidi Čejvanagić Meho,
0584 Po Mehi se srce zaigralo,
0585 Pa on veli ostareloj neni:
0586 „Ja boga ti Zlatijina majko,
0587 Ti sa Zlate snimaj đejisiju,
0588 Nećeš Zlate u vodu hitati,
0589 Ja ću ti se primiti Zlatije.
0590 I mejdana Oršanskoga bana!“
0591 Kad te stara riči razumila,
0592 A od sebe otišće divojku,
0593 A pogrunu Čejvanovu sinu,
0594 Poljubi ga u čelo junačko:
0595 „Be aferim momak jabandžijo,
0596 Kad se primi ti moje divojke,
0597 I mejdana bana Oršanskoga.
0598 Već tako ti Boga velikoga,
0599 Ti kako se po imenu vičeš?
0600 Čijega si soja i plemena,
0601 Odaklen si i od kojeg senta?
0602 A veli joj Čejvanagić Meho:
0603 „Ovud jesam od široke Like,
0604 Jesil’ čula krvavu Udbinu,
0605 U Udbini starog Čejvanagu,
0606 Ja sam glavom Čejvanagić Meho,
0607 Sin rogjeni starog Čejvanage.“
0608 Kad te nena riči razumila,
0609 Ona veli Čejvanagić Mehi:
0610 „Dobro tvoga roditelja znadem,
0611 Što si Meho tako ogolio,
0612 Tvoj je babo prvi u Udbini?“
0613 Sve joj Meho kaza u odaji.
0614 Ja kad Zlatka čula za Mehagu,
0615 Od sebe je tutu otisnula,
0616 Pa poleti Čejvanovu Mehi,
0617 Oko vrata skilitila ruke:
0618 „Ti li si to Čejvanagić Meho,
0619 Majka mi je za te kazivala,
0620 Jednoč sam te očima vidila,
0621 Kad si Meho Likom dolazio,
0622 Dolazio pod našu Kanižu.
0623 Hajde Meho samnom u odaju,
0624 Ja te tak’vog gledati nemogu“.
0625 A sluškinjam hršum učinila,
0626 Da se raspu momci i divojke,
0627 Svak’ nek ide svome zavičaju,
0628 Zlatija je našla mejdandžiju.
0629 Uze Mehu za bijelu ruku,
0630 Odvede ga u svoju odaju
0631 A ostade ostarela nena.
0632 Da vidimo Zlatije divojke,
0633 Kad uvede Mehu u odaju,
0634 Izvadi mu nove čamašire,
0635 Uvede ga u hamam divojka
0636 Pa Mehagi vodu donijela,
0637 Donese mu safun divičica:
0638 „Deder srce ti operi tilo!“
0639 Kad se Meho takum učinio,
0640 Obuče mu Zlata čamašure,
0641 Babine mu izvadi haljine,
0642 Što ih babo u petak nosio.
0643 Kad se Meho takum učinio,
0644 A dobro mu stoji đeisija,
0645 A prist’o se momak potrefio,
0646 Ljudi kažu ja vidio nisam,
0647 Da je lipši od svake divojke.
0648 Kada Zlata Mehu ugledala
0649 Kaki joj se momak učinio.
0650 Po Zlati se srce razigralo,
0651 Pa se Zlata savi do Mehage,
0652 Drmnu Zlata Mehagi na krilo,
0653 Ljevu ruku iza vrata turi,
0654 A sluškinje kafu unesoše.
0655 Dina mi je stid nije sluškinje,
0656 Ne pomače sa krila divojka.
0657 Na sluškinju hršum učinila,
0658 Premače joj kafu na tabaku,
0659 Da izagje iz sobe sluškinja.
0660 A sluškinja okrenu na vrata,
0661 Sama Zlata osta sa Mehagom.
0662 Sve mu kafu na tabaku daje,
0663 A Meho se stidan dogodio,
0664 Sve joj miša brke sa solufi.
0665 Kad god sagne pod gr’oce glavu
0666 Ispija joj rosu ispod vrata.
0667 A cura se stidna dogodila
0668 Svu je butum rosa poduzela.
0669 Tako sjede eglen eglendišu,
0670 Dok na vrata ostarela majka.
0671 Odmah Zlata na noge skočila,
0672 Na nogama majku dočekala,
0673 I Mehaga na noge skočio.
0674 Dokle sjede majka u odaji,
0675 Prama sebi Mehu posadila.
0676 Pita Majka Mehe u odaji:
0677 „Meho srce moje jedinice,
0678 Jesi li se preobuko Meho?
0679 Jel’ te lipo Zlata poslužila?“
0680 Oni kafu srču u odaji,
0681 A Zlata im kahfu dodavaše,
0682 Dok na vrata upade sluškinja:
0683 Ja šta reče neni u odaji:
0684 „O gospojo Alibegovice,
0685 Da t’ je zdrava na rameni glava,
0686 Dolaze ti kićeni svatovi!
0687 Eto njiha poljem Kanižkijem.“
0688 A zacvili majka i divojka,
0689 Meho momak na noge skočio,
0690 Po odaji oči poigraše,
0691 Na duvaru čordu ugledao.
0692 Hitar momak frci čiviluku,
0693 Iz korica palu izvadio,
0694 Pa ga eto niz visoku kulu.
0695 Izbi momak na avlinska vrata.
0696 Pomoliše s’ banovi svatovi,
0697 Pomoliše s’ varakli kočije,
0698 Pod kočijam dvije bedevije,
0699 U kočija pope duhovniče,
0700 Pred kočija dvadeset husara.
0701 Njiha meho dogro dočekao,
0702 Uputi ih u mermer avliju,
0703 Pa za njima zatvorio vrata.
0704 Meho stao kod avlinski vrata,
0705 Pa on grlom bijelijem viknu:
0706 „Što ste došli do Kaniže bile,
0707 Zar mislite psi vam j . . . i majku,
0708 Da Turčina više živa neja,
0709 Pa da će te odvesti divojku,
0710 Ali cure odvoditi neja
0711 Biće dosta gaća krvavije“.
0712 Pa povika momak od kapije:
0713 „Držite se kraljevi platnici!
