Завршил ми се свети Илија
Од Будим града краљева ћѳрка.
Шчо позовало рало сватови:
Старого свата свети Никола,
Честнего кума свети Јована, 5
Два побратима до два анђела.
От кинисаје да ми одит,
Да ми је одит во Будим града.
Ce обзрнаје два побратима,
Кога видоје, шчо да ми видит? 10
Да мошне ми сѳ зѳта увело,
Зѳта увело над брза коња.
Изговорије два побратима:
„Да ај ти тебе свети Илија!
Да шчо си ми се мошне увело, 15
Мошне увело над брза коња?"
Да изговори свети Илија:
„Да ај ви вами два побратима,
Два побратима, до два анђела!
Да как' да не су мошнѳ уведен? 20
Ми је одиме во Будим града.
Дѳвојка не зпа шчо лико имат,
Шчо лико имат, шчо става имат,
Шчо су поарчил многу по неја.
До три товари со дробно азно, 25
И три прстени се позлатѳни."
Изговорије до два анђела:
„Да ај ти тебе свети Илија!
Да ли за теја гајле си брало?
Не ли трепни си на златни крили! 30
Да ми је стотнеш, да ми је згрмнѳш,
Из ведра неба роса пороси!
И да ми зѳмеш стребрено котле,
А во котлето крс и босилѳк.
Ћа ни излезѳт се Будим града 35
И ћa излѳзѳт бела Марија,
Да ја поштркаш светена вода."
Оту ми стрепна на златни криљја
И ми је стотна и ми је згрмна.
Из ведра неба роса пороси, 40
И ми излезѳ Бела Марија,
Ми ја поштрка свѳтена вода.
С лико ми свѳтна, как' јасно слнце,
С очи ми скрипна, как' с дробни звѳзди.
От ми ја зедѳ свети Илија. 45
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 53-54.
