Женидба кнеза Лазара (Богољуб Петрановић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


5

Женидба кнеза Лазара

(Из Херцеговине)

Вино пије српски цар Стјепане
У Призрену на бијелој кули,
А служи му једна права слуга,
Права слуга Неманић Лазаре.
Кад му прву чашу наточио
Даде чашу у цареве руке,
Пред њиме се смјерно поклонио,
Пољуби му руку и кољено,
Руке преви, натраг се иступи,
Па га двори како господара.
Цар Шћепане чашу прихватио,
Па је слугу очим погледао.
Овако је њему говорио:
„Слуго моја, Неманић Лазаре!
„Бог ти дао и ко те родио
„И памети такој научио,
„Твоја памет море царовати;
„Када буде мријет по земану
„На теби ће останути царство;
„Јер ја немам од срца евлада.“
Господи се Лазо поклонио:
„Хвала, теби, моја круно златна!
„Није царство за мене козара;
„Но за таког славног господара.“
Пак му другу чашу наточио,
Даде чашу у цареве руке,
Поклони се, пољуби му руку,
Руке преви натраг се иступи.
Опет царе њему говорио:
„Хвала теби, моја права слуго!
„Бог ти дао и ко те родио
„И памети такој научио,
„Ако Бог да, моја права слуго!
„Ваљаће се мени постарати,
„Ђе ћу теби просити ђевојку,
„Слуго моја, да те оженимо!
„Када буде мријет по земану
„На теби ће круна останути,
„Тако наше књиге показују.“
Лазо цару тихо одговара:
„Хвала теби, славни цар Шћепане!
„Није царство за мене козара,
„Но за таког славног господара.“
Пак са главе капу укинуо,
Пак му трећу чашу наточио,
Даде чашу у цареве руке,
Поклони се, пољуби му руку,
Онда царе њему говорио:
„Послушај ме, моја права слуго!
„Што ће теби царе бесједити:
„Данас петак а сутра субота,
„Прекосутра света неђељица,
„Неђељица и васкрсеније,
„Ако Бог да, те на здравље дође,
„Ти ћеш, слуго, добро уранити,
„Кад питоме тице запјевају,
„Ти отиди коњма у подруме,
„Опреми ми голема сиваља
„Штогод љепше знадеш и умијеш,
„Па га узми за оба дизгина,
„Изведи га из топла подрума,
„Доведи га на мермер авлију,
„Па га подај слугам помлађијем,
„А ти хајде на бијелу кулу,
„Па донеси бошчу завезану
„И у бошчи ђузел ђеисију,
„Узми мене за бијеле руке,
„Па ме свуци, те ме преобуци,
„Обуци ми црквене хаљине,
„Што их носим у бијелу цркву,
„Узми мене за бијеле руке,
„Одведи ме коњу на авлију,
„Посједи ме на коња голема,
„Подај мени неколике слуге,
„Ја ћу отић пребијелој цркви,
„Ти остани код бијеле куле,
„А ми ћемо служит' литурђију;
„Кад с' одслужи часна литурђија
„И кад народ изиђе из цркве,
„Младина је силна и помамна,
„Затуриће игру свакојаку,
„Метаће се камена с рамена,
„А скакати скока из ћустека,
„Ја то ништа ни гледати не ћу,
„Но ето ме до бијеле куле,
„А ти ћеш ме добро дочекати,
„Сусрести ме у пољу под кулом,
„Прихвати ми бијесна парипа,
„Одведи га у мермер авлију,
„Скини мене са коња голема,
„Пак ме узми за бијеле руке,
„Води мене на бијелу кулу,
„Посједи ме за пуну трпезу,
„Послужи ми вино и ракију
„И донеси сваку ђаконију; 95
„Кад се, слуго, напијемо пива,
„Стаће јека поља широкога,
„Хоће наљећ' стари Југ-Богдане
„А за њиме девет Југовића,
„Југовићи силни и бијесни, 100
„Све уз поље коње пријечају,
„Низ бедрице показују ћорде,
„На прсима токе позвекују,
„Сваки момак Фесић накривио —
„Ја ћу на те оком намигнути, 105
„А ти ћеш се хитар догодити,
„Отићи ћеш у поље широко,
„Ухватићеш коња под Богданом,
„Овако ћеш њему бесједити:
„ „Златна брадо, стари Југ-Богдане! 110
„ „Поздрав ти је славна цар-Шћепана,
„ „Да с' увратиш на бијелу кулу
„ „Су твојијех девет Југовића,
„ „Да се хладног напијете вина.“
„А стари ће тебе послушати, 115
„Поведи га до царева двора,
„Кад уведеш у мермер авлију,
„Узми њега за бијеле руке,
„Скини њега са коња голема,
„Поведи га уз бијелу кулу 120
„А за њиме девет Југовића,
„Доведи га мени у одају,
„Сједи њега уз моје кољено,
„Слуго моја, уз десно кољено,
„А до њега девет Југовића,
„Све млађега ниже старијега,
„Па донеси вина и ракије,
„Обреди нас једном и два пута,
„Када трећој чаши реда дође,