0714 Vi nemojte kašnje govoriti,
0715 Da su hilom Turci udarili.“
0716 Pa poleti po mermer avliji;
0717 Dok bi majka zadojila sinka,
0718 On posječe dvadeset husara,
0719 I posiče četiri gončina;
0720 I uhvati popa duhovnika,
0721 Pa mu Meho uši odrezao,
0722 A pope ga Meho na kočije,
0723 U ruke mu dodade kajase
0724 Pa ga posla Meho do Oršana:
0725 „Hajde kaži oršanskome banu,
0726 Da mu se je našo mejdandžija,
0727 Iz Udbine Čejvanagić Meho.
0728 Sad nek bira bane u Oršanu
0729 Đe će samnom mejdan dijeliti.
0730 Ako hoće taman pod Oršanom,
0731 Da mu dogjem pod visoku kulu.
0732 Sad nek pope ide do Oršana.
0733 Ode Meho u visoku kulu
0734 Kad upade Meho u odaju,
0735 Kada leži majka i divojka,
0736 Obe leže u mermer odaji,
0737 Jer su one pamet prevrnule.
0738 Onda Meho zavika sluškinje:
0739 „Brzo meni vode u ibriku“!
0740 Sluškinje mu vodu donesoše.
0741 Kada Meho obe razabrao,
0742 Obe one oči otvoriše,
0743 Više sebe Mehu ugledaše,
0744 Oko njega skilitiše ruke.
0745 „Jesil’ Meho zdravo i veselo?“
0746 Njima Meho reče u odaji,
0747 Da je zdravo milom Bogu fala,
0748 Tako oni sjeli u odaji.
0749 Malo vrime ni dugo ne bilo,
0750 Pomoli se hasan paša Tiru,
0751 I sa njime kanižki dizdaru
0752 A daidža Zlatije divojke;
0753 Oba oni sidoše do kule
0754 Kad dogjoše do Zlatine kule,
0755 A izašo Meho pred kapiju.
0756 Oba Meho dočeka pred kulom,
0757 Na selamu i na hošgeldiji,
0758 Pitaše se za mir i za zdravlje.
0759 Kad rekoše da su zdravo bili,
0760 Onda Meho okrenu u kulu.
0761 A za njime oba ihtijara,
0762 Ka pogjoše u mermer odaju,
0763 Dočeka ih ostarila majka.
0764 Upadoše oba ihtijara,
0765 Staroj neni selam nazovnuše,
0766 Nena njima selam odprimila,
0767 Pitaše se za mir i za zdravlje.
0768 Kad rekoše da su zdravo bili.
0769 Tude oni eglen otvorili,
0770 Dok na vrata upade divojka,
0771 I unese kahvu na tabaku,
0772 Cura kahvu liva u odaji.
0773 Ihtijari mrku kahvu srču,
0774 Mehmed aga podviv ruke stoji
0775 Dok sta vika kanižkog dizdara;
0776 „Sestro moja Alajbegovice,
0777 Vidi sreće tvoje pri tebika.
0778 Bog naredi Čejvanova sina,
0779 Da ustavi tvoju jedinicu,
0780 Dušmanski je da zakloni šaka.
0781 Već čuli me Alibegovice,
0782 Kad bi ćela mene poslušati,
0783 Da ti dadneš svoju jedinicu,
0784 Da oženiš Čejvanova sina“.
0785 A sestra mu veli u odaji:
0786 „Brate dragi Osmane dizdare,
0787 Ja sam Zlatu njemu poklonila,
0788 Što se mene i Zlatije tiče,
0789 Obadve smo kajil za Mehagu,
0790 Ja sam njega za zeta primila“.
0791 Kad te dizdar razumio riči,
0792 Pa on veli Čejvanagić Mehi:
0793 „O čuli me Čejvanagić Meho,
0794 Primaš li se majke i divojke,
0795 I mejdana bana Oršanskoga?“
0796 A veli mu Meho u odaji:
0797 „O Boga vam do dva ihtijara,
0798 Ja ću banu na mejdan izaći,
0799 Samo znajte do dva ihtijara,
0800 Kadar nisam vojske sastaviti,
0801 Da ja bana mogu dočekati,
0802 Vi ćete mi vojsku sastaviti,
0803 Ja ću banu na mejdan izaći,
0804 A za Zlatu Ahmet Alajbega,
0805 Da je kruna od sve sedam kralja
0806 Ja kamoli bana Oršanskoga
0807 Da je sedam umirati puta,
0808 A četrest diliti mejdana
0809 Ni zašto se zakloniti neću“.
0810 Kad to paša oču u odaji,
0811 Pa on Mehi veli Čejvanovu:
0812 „Be aferim leglo sokolovo,
0813 Babo ti je haran junak bio,
0814 Dobro tvoga znadem roditelja,
0815 Ti ćeš banu na mejdan izaći,
0816 Ja ću tebi vojsku sakupiti,
0817 Sav ću Ungjur sastaviti sine,
0818 Svak će meni pod Kanižu sići,
0819 Ako Bog da kad nam vakat bude,
0820 Kad nam štenac bilu knjigu spremi,
0821 I tebeka na mejdan pozovne“.
0822 Kad te Meho riči razumio,
0823 Pa uzdahnu sa srdašca svoga,
0824 Grozne momku suze udariše,
0825 A pita ga paša u odaji:
0826 Što uzdahnu Čejvanagić Meho?
