5
Ženidba kneza Lazara
(Iz Hercegovine)
Vino pije srpski car Stjepane
U Prizrenu na bijeloj kuli,
A služi mu jedna prava sluga,
Prava sluga Nemanić Lazare.
Kad mu prvu čašu natočio
Dade čašu u careve ruke,
Pred njime se smjerno poklonio,
Poljubi mu ruku i koljeno,
Ruke previ, natrag se istupi,
Pa ga dvori kako gospodara.
Car Šćepane čašu prihvatio,
Pa je slugu očim pogledao.
Ovako je njemu govorio:
„Slugo moja, Nemanić Lazare!
„Bog ti dao i ko te rodio
„I pameti takoj naučio,
„Tvoja pamet more carovati;
„Kada bude mrijet po zemanu
„Na tebi će ostanuti carstvo;
„Jer ja nemam od srca evlada.“
Gospodi se Lazo poklonio:
„Hvala, tebi, moja kruno zlatna!
„Nije carstvo za mene kozara;
„No za takog slavnog gospodara.“
Pak mu drugu čašu natočio,
Dade čašu u careve ruke,
Pokloni se, poljubi mu ruku,
Ruke previ natrag se istupi.
Opet care njemu govorio:
„Hvala tebi, moja prava slugo!
„Bog ti dao i ko te rodio
„I pameti takoj naučio,
„Ako Bog da, moja prava slugo!
„Valjaće se meni postarati,
„Đe ću tebi prositi đevojku,
„Slugo moja, da te oženimo!
„Kada bude mrijet po zemanu
„Na tebi će kruna ostanuti,
„Tako naše knjige pokazuju.“
Lazo caru tiho odgovara:
„Hvala tebi, slavni car Šćepane!
„Nije carstvo za mene kozara,
„No za takog slavnog gospodara.“
Pak sa glave kapu ukinuo,
Pak mu treću čašu natočio,
Dade čašu u careve ruke,
Pokloni se, poljubi mu ruku,
Onda care njemu govorio:
„Poslušaj me, moja prava slugo!
„Što će tebi care besjediti:
„Danas petak a sutra subota,
„Prekosutra sveta neđeljica,
„Neđeljica i vaskrsenije,
„Ako Bog da, te na zdravlje dođe,
„Ti ćeš, slugo, dobro uraniti,
„Kad pitome tice zapjevaju,
„Ti otidi konjma u podrume,
„Opremi mi golema sivalja
„Štogod ljepše znadeš i umiješ,
„Pa ga uzmi za oba dizgina,
„Izvedi ga iz topla podruma,
„Dovedi ga na mermer avliju,
„Pa ga podaj slugam pomlađijem,
„A ti hajde na bijelu kulu,
„Pa donesi bošču zavezanu
„I u bošči đuzel đeisiju,
„Uzmi mene za bijele ruke,
„Pa me svuci, te me preobuci,
„Obuci mi crkvene haljine,
„Što ih nosim u bijelu crkvu,
„Uzmi mene za bijele ruke,
„Odvedi me konju na avliju,
„Posjedi me na konja golema,
„Podaj meni nekolike sluge,
„Ja ću otić prebijeloj crkvi,
„Ti ostani kod bijele kule,
„A mi ćemo služit' liturđiju;
„Kad s' odsluži časna liturđija
„I kad narod iziđe iz crkve,
„Mladina je silna i pomamna,
„Zaturiće igru svakojaku,
„Metaće se kamena s ramena,
„A skakati skoka iz ćusteka,
„Ja to ništa ni gledati ne ću,
„No eto me do bijele kule,
„A ti ćeš me dobro dočekati,
„Susresti me u polju pod kulom,
„Prihvati mi bijesna paripa,
„Odvedi ga u mermer avliju,
„Skini mene sa konja golema,
„Pak me uzmi za bijele ruke,
„Vodi mene na bijelu kulu,
„Posjedi me za punu trpezu,
„Posluži mi vino i rakiju
„I donesi svaku đakoniju; 95
„Kad se, slugo, napijemo piva,
„Staće jeka polja širokoga,
„Hoće naljeć' stari Jug-Bogdane
„A za njime devet Jugovića,
„Jugovići silni i bijesni, 100
„Sve uz polje konje priječaju,
„Niz bedrice pokazuju ćorde,
„Na prsima toke pozvekuju,
„Svaki momak Fesić nakrivio —
„Ja ću na te okom namignuti, 105
„A ti ćeš se hitar dogoditi,
„Otići ćeš u polje široko,
„Uhvatićeš konja pod Bogdanom,
„Ovako ćeš njemu besjediti:
„ „Zlatna brado, stari Jug-Bogdane! 110
„ „Pozdrav ti je slavna car-Šćepana,
„ „Da s' uvratiš na bijelu kulu
„ „Su tvojijeh devet Jugovića,
„ „Da se hladnog napijete vina.“
„A stari će tebe poslušati, 115
„Povedi ga do careva dvora,
„Kad uvedeš u mermer avliju,
„Uzmi njega za bijele ruke,
„Skini njega sa konja golema,
„Povedi ga uz bijelu kulu 120
„A za njime devet Jugovića,
„Dovedi ga meni u odaju,
„Sjedi njega uz moje koljeno,
„Slugo moja, uz desno koljeno,
„A do njega devet Jugovića,
„Sve mlađega niže starijega,
„Pa donesi vina i rakije,
„Obredi nas jednom i dva puta,
„Kada trećoj čaši reda dođe,
„Ti poturi čašu i maštrafu,
„Pak otiđi u novu odaju,
„Te donesi zlatnu kupu vina,
„(Koja drži četrnaest oka),
„Zameđenu i zašećerenu,
„Pak je podaj starom Jug-Bogdanu,
„A starac će rukom prihvatiti,
„Ovako će stari besjediti:
„ „Vidite li, moja đeco draga!