„Ти потури чашу и маштрафу,
„Пак отиђи у нову одају,
„Те донеси златну купу вина,
„(Која држи четрнаест ока),
„Замеђену и зашећерену,
„Пак је подај старом Југ-Богдану,
„А старац ће руком прихватити,
„Овако ће стари бесједити:
„ „Видите ли, моја ђецо драга!
„ „Што ме сада слуга даровао,
„ „Царска слуга Неманић Лазаре,
„ „Чиме ћу ја њега даровати,
„ „Што би било према овом дару?
„ „Да му дамо небројено благо,
„ „А у цара има доста блага;
„ „Да му дамо чоху не дерану,
„ „А у цара више чохе има;
„ „Да му дамо коње не јахане,
„ „А у цара више има коња.“
„Кад то рече стари Југ-Богдане,
„Згледаће се девет Југовића,
„Згледаће се један на другога
„А застиђет један од другога;
„Ондар ћу ја њима бесједити:
„ „Златна брадо, стари Југ-Богдане!
„ „Ако ћете цара послушати,
„ „Ја ћу васке за то сјетовати,
„ „Чиме ћете њега даровати,
„ „Не дајте му небројено благо,
„ „Јер у мене доста има блага,
„ „Да га троши, потрошит' не море,
„ „А да зобље, позобат не море;
„ „А не дајте чоху не дерану,
„ „А не дајте коња не јахана;
„ „Но чу ли ме, моја златна брадо!
„ „Подајте му Милицу ђевојку,
„ „Твоју шћерцу за вијерну љубу,
„ „Ти ћеш њега тијем даровати
„ „А ја ћу га круном даровати,
„ „Да царује и да господује,
„ „И на њему хоће останути
„ „Златна круна српског цар Шћепана.“
„Кад то чује стари Југ-Богдане,
„Он ће своју ђецу погледати,
„А они су љути и упорни,
„Од земљице на ноге скочиће,
„Од бедрице сабље повадити,
„Пак ће на те јуриш учинити,
„Ти побјегни у нову одају,
„Пак притвори на одаји врата
„И превуци челикли мандале,
„А затвори браве дубровачке,
„До врата ће браћа долазити
„И у врата ногом ударити,
„Тврда врата саломити не ће,
„Онда ће се на ме повратити
„Југовићи силни и бијесни,
„На цара ће сабљу окренути,
„Ја ћу молит' старог Југ-Богдана:
„ „Златна брадо, стари Југ-Богдане!
„ „Ти узапти до девет синова,
„ „Да вам дадем књиге цароставне,
„ „Да видите што вам књиге кажу,
„ „Ако наше књиге не казују
„ „Да Милица није за Лазара,
„ „И да Лазо царовати не ће,
„ „Погубите и мене и њега,
„ „Пак царујте који вама драго.“
„Он ће онда ђецу узаптити;
„Даћу њему књиге сароставне,
„Када види што нам књиге пишу,
„Даће теби Милицу ђевојку,
„Па ће посјест' један до другога,
„Онда ћеш ти отворити врата,
„Па ћеш сваком пољубити руку,
„Понајприје свог цара Шћепана,
„Па ћеш онда старог Југ-Богдана,
„Па све редом девет Југовића,
„Сви ћемо ти благосов чинити.“
Кад је тако слугу сјетовао,
Слуга се је смјерно поклонио,
Те цареву пољубио руку,
Од очију сузе проточио,
Овако је цару говорио:
„Хвала теби, наша круно златна!
„Ја ћу тебе добро послушати.“
Кад прођоше два бијела дана,
Једно петак, а друго субота
А треће је света неђељица,
Кад је било ноћи у по ноћи,
Кад питоме тице запјеваше, 220
Уранио Неманић Лазаре,
Пак с умио и Богу молио,
Пак одлеће коњма у подруме,
Те царева коња опремио,
Па га узе за оба дизгина, 225
Изведе га на мермер авлију,
Млађе слуге коња прихватише,
Оде Лазо на цареву кулу,
Па донесе бошчу завезану,
Те повади цареве хаљине, 230
Што облачи у бијелу цркву,
Узе цара за бијелу руку,
Па га свуче, те га преобуче,
Одведе га низ бијелу кулу,
Кад сиђоше на мермер авлију, 235
Усједе га на коња голема,
Па му даде неколике слуге.
И од цркве кључе понесоше.
Оде царе у бијелу цркву,
Оста Лазо код бијеле куле, 240
Да приправља ручак и вечеру,
Да замеди вино и ракију.
Кад цар дође до бијеле цркве,
Уљегоше у бијелу цркву,
Те служише часну литурђију, 245
Док је жарко огријало сунце,
Кад с' одслужи часна литурђија
И вас народ изиђе из цркве,
Затурише игру свакојаку,
Меташе се камена с рамена, 250
И скакаше скока из ћустека,
А то царе гледати не шћаше,
Но усједе на коња голема,
И са њиме неколике слуге,
Право оде до бијеле куле,
Далеко га Лазо опазио,
И мало га ближе сусретао,
Господару коња прихватио,
Одведе га до бијеле куле,
Кад доведе на мермер авлију,
Одјаха га са коња голема,
Узе цара за бијеле руке,
Одведе га на бијелу кулу,
Посједе га за пуну трпезу,
Послужи му вино и ракију,
И донесе сваку ђаконију,
Обредише и два и три пута.
Малко вриме за дуго не било,
Стаде тутањ пољем широкијем,
Док ево ти старца Југ-Богдана,
А за њиме девет Југовића,
Југовићи силни и бијесни,
Они пољем коње пријечају,
Низ бедрице сабље куцукају,
На прсима токе позвекују.
А кад виђе српски цар Стјепане,
Он намиче оком на Лазара,
А Лазо се хитар догодио,
Потурио чашу и маштрафу,
Пак одлеће друмом на јалију,
Те сусрете старца Југ-Богдана,
И под њиме коња ухватио,
Овако му Лазо говорио:
„Златна брадо, старац Југ-Богдане,
„Поздрав ти је славна цар-Шћепана,
„Да с' увратиш на бијелу кулу
„Су твојијех девет Југовића,
„Да се хладна напијете вина“.
И стари је њега послушао,
Одведе га до бијеле куле
Кад доведе на мермер авлију,
Одјаха га са коња голема,
Па га узе за бијеле руке,
Одведе га на цареву кулу
А за њиме девет Југовића,
Сваки цару пољубио руку, —
Сједе старца цару уз кољено,
А до њега девет Југовића,
Све млађега ниже старијега,
Послужи им вино и ракију;
Кад обреди једном и два пута,
Пак потури чашу и маштрафу,
Те он оде у другу одају,
Па донесе златну купу вина
Замеђену и зашећерену,
која држи четрнаест ока,
Пак је даде старцу Југ-Богдану,
А старац је руком прихватио,
Па погледа девет Југовића:
„Видите ли, моја ђецо драга!
„Царске слуге Неманић Лазара,
„Сад како је мене даровао?
„Чиме ћу ја њега даровати?
„Да му дамо небројено благо
„А у цара више има блага;
„Да му дамо чоху не дерану,
„А у цара више чохе има,
„Да му дамо коње не јахане,
„А у цара више има коња.“
Онда царе њима одговара:
„Златна брадо, стари Југ-Богдане!
„Ако ћете мене послушати,
„За то ћу ја васке сјетовати:
„Не дајте му паре ни динара,
„Јер у мене доста има пара,
„Да их троши, потрошит' не може,
„Да их зобље, позобат' не може:
„Не дајте му чоху не дерану,
„Не дајте му коње не јахане:
„Ако ћете њега даровати,
„Подајте му Милицу ђевојку,
„А Милицу за вијерну љубу,
„А ја ћу му круну даровати,
„Да будемо главни пријатељи.“
Кад дочуо стари Југ-Богдане,
Он погледа до девет синова,
Југовићи силни и бијесни,
А од себе љути и упорни,
Згледаше се један на другога,
Застиђе се један од другога,
Од земљице на ноге скочишe,
Од бедрице сабље повадише,
Пак на Лаза јуриш учинише.
А Лазо се хитар догодио,
Па побјеже у нову одају,
И затвори на одаји врата
А превуче челикли мандале.
А заклопи браве дубровачке,
Кад долeће девет Југовића,
Сви у врата ногам' ударише,
Тврда врата отворит' не могу,
Пак се онда натраг повратише,
И на цара сабље окренуше,
Препаде се славан цар Шћепане,
Па дозива старца Југ-Богдана:
„Златна брадо, старац Југ-Богдане!
„Ти узапти девет Југовића,
„Да вам дадем књиге цароставне,
„Пак видите, што вам књиге кажу,
„Ако наше књиге не казују
„Да Милица није за Лазара
„И да Лазо царовати не ће,
„Погубите и мене и њега,
„Пак царујте који вама драго.“
Кад дочуо старац Југ-Богдане,
Овако је ђеци говорио:
„Лако мало, моја ђецо драга!
„Да видимо, што нам књиге кажу.“
Све посједе један до другога,
Цар им даде књиге цароставне,
Кад виђеше, што им књиге кажу,
Сваки цару пољубио руку:
„Наша крушо, не карај се на нас.“
Па позваше Неманић Лазара,
Те изиђе из нове одаје,
Сваком Лазо пољубио руку,
Понајприје славну цар Шћепану
Иза њега старом Југ-Богдану
И његово девет Југовића, 380
Пак им Лазо послужио пиво.
Ту му царе цуру испросио,
Небројено благо потрошио.
Кад ожени Неманић Лазара,
Вакат дође, цар умират' пође, 385
За живота круну му поклони,
Да му од ког поговора нема;
На њем оста до Косова царство
С њега су га прихватили Турци,
С Неманића на Отмановића. 390



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине: Епске пјесме старијег времена. Скупио Богољуб Петрановић. На свијет издало „Српско учено друштво”. У Биограду, у државној штампарији 1867., стр. 133-145.