0827 „Što ti suze grozne udariše?“
0828 A veli mu Čejvanagić Meho:
0829 „Paša dragi, ja ti ruku ljubim,
0830 Ti mi Ungjur reče sastaviti,
0831 Fala tebi ko rogjenom babi,
0832 Al’ ti znadeš paša Ungjurlije.
0833 Koliki je Ungjur na ćenaru,
0834 Niko mene nezna u Ungjuru,
0835 Nit’ ja kaka imam pobratima,
0836 Nit’ ja brata imam ni bratića,
0837 Ni amidže niti amidžića.
0838 A ti znadeš Hasan paša dragi,
0839 Da se za čas more poginuti.
0840 E Bog nedo da pogine Meho,
0841 Ko bi mi se primio mejdana,
0842 Kod kog’ bi mi ostala Zlatija,
0843 U kog’ bi se paša pouzdao,
0844 Da bi Zlatu moju očuvao,
0845 Da ne ode dinskom dušmaninu.
0846 Ko bi mene paša požalio,
0847 Te bi vlahu na mejdan izašo.
0848 U Ungjuru tog junaka neja,
0849 Da bi banu na mejdan izašo,
0850 Da je bilo takije junaka,
0851 Drugi bi se primili Zlatije,
0852 Ne bi Zlatu vlahu prigorili.
0853 Već kad bi me paša poslušao,
0854 Da ti knjigu spremiš na Udbinu
0855 A na ruke Liki Mustajbegu,
0856 Nek mi Lika side do Kaniže,
0857 Jer ja brata imam rođenoga,
0858 Mlagjeg brata Čejvanović Muhu,
0859 Brat bi meni sišo do Kaniže,
0860 Sam bi meni sišo na Kanižu,
0861 Kad bi znao da bi poginuo.
0862 Još u mene ima pobratima,
0863 Ja četrnest imam pobratima.
0864 Kol’ko svoje pobratime znadem,
0865 Kad bi čuli moji pobratimi.
0866 Da je mejdan mene poklopio,
0867 Saki bi mi sišo pod Kanižu,
0868 Da bi znao, da bi poginuo,
0869 Nikakav se ne bi požalio.
0870 Kol’ko bega znadem Udbinskoga,
0871 On bi meni sišo i Kaniži,
0872 Neb’ žalio pod Kanižu sići,
0873 Kad bi znao da bi poginuo.
0874 Još bi beže vojsku pokupio,
0875 Pa bi vojskom sišo pod Kanižu.
0876 Kad bi bega vigjo Udbinskoga,
0877 Da je sišo pod Kanižu bilu,
0878 Kad bi sedam udarilo kralja,
0879 Ja se opet ne bi preplašio.“
0880 Kad te paša riči razumio,
0881 Pa on veli Čejvanagić Mehi:
0882 „Sine dragi Čejvanagić Meho,
0883 Ja ću bega zvati pod Kanižu,
0884 Umoliti Liku i Ličane,
0885 Nek nam beže pod Kanižu siđe.
0886 Svakako bi ja zovnuo Liku,
0887 Jer ja bega znadem i Ličane.
0888 Ono mi je sladak prijatelju,
0889 Beg će meni i Kaniži sići“.
0890 U riječi u kojoj bijahu,
0891 Uz polje se konjik pomolio,
0892 Hitro vrana jaše bez biljega,
0893 Dokle side pod bijelu kulu;
0894 Pred njeg Meho na kapiju sigje,
0895 Pa dočeka vlaha na kapiji
0896 Vlašče Mehi i kapiji pride,
0897 Boga nazva frci sa gavrana,
0898 Pa on Mehe pred kapijom pita:
0899 Koje kula Ahmet Alajbega,
0900 Je li kod nje Čejvanagić Meho,
0901 Imam pismo jedno na njegaka.
0902 Meho momak u misli udari,
0903 Jer on znade šta mlagjem valjade,
0904 Da mu valja dati poputbinu,
0905 A u Mehe nigdi ništa neja;
0906 Pa ga eto u visoku kulu,
0907 U Zlatinu upade odaju,
0908 Tude Zlatu u odaji nagje,
0909 Pa on Zlati veli u odaji:
0910 „O Zlatijo nelomljena grano,
0911 Eno dogje vlaška knjigonoša
0912 Meni knjigu sneše šarovitu,
0913 A u mene nigdi ništa neja,
0914 Da vlaščetu poputbinu platim“.
0915 Kad te cura riči razumila,
0916 Na agu se Zlata nasmijala;
0917 „Muči Meho, srce iz njedara“.
0918 Pa ga Zlata prefati za ruku,
0919 Dovede ga sepetli sanduku,
0920 Agi sanduk zlatom otvorila.
0921 Pun je sanduk žeženi dukata,
0922 Pa mu Zlata veli kod sanduka;
0923 „Kupi srce koliko ti drago!“
0924 Meho momak šakom zagrabio.
0925 Kad je Meho ugledo dukate,
0926 Po Mehi se srce zaigralo,
0927 Pa ga eto niz visoku kulu,
0928 Od vlaščeta knjigu prefatio,
0929 I vlaščetu poputbinu plati,
0930 Vlahu dvajest dade magjarija,
0931 Pa se momak u odaju vrati,
0932 Đe mu oba sjede ihtijara.
0933 Meho momak knjigu izvadio,
0934 Dade knjigu Hasanpaši Tiru.
0935 Kada paša knjigu prefatio
0936 Prefatio, pa je proučio,
0937 I vidio što ta kniga piše.
0938 Ta je knjiga od Oršana grada,
0939 Od džidije oršanskoga bana.
0940 Šta je štenac u knjizi pravio:
0941 „Čuj Turčine Čejvanagić Meho,
0942 Ti si moje svate povratio,
0943 Ti si moju Zlatu preprosio,
0944 Neka znadeš Čejvanagić Meho,
0945 Nadaj me se u treću nedilju,
0946 Eto mene tebi pod Kanižu.
0947 Uzdignu ću tri silena bana,
0948 Podići ću Zadraskoga bana,
0949 I sa njime dići Janočkoga,
0950 Sav ću Oršan dići na ćenaru,
0951 Gledaj Meho mene dočekati!
0952 Reći nemoj, da sam prevario
0953 Onde ćemo mejdan podiliti,
0954 Đe ti gleda majka i divojka“.