„ „Što me sada sluga darovao,
„ „Carska sluga Nemanić Lazare,
„ „Čime ću ja njega darovati,
„ „Što bi bilo prema ovom daru?
„ „Da mu damo nebrojeno blago,
„ „A u cara ima dosta blaga;
„ „Da mu damo čohu ne deranu,
„ „A u cara više čohe ima;
„ „Da mu damo konje ne jahane,
„ „A u cara više ima konja.“
„Kad to reče stari Jug-Bogdane,
„Zgledaće se devet Jugovića,
„Zgledaće se jedan na drugoga
„A zastiđet jedan od drugoga;
„Ondar ću ja njima besjediti:
„ „Zlatna brado, stari Jug-Bogdane!
„ „Ako ćete cara poslušati,
„ „Ja ću vaske za to sjetovati,
„ „Čime ćete njega darovati,
„ „Ne dajte mu nebrojeno blago,
„ „Jer u mene dosta ima blaga,
„ „Da ga troši, potrošit' ne more,
„ „A da zoblje, pozobat ne more;
„ „A ne dajte čohu ne deranu,
„ „A ne dajte konja ne jahana;
„ „No ču li me, moja zlatna brado!
„ „Podajte mu Milicu đevojku,
„ „Tvoju šćercu za vijernu ljubu,
„ „Ti ćeš njega tijem darovati
„ „A ja ću ga krunom darovati,
„ „Da caruje i da gospoduje,
„ „I na njemu hoće ostanuti
„ „Zlatna kruna srpskog car Šćepana.“
„Kad to čuje stari Jug-Bogdane,
„On će svoju đecu pogledati,
„A oni su ljuti i uporni,
„Od zemljice na noge skočiće,
„Od bedrice sablje povaditi,
„Pak će na te juriš učiniti,
„Ti pobjegni u novu odaju,
„Pak pritvori na odaji vrata
„I prevuci čelikli mandale,
„A zatvori brave dubrovačke,
„Do vrata će braća dolaziti
„I u vrata nogom udariti,
„Tvrda vrata salomiti ne će,
„Onda će se na me povratiti
„Jugovići silni i bijesni,
„Na cara će sablju okrenuti,
„Ja ću molit' starog Jug-Bogdana:
„ „Zlatna brado, stari Jug-Bogdane!
„ „Ti uzapti do devet sinova,
„ „Da vam dadem knjige carostavne,
„ „Da vidite što vam knjige kažu,
„ „Ako naše knjige ne kazuju
„ „Da Milica nije za Lazara,
„ „I da Lazo carovati ne će,
„ „Pogubite i mene i njega,
„ „Pak carujte koji vama drago.“
„On će onda đecu uzaptiti;
„Daću njemu knjige sarostavne,
„Kada vidi što nam knjige pišu,
„Daće tebi Milicu đevojku,
„Pa će posjest' jedan do drugoga,
„Onda ćeš ti otvoriti vrata,
„Pa ćeš svakom poljubiti ruku,
„Ponajprije svog cara Šćepana,
„Pa ćeš onda starog Jug-Bogdana,
„Pa sve redom devet Jugovića,
„Svi ćemo ti blagosov činiti.“
Kad je tako slugu sjetovao,
Sluga se je smjerno poklonio,
Te carevu poljubio ruku,
Od očiju suze protočio,
Ovako je caru govorio:
„Hvala tebi, naša kruno zlatna!
„Ja ću tebe dobro poslušati.“
Kad prođoše dva bijela dana,
Jedno petak, a drugo subota
A treće je sveta neđeljica,
Kad je bilo noći u po noći,
Kad pitome tice zapjevaše, 220
Uranio Nemanić Lazare,
Pak s umio i Bogