Запросио с мора Хасан ага
Удовицу Недер беговицу:
„Ол' доћ' за ме, Недер беговице?
„Узећу ти Ала нејакога,
„Рани ћу те медом и шећером.“ 5
Превари се Недер беговица,
Она узе с мора Хасан агу.
Купи свате, оде по кадуну,
И кад дошли свати у кадуне,
Лијепо их када дочекала, 10
Угостила пивом и јестивом,
Па се када поче азурават',
Натовари девет тoвaр блага,
И понесе Ала нејакога.
Ал' да видиш с мора Хасан аге! 15
Он до каде коња догоњаше,
Па овако њојзи говораше:
„Остав' Ала, кићена кадуно!
„У менеје особљива мајка,
„Погубиће и мене и тебе.“ 20
Шути када, ништа не говори.
Кад су дошли к мору дебеломе,
Хасан ага коња разиграва,
До кадуне коња догоњаше,
И овако њојзи говораше: 25
„Остав' Ала, кићена кадуно!
„У мене је особљива мајка,
„Погубиће и мене и тебе.“
Она шути, ништа не говори.
Док су били у гору зелену, 30
Опет Хасан коња разиграва,
Исту ријеч кади проговара.
Када зове Усеина слугу:
„Усеине, моја вјерна слуго!
„0твори ми шопете сепете, 35
„Извади ми свилене гајтане
„И јошт ону свилену доламу.“
Усеин је каду послушао,
Па извади гајтан и доламу,
Леже Ала на зелену траву, 40
А покри га зеленом доламом,
Од гајтана исплела чадора,
Кад успупа вихар из планине,
Рећ'ће Але, да га љуља мајка;
Кад успада са неба росица, 45
Мниће Але, да му пјева мајка.
И одоше двору бијеломе.
Кад су прву ноћцу преноћили,
А свануло и грануло сунце,
Молила се Недер беговица, 50
Да је пушти, да у гору пође,
Да обиде Ала свога сина.
Молила га, и умолила се,
Па отиде, да обиде Ала,
Кад ли Ала звјeрaд растргнула, 55
Циче када као змија љута,
Мртва паде, више не устаде.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 88-90.