0955 Kad je paša knjigu pregledao,
0956 Odmah paša na noge skočio,
0957 I sa njime Kanižki dizdare.
0958 Ja šta reče Hasan paša Tiru:
0959 „Sine dragi Čejvanagić Meho,
0960 Eto tebe a eto Zlatije,
0961 Sada radi što je tebi drago,
0962 Dobro čekaj treće nedjiljice.
0963 Kad osvane treća nedjiljica,
0964 Radi mi se dobro opremiti,
0965 Za mejdana bana Oršanskoga,
0966 A vojsku ću tebi sastaviti,
0967 Doći će ti Lika i Ličani,
0968 Ti ćeš brata svoga ugledati,
0969 I svih svojih četrnaest pobri“.
0970 Pa odoše niz visoku kulu.
0971 Daleko ih Meho ispratio,
0972 Pa se kuli natrag povratio.
0973 Kada Aga u kulu unigje,
0974 Tude nagje majku i divojku.
0975 Ja kad sede Čejvanagić Meho,
0976 Zlata gleda Mehu u odaji,
0977 Pa je ’vako Zlata govorila:
0978 „Srce dušo Čejvanagić Meho,
0979 Što si srce tako neveseo
0980 Od kako si pašu ispratio,
0981 Pa se ’vamo meni povratio?
0982 Nisi meni k’o si do sad bio“.
0983 A veli joj Čejvanagić Meho:
0984 „Jami šalu, srce iz njedara,
0985 Kako neću neveseo biti,
0986 Kada ništa od oružja nejam,
0987 S—čim ću vlahu na mejdan izaći?“
0988 Na njega se nasmija divojka:
0989 „Muči Meho nemoj budaliti
0990 Još ti nisi ništa ni vidio,
0991 Hajde zamnom u drugu odaju,
0992 Pa pred Mehom u odaju pojde.
0993 Kada Meho pade u odaju,
0994 Kad pogleda Meho po odaji,
0995 Ta je puna kitli čiviluka,
0996 A po njima puške povišane;
0997 Svake Meho puške pregledao.
0998 Kad pregleda puške Mehmedaga,
0999 Momak Meho sa srca uzdaše,
1000 A sjeti se svojih dževerdara.
1001 A veli mu Zlata u odaji:
1002 „Hodi Meho u drugu odaju,
1003 Da ti Meho posiklicu najdeš,
1004 Kad za tebe neima pušaka“.
1005 Uvede ga u drugu odaju,
1006 I ta puna kitli čiviluka,
1007 Sve o njima pale izvišane,
1008 Meho momak pale pregledao.
1009 Kada gvožgja pregledao Meho,
1010 A sjeti se posiklice krive,
1011 A uzdahnu sa srdašca svoga.
1012 Iz odaje okrenuo Meho,
1013 Pa ga eto u mermer odaju,
1014 Tude najde Zlatijinu majku,
1015 Pa on sjede u mermer odaji,
1016 A pita ga ostarela majka:
1017 „Jesi l’ našo išta od oružja?“
1018 A Meho joj veli u odaji:
1019 „Nisam majko obadva mi svita,
1020 Za oružjem meni hiće neja,
1021 Ja ću sebi pusat nabaviti,
1022 Roka ima tri nedilje dana.
1023 Da je meni ata nabaviti
1024 Za brnjaka oršanskoga bana“.
1025 A veli mu majka u odaji:
1026 „Eto Zlate moje jedinice,
1027 Nek te Zlata svede do podruma,
1028 Biraj dite kojeg tebi drago!“
1029 Odmah Meho na noge skočio
1030 A za njime Zlata udarila,
1031 Svede njega u doljnje podrume.
1032 Kad pogleda Čejvanagić Meho,
1033 Tude dvaest ata ugledao.
1034 Svakom Meho pride u podrumu,
1035 Sa svakoga čula odgrnuo,
1036 Svakog Meho po sapi pljesnuo,
1037 Njeki s’ makne a njeki ne makne.
1038 Kad pogleda ate u podrumu,
1039 Mehi momku suze udariše.
1040 A sjeti se vrana od mejdana,
1041 Grozne Mehi suze udariše.
1042 „A ja Zlate srce iz nidara,
1043 Ovdje ata za mejdana neja,
1044 Za brnjaka bana Oršanskoga“.
1045 Kad te Zlata riči razumila
1046 Ona veli Čejvanagić Mehi:
1047 „Srce dušo Čejvanagić Meho
1048 Sad ja ne znam što ću i kako ću,
1049 Sad u mene živa ata neja,
1050 Da ja tebi dadem Mehmedaga;
1051 Već imadem ata u podrumu,
1052 Evo mi ga srce u podrumu,
1053 Evo ima tri mjeseca dana,
1054 Kako ga je babo nabavio,
1055 Hodi samnom u druge podrume.“
1056 Meho za njom u podrum unigje,
1057 Tude vrana viđa kosatoga.
1058 Meho momak do gavrana pride.
1059 Kad se Meho bliže prikučio,
1060 U gavrana nišan opazio,
1061 Pa pretrka vranu na jaslima,
1062 On gavrana grli u podrumu,
1063 A zapjeva tanko glasovito:
1064 „Moj gavrane oba moja krila,
1065 Na zlu ti se mjestu rastadosmo,“
1066 Na ljepšem se brno sastadosmo“.
1067 Kada brnjak Mehu opazio,
1068 Cika stade debela brnjaka,
1069 Okreće se i desno i livo,
1070 Grizka agu za obe mišice,
1071 Sve se Mehom šali u podrumu.
1072 Mehi momku suze udariše
1073 Od radosti suze udaraju.
1074 Okrenu se Meho do Zlatije,
1075 Pa ovako govoriti zagje:
1076 „Srce Zlato moje iz njedara,
1077 Otkle vranac ovaj na jaslima.
1078 Moj je vranac nelomljena grano.“
1079 A Zlata mu poče govoriti:
1080 „Mehmed aga srce iz njedara,
1081 Kad je babo bio u Hlijevnu
1082 Kod svog daje Kopčić Smailbega;
1083 Kad se babo doma povratio,
1084 On je vrana dov’o na Kanižu,
1085 Baš pod rahtom i pod kuburama.
1086 To na njemu do dva dževerdara,
1087 S-druge strane posiklica kriva,
1088 Kad je vrana dov’o na Kanižu.
1089 Tuj ga vezo u podrumu babo
1090 Evo ima tri nedjelje dana,
1091 Viđo sunca nije ni mjeseca,
1092 Sve s’ na mistu poji u podrumu.
1093 Nitko ne smij’ izvesti gavrana,
1094 Da napoji vrana na bunaru,
1095 Ja kamo li vrana izjahati.
1096 Kad je došo babo na Kanižu,
1097 Ja sam čula đe govori babo,
1098 Da je vrana uzo na telalu
1099 U Gradiškom pokraj vode Save“.
1100 Kad te Meho riči razumio,
1101 Pa on Zlate pita u podrumu:
1102 „Srce, dušo Zlate Kanižkinjo,
1103 Đe je sedlo sa gavrana moga?
