Женидба кнеза Лазара (САНУ 2)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Шетао се Ђурађ и Јерина,
0002 Јерина је Ђурђу беседила:
0003 ”Да мој Ђурђу, драги господару,
0004 Зашт’ не жениш дијете Лазара?”
0005 Јерини је Ђурђе говорио:
0006 ”Ево има три године дана
0007 Како женим дијете Лазара,
0008 Лазу женим, оженит’ не мого –
0009 Ди ја нађем за Лазу девојку,
0010 Онде нема за ме пријатеља,
0011 А ди нађем за ме пријатеља,
0012 Онде нема за Лазу девојке!
0013 Но ево сам нашао девојку
0014 За јединца дијете Лазара
0015 И за мене добра пријатеља –
0016 Ко ће смети Југу споменути
0017 Од његови девет Југовића?”
0018 Њима вели дијете Лазаре:
0019 ”Спремај, мајко, господску вечеру,
0020 Сву господу зови на вечеру,
0021 Сву господу и господичиће,
0022 И нашега старог Југ-Богдана
0023 И његови девет Југовића!”
0024 То је мајка Лазу послушала,
0025 Она спрема господску вечеру,
0026 Сву господу зове на вечеру,
0027 Сву господу и господичиће,
0028 И старога главом Југ-Богдана
0029 И његови девет Југовића.
0030 Кад господа вечер’ вечерала
0031 И рујнога понапила вина,
0032 Тад узима дијете Лазаре
0033 Златну чашу црвенога вина,
0034 Па наздравља старом Југ-Богдану:
0035 ”Здрав да си ми, стари Југ-Богдане,
0036 Ни у моје ни у твоје здравље,
0037 Већ у оне код бијела двора,
0038 Која везе цареве дарове!”
0039 Плану ватром стари Југ-Богдане,
0040 Па говори својим Југовићем:
0041 ”Шта сте стали, девет Југовића,
0042 Зар је мало коња и волова?”
0043 Њему веле девет Југовића:
0044 ”Устај горе, наш стари бабајко,
0045 Те ти шећи двору бијеломе
0046 И узимај књигу разборничку,
0047 Књигу носи саборничкој цркви,
0048 Нека гледа протопопе Лука
0049 Је л’ венчана Милица за Лазу!”
0050 То послуша стари Југ-Богдане,
0051 Он се шеће двору бијеломе
0052 И узима књигу разборничку,
0053 Књигу носи протопопу Луки,
0054 Баш код оне цркве саборничке,
0055 Да му каже протопопе Лука
0056 Је л’ венчана за Лазу Милица.
0057 Књигу гледа протопопе Лука,
0058 Књигу гледа, на Југа погледа,
0059 Насмеја се па Југу беседи:
0060 ”Бог је дао, Богом је суђена
0061 Царства круна на главу Лазара,
0062 А Милица нуз Лазу царица!”
0063 Кад је Богдан речи разумио,
0064 Он се шеће двору бијеломе,
0065 Па беседи младим Југовићем:
0066 ”Децо моја, девет Југовића,
0067 Вели нама књига разборничка –
0068 Бог је дао, Богом је суђена
0069 Царства круна на главу Лазара,
0070 А Милица нуз Лазу царица!”
0071 Кад су дјеца саслушала старца,
0072 У глас вичу девет Југовића:
0073 ”Кад је тако Богом наређено,
0074 Нека буде за Лазу Милица,
0075 А ми браћа сестри на обрани!”