1104 Đe su Zlato oba dževerdara?
1105 Đe je moja posiklica kriva?“
1106 A veli mu Zlata u podrumu:
1107 „Eto Meho dolaf u podrumu,
1108 Tu je sedlo od gavrana tvoga“.
1109 Kada dolaf otvorio Meho,
1110 Tude oba dževerdara najde
1111 Kako ih je ostavio Meho,
1112 Tako ih je našo u podrumu,
1113 Oba su mu puna dževerdara.
1114 Oba Meho za pojas turio,
1115 Pa on primi posiklicu krivu,
1116 A sinuše carski muhurovi.
1117 Meho čordu svoju poljubio,
1118 Pa je Meho na pojas preveza,
1119 Pa se Meho od gavrana vrati
1120 Srete Zlatu na podrumski vrati,
1121 Đe je sreo tu je zagrlio
1122 I ovako Zlati govorio:
1123 „O Zlatija nelomljena grano,
1124 Sad se neboj Mehmedagi svome,
1125 Doklen vrana vidiš na jaslima.
1126 Pa je Meho u naramak uze,
1127 Unese je u visoku kulu,
1128 Ondek ljubi kako njemu drago.
1129 Da vam pašu i dizdara kažem;
1130 Paša kupi silovitu vojsku
1131 Posla knjigu Liki i Udbini,
1132 Neka knjiga nosi knjigonoša,
1133 Gazi brda i gazi doline,
1134 Doklen izbi na Udbinu ravnu,
1135 Do begluka Like Mustajbega,
1136 Kad pun begluk lički nabodica.
1137 U vrh kola Lika Mustajbeže
1138 Pa do njega Kozlić Huremaga,
1139 Do njeg Grdan sjedi Mustafaga
1140 Pa do njega Kumalić Mujaga,
1141 Od Raduča sela pitomoga,
1142 Do njeg sjedi Vrhovac Alaga,
1143 Što Vrhova od Kaura čuva,
1144 Su svojije hiljadu pandura,
1145 Sve o svome trošku i hašluku
1146 Pa do njega Glumac Osmanaga,
1147 Pa Mujaga Muratbegoviću,
1148 Do njeg sestrić Smajilbegoviću,
1149 Pa do njega serdar Mustafaga
1150 Do njeg sestrić Arnaut Osmane,
1151 Pa do njega Tale Ibrahime,
1152 Jandal mladež sjedi u begluku.
1153 Tu je bio Čejvenagić Muho
1154 Brat rogjeni Čejvanagić Mehe,
1155 Tu je bilo četrnajest pobri,
1156 Pobratima Čejvanagić Mehe.
1157 Kad je došo pašin knjigonoša,
1158 Knjigonoša turski selam viknu.
1159 Svi mu Turci selam otprimiše,
1160 Onda pašin veli knjigonoša;
1161 „Koje vam je Lika Mustajbeže,
1162 Imam pismo jedno za njegaka.“
1163 Kad mu age za bega kazaše,
1164 Dade knjigu vrstan knjigonoša,
1165 Lika primi knjigu u begluku,
1166 Pa na knjizi pečat razlomio.
1167 Knjigu uči Lika u begluku,
1168 Kad vidio što mu knjiga kaže,
1169 Lika viknu u begluku svome:
1170 „O čuješ me Čejvanagić Muho,
1171 Ova knjiga iz Kaniže bile,
1172 Od Turčina paše Kanižkoga,
1173 Mene paša zove do Kaniže,
1174 Da uzdignem Liku i Krajinu,
1175 Pa da njemu do Kaniže sidem,
1176 Jer će paša Ungjur sastaviti,
1177 Jer će sići tri silena bana.
1178 Biće mejdan bana Oršanskoga
1179 I tvog brata Čejvanagić Mehe,
1180 Za njekaku Zlatu Kanižkinju,
1181 Zgodnije je u Ungjuru neja,
1182 Pa je vlašče njojzi mušterija.
1183 Sav za Zlatu Ungjur uskočio,
1184 Ćeli su je banu opremiti;
1185 Tu je Mehu srića poslužila,
1186 Izbio je do Kaniže bile,
1187 Primio se Zlate i mejdana,
1188 Pa nas paša zove do Kaniže.
1189 Kada Muho oču za Mehmeda,
1190 Grozne Muhi suze udariše,
1191 Brata nije dok ne rodi majka.
1192 Tude bješe pobre Mehagine,
1193 Svakome su suze udarile,
1194 Savko reče ići na Kanižu.
1195 Da vidimo bega Udbinskoga,
1196 On se fati rukom u džepove,
1197 Knjigonoši poputbinu plati.
1198 Tuj ne bilo age ni jednoga,
1199 Da ga nije s čime darovao.
1200 Sad nek pašin ide knjigonoša,
1201 Beg sastavlja silovitu vojsku,
1202 Od d’na do d’na cijelu nedilju,
1203 Uzdigo je on svu kršnu Liku.
1204 Beg se s vojskom krenu do Kaniže,
1205 Vavik konak do konaka gradi,
1206 Dokle polju izbi Kanižkome.
1207 Pomoli se polju Kanižkome
1208 Pod Kanižom čudo ugledao,
1209 Jer je vezir sišo od Budima,
1210 Još je silan došo Osmanbeže,
1211 Savila se sila pod Kanižom.
1212 Da vidimo Čejvanagić Mehe,
1213 Izašo je Meho do čadora,
1214 Do čadora Budimskog vezira,
1215 Pa on bega čeka i Ličana.
1216 Pomoli se Lika do čadora
1217 I sa njime silovita vojska,
1218 Dočeka ga vezir na selamu.
1219 Kada beže dojde Mustajbeže,
1220 Kad se sile srele pod Kanižom,
1221 Osta vojska u polju zelenom.
1222 Beg veziru pod čador unigje,
1223 Meho begu poletio ruci,
1224 Poletio pa je poljubio,
1225 Sa begom se za zdravlje upita.
1226 Onda Meho pred čador izagje.
1227 Tude najde svoje pobratime,
1228 Jer četrnest sišlo pobratima,
1229 Svakim se je zagrlio Meho,
1230 I svakim se za zdravlje upita.
1231 Kad se Muhom sasta pred čadorom,
1232 Kad se oba brata sastadoše,
1233 Sastadoše, pa se zagrliše,
1234 Piska stade Muhe pred čadorom,
1235 Od dragosti braća zaplakaše.
1236 Tuj ne bilo materina sina,
1237 Da mu suze udarile nisu.
1238 Beg s vezirom pred čador izašo,
1239 Pa on braću sejri pred čadorom.
1240 Kad se braća oba rastadoše
1241 Da vidimo paše i dizdara,
1242 Đe uzeše Budimskog vezira,
1243 I sa njime dva bega silena,
1244 Odvedoše u Kanižu bjelu,
1245 Jer im vakat od konaka bio,
1246 Osta vojska u polju zelenom.
1247 Da vidimo Čejvanagić Mehe,
1248 Đe on brata uze jedinoga,
1249 I sa bratom dizdareva Mehu,
1250 I povede Gojenog Halila,
1251 Još povede Ćelebić Hasana,
1252 I povede Grdanović Mehu.
1253 Dugo nam je a daleko nam je,
1254 Da brojmo Mehi pobratime.
1255 Sve je svoje pobre iskupio,
1256 Odvede ih svojoj biloj kuli.
1257 Dobro njiha majka dočekala,
1258 Dobro stara dočekati znade.
1259 Kad ih Meho dovede do kule,
1260 Odvede ih u muške ahare;
1261 Kad se oni malo odmorili,
1262 Tude vakat od akšama bio.
1263 Večeraše i akšam klanjaše.
1264 Da vidimo Čejvanagić Mehe,
1265 Đe on brata uze jedinoga,
1266 Odvede ga u ženske konake,
1267 Đe ga majka čeka i divojka.
1268 Kada Meho u odaju dogje,
1269 I dovede brata jedinoga,
1270 Pametan se Muho prigodio
1271 Pa on majku u ruku poljubi,
1272 Pitaše se za mir i za zdravlje.
1273 Kad rekoše da su zdravo bili,
1274 SjedeMuho u šikli odaji.
1275 A Zlatija pade do divera,
1276 Diverovu ruku ugrabila,
1277 Ugrabila pa je poljubila,
1278 A Muho se hitar dogodio,
1279 U džepove ruke urovio,
1280 Dva joj zlatna izvadi prstena.
1281 On Zlatiji natače prstenje,
1282 Njemu Zlata sedam boščaluka.
1283 Tude Meho bratom govorio,
1284 Dok je vakat od konaka bio,
1285 Tude oni konak učiniše,
1286 Kad u jutro rano uraniše,
1287 Pogledaše polju Kanižkome,
1288 Kad al’ došla tri silena bana.
1289 I uz njiha silovita vojska,
1290 Ima vojske trideset hiljada,
1291 Ni Turcima pregovora neja.
1292 Malo vrime ni dugo ne bilo,
1293 Pomoli se vlaška knjigonoša,
1294 Ona traži Čejvanagić Mehu.
1295 Meho momak do vlaščeta side,
1296 Od vlaščeta knjigu prefatio,
1297 Kad al knjiga bana Oršanskoga.
1298 Šta je bane u knjizi pravio:
1299 „Eto knjiga Čejvanagić Meho,
1300 Ti izagji na polje zeleno,
1301 I izvedi Zlatu Kanižkinju.
1302 Neka mejdan gleda pod Kanižom,
1303 Ko dobije nek vodi divojku“.
1304 Kad je Meho knjigu pregledao,
1305 Odmah momak na noge skočio,
1306 Pa ga eto do gavrana side,
1307 On debela opremi gavrana.
1308 Kako momak opremi gavrana.
1309 Mora dobro vrana opremati.
1310 Jer mu valja na mejdan izaći.
1311 Pa izvede vrana pred kapiju,
1312 A dobro se Meho opremio;
1313 Pa poklopi vrana velikoga,
1314 Pravo ide do pašine kule,
1315 Tude najde budimskog vezira,
1316 I sa njime dva bega silena,
1317 I četrest s—njima poglavica,
1318 I Tale je u visokoj kuli,
1319 Meho Momak u kulu unide,
1320 Pa on pita bega i vezira,
1321 Hoće’l Zlatu svesti pred kapiju.
1322 Beg mu veli da izvede Zlatu.
1323 Kada bane piše za Zlatiju
1324 Izvedi mu pred kapiju Zlatu.
1325 Kad te Meho riči razumio,
1326 Pa se natrag kuli povratio,
1327 A eto ga u visoku kulu,
1328 Tude majku najde i divojku
1329 Pa on majci veli i divojci,
1330 Da će Zlata pred Kanižu poći,
1331 Jer je bane zove pred Kanižu.
1332 Kad to čuše majka i divojka,
1333 Stade piska njiha u odaji;
1334 A tiši ih Meho u odaju.
1335 Meho momak pade na avliju,
1336 Đe ga bratac čeka na avliji;
1337 I sa bratom Mehagine pobre;
1338 Muho brate pita na avliji:
1339 „Brate Meho lipoga ti dina,
1340 Što kukaju obe kukavice?“
1341 A stade mu Meho govoriti:
1342 „Muči brate nemoj budaliti,
1343 Vlašće Zlatu zove pred kapiju,
1344 Pa ja reko da s’ opremi Zlata,
1345 Zato obe u odaji cvile,
1346 Jer nemore majka prigoriti,
1347 Da se ona rastavi ditetom.“
1348 Kad to oču Čejvanagić Muho,
1349 I sa Muhom Mehagine pobre,
1350 Zavikaše što im grlo daje:
1351 „Ne kukajte u visokoj kuli,
1352 Evo vama vira u Kaniži,
1353 Da vas bane rastaviti neće,
1354 Dok je petnest naske na nogama.
1355 Pa svi oni na noge skočiše,
1356 Pojahaše hate u avliji,
1357 Pred kapiju ate izmetnuše,
1358 Ostadoše obe Kaniškinje.
1359 Da vidimo Čejvanagić Mehe,
1360 Kada Meho pade do čadora,
1361 Do čadora Budimskog vezira.
1362 Kad al’ došo Budimski vezire,
1363 I sa njime dva bega silena,
1364 Meho njima turski selam viknu,
1365 Oni Mehi selam otprimiše.
1366 Beg Mustajbeg veli Mehmedagi;
1367 „Meho sine ako boga znadeš,
1368 Ho’š ti banu na mejdan izaći,
1369 Tebe bane na mejdan poziva“.
1370 A veli mu Meho pod čadorom;
1371 „Hoću beže obadva mi svita,
1372 Da je sedam umirati puta,
1373 A četrest diliti mejdana,
1374 Ni zašto se zakloniti neću,
1375 Dok je Boga i gavrana moga,
1376 A za Zlatu Kanižku divojku“.
1377 „Kad je tako sine Mehmedaga,
1378 Hajde avdest uzmi Mehmedaga,
1379 Pa ti klanjaj dva naša rećata,
1380 Jer se za čas more poginuti,
1381 Mi smo tebi mejdan razmirili“.
1382 Odmah Meho bega poslušao,
1383 Pa ga eto vodi i bunaru,
1384 Muho bratu vrana pričuvao,
1385 Meho uze avdest na bunaru,
1386 Pa on klanja dva naša rećata,
1387 Rad mejdana bana Oršanskoga.
1388 Hatmu malu Meho proučio,
1389 Pa on bratu i gavranu pride,
1390 A od Muhe vrana ugrabio.
1391 On gavranu pade u pučila,
1392 A Muho ga na polju ustavi,
1393 Pa mu veli Muho kod bunara;
1394 „Brate Meho lipoga ti dina,
1395 Što s’ u lišcu čehru prominuo?
1396 Da se vlaha preplašio nisi?
1397 Daj se vrati Čejvanagić Meho,
1398 Hajde Zlatu tiši na Kaniži,
1399 A daj meni bana Oršanskoga.“
1400 A Meho mu veli sa gavrana
1401 „Muči brate nemoj budaliti,
1402 Prva j’ moja brate udariti;
1403 Mene vlašče na mejdan poziva
1404 Onda j’ kašnje tvoje Muhareme“.
1405 Kraj njeg Meho proćera gavrana.
1406 Kog će Meho sresti u pohodu?
1407 On četrnest srete pobratima:
1408 Svaki od njeg mejdan zaiskao,
1409 Svakom Meho reče na poljani:
1410 Da j’ njegovo prvo udariti,
1411 Njega bane na mejdan poziva.
1412 Tako Meho oćera gavrana,
1413 A Zlata ga gleda sa pendžera,
1414 Sve sa srca uzdiše divojka,
1415 Jer joj age žao, Mehmedage.
1416 Da vidimo Čejvanagić Mehe;
1417 Đe doćera vrana velikoga,
1418 Do čadora bana Oršanskoga.
1419 Kad al’ piju tri silena bana,
1420 I kod njiha uzvišna gospoda,
1421 Njima Meho božju pomoć viče,
1422 Oni njemu boga otprimiše.
1423 Ja šta reče od Oršana bane;
1424 „Hod Turčine da se napijemo
1425 Ni u moje ni u tvoje zdravlje,
1426 Već u jedno glavno izgubljenje,
1427 Po nesreći more obojice“.
1428 A veli mu Meho sa gavrana:
1429 „Hajde bane da mejdan dilimo;
1430 Haran mi se vranac pretrefio,
1431 Mogo bi ti štogod pokazati;
1432 A u mene samohrana čorda,
1433 Mogla bi te zaboliti glava,
1434 Mogo b’ čašu krvi napuniti,“
1435 Kad to oču od Oršana bane,
1436 Pa povika sluge pod čadorom:
1437 „Brzo meni brnju velikoga!
1438 Hajd’ ZTurčine na polje zeleno,
1439 Ja ću tebi na mejdan izaći.“
1440 Otle Meho oćera gavrana.
1441 Da vidimo bana Oršanskoga.
1442 Kad uzjaha velika brnjaka.
1443 On išćera brnju na poljane,
1444 Đe su njima mejdan razmirili,
1445 Kad ga čeka Čejvanagić Meho,
1446 Ja šta reče od Oršana bane:
1447 „O Turčine Čejvanagić Meho,
1448 Kako ćemo mejdan dijeliti?“
1449 „Bogme vlašče kako tebi drago!
1450 Tvoje zvanje, tvoje obiranje,
1451 Tvoj je mejdan Oršanlija bane“.
1452 „Kad je ture kako meni drago,
1453 Bježi ture na gavranu svome,
1454 Goniću te na brnjaku mome“.
1455 To rekoše, ati potekoše,
1456 A pobiže Meho na gavranu,
1457 Za njim bane navrgo brnjaka,
1458 Kad vidio, da stignuti neće,
1459 Za njim bane koplje otisnuo,
1460 U dva put ga dovrći nemože.
1461 Kad vidio da nij’ dohitio,
1462 Za njim bane puče iz pušaka.
1463 Kad vidio da je prometnuo,
1464 On na kajas povrati brnjaka.
1465 Za njim Meho nametnu gavrana,
1466 Vidi bana starog hilečara,
1467 Iz mejdana išćera brnjaka
1468 Kud najgušća glija i parada,
1469 Za njim Meho nametnu gavrana.
1470 Ašićare Mehu dočekaše
1471 I na njega puške ispucaše.
1472 Bez egjela umiranja neja,
1473 Niti pade niti se prepade,
1474 Vas Mehaga u dim ogreznuo,
1475 Vas zamače ko u sinje more.
1476 Da vidimo Čejvanagić Muhe,
1477 Kako Muho pred čadorom dreknu,
1478 A vranu se pojagmio svome;
1479 Muho momak frci na gavrana,
1480 A za njime pobre Mehagine.
1481 Da vidimo Čejvanagić Muhe,
1482 Kako brata žali Mehmedage,
1483 Nije brata dok ne rodi majka.
1484 Vidi pobri Čejvanagić Mehe,
1485 Kako njemu hampu učiniše.
1486 Da vidimo Like Mustajbega,
1487 Đe on viknu budimskog vezira;
1488 Dajder izun da mi udaramo.
1489 Vezir njemu izun dopustio,
1490 A sta vika Like Mustajbega,
1491 Hodže đulbe dovu zaučiše,
1492 A ostali udariše Turci.
1493 A hadžije zičir donesoše,
1494 Trgoše se mladi bajraktari,
1495 Huka stade u nebu bajraka,
1496 Svadiše se Turci i kauri
1497 Kad se sile dvije sastadoše,
1498 Šta se tude more preslušati.
1499 Jedni viču na polju ranjeni:
1500 Ne gazi me brate sa konjima,
1501 Lahke su se rane prigodile,
1502 Mog’o bi ti rane preboliti.
1503 Jedni viču na polju ranjeni,
1504 Gazi mene udri dušmanina,
1505 Halal tebimoja krvca bila.
1506 Na mahšeru i onome svitu,
1507 Usobice četiri sahata,
1508 Već im puška malo utišala,
1509 Kadkad zvekne posiklica kriva,
1510 A poljanu magla pretisnula.
1511 Beg išćero velika goluba,
1512 Bogu đulbe dovu proučio,
1513 Da mu vihar sa planine puhne,
1514 Da razbije maglu na svrdlove.
1515 Kod Boga mu kabul dova bila,
1516 Puhnula mu morska jugovina,
1517 Uz planinu magla poletila,
1518 U magli se otiskoše kranjci,
1519 A za njima zapristaše Turci.
1520 Nekolika beg čauša najde,
1521 Pa sastavlja na polju vojnike;
1522 Svi u Like na broju vojnici,
1523 Njeko ranjen, njeko poginuo.
1524 Liki neja sviju Udbinjana,
1525 Neja njemu dva Čejvanagića,
1526 I neja mu dizdareva sina;
1527 Još mu neja Gojenog Halila.
1528 Da vam malo za Mehagu pričam.
1529 Kad je Meho u dim ogreznuo,
1530 Vavik Meho po logoru skače,
1531 Vavik bana oršanskoga traži,
1532 Tako Meho pade do čadora,
1533 Kad vidio da mu bana neja,
1534 On za banom skače na gavranu.
1535 Kada izbi iz logora Meho,
1536 Pa pogleda okom sa gavrana,
1537 Pred sobom je bana opazio,
1538 Đe on bije pod sobom brnjaka,
1539 Meho svome kidiso gavranu,
1540 Pa pobliže bana dostignuo,
1541 Kako more govorit s njime,
1542 Pa on bana viče Oršanskoga:
1543 „O kopile Oršanlija bane,
1544 Što s’ toliko kidiso brnjaka,
1545 Misliš bane, Bara te štenila,
1546 Da Turčina više živa neja.
1547 Sad se vrati uticanja neja,
1548 Ako mene zgubiš u mejdanu,
1549 Tebi drugog mejdandžije neja;
1550 Onda kupi kićene svatove,
1551 Pa ih šalji na Kanižu bilu
1552 Pored Zlate Ahmed Alajbega.
1553 Al’ to bane haje i ne haje,
1554 Vavik bije pod sobom brnjaka.
1555 A Meho ga stiže na gavranu.
1556 Malo njega perom dofatio,
1557 Po desnoj ga bedri dofatio
1558 Pade bane sa brnjaka svoga,
1559 Meho hitro odside gavrana,
1560 Pa on banu ruke savezao,
1561 Pa ga diže na mamna brnjaka.
1562 On brnjaka sveza za gavrana,
1563 Pa gavranu pade u pučile,
1564 Pravo ide Liki i čadoru.
1565 On pokloni bana Mustajbegu,
1566 Beg mu zadi za glavu čelenke.
1567 Ko još begu nije na očima,
1568 Begu neja Čejvanova Muhe.
1569 U riječi u kojoj su bili,
1570 Pomoli se Čejvanagić Muho,
1571 Živa goni Janokliju bana,
1572 Pokloni ga Liki Mustajbegu,
1573 Lika njemu za glavu čelenke.
1574 U riječi u kojoj su bili,
1575 Pomoli se Dizdrević Meho,
1576 Živa goni bana Zadarskoga,
1577 Poklonu ga Liki Mustajbegu,
1578 Lika njemu od zlata čelenke,
1579 U riječi u kojoj su bili,
1580 Pomoli se Goješan Halile,
1581 Živa goni bana Novljanskoga,
1582 Poklonu ga Liki Mustajbegu,
1583 Lika njemu od zlata čelenke.
1584 Kad rekoše da se okupiše
1585 Šta će beže banim učiniti?
1586 On poklonu oršanskoga bana,
1587 Pokloni ga Tali Ibrahimu,
1588 Tale bana na kolac dignuo,
1589 Okrenu ga do Oršana bila,
1590 Neka Oršan od Turaka čuva.
1591 Šta će s onim beže učiniti?
1592 Beže njima dobro učinio,
1593 Pa ih sviju na vjeru pustio.
1594 Svaki begu poslo dugovanje,
1595 Jer se prije smilo virovati.
1596 Da vidimo silovite vojske
1597 Svak se rasu sa polja kanižkog,
1598 Samo Lika stoji s Ličanima,
1599 I sa njime paša od Kaniže,
1600 I uz njega kaniški dizdare,
1601 I kod bega Čejvanagić Meho.
1602 Da vidimo Čejvanagić Mehe,
1603 Đe ustavi bega i Ličane,
1604 Odvede ih do bijele kule.
1605 Kad Zlatija Mehu opazila,
1606 Ona teške muštuluke daje.
1607 Tude beže bio u Kaniži,
1608 Od d’na do d’na cijelu nedilju.
1609 Dobro njiha Zlata dočekala,
1610 Dok su oni bili u Kaniži.
1611 Sav je tajin išo od Zlatije.
1612 Tude se je oženio Meho
1613 Sa Zlatijom Ahmet Alajbega,
1614 Kum mu bio Lika Mustajbeže.
1615 Kad mu i pir i veselje progje,
1616 Beg se krenu vojskom na Udbinu.
1617 A ostaje Čejvanagić Meho.
1618 Da je bilo stati pa gledati,
1619 Kada su se braća rastavila,
1620 Kol’ko braća plaču na Kaniži.
1621 Tude su se braća rastavila
1622 Muho begom ode na Udbinu,
1623 Meho Zlatom osta na Kaniži.
1624 Dobro Meho milovo Zlatiju,
1625 Nikada je nije prekorio,
1626 Što je za nju ćordu krvavio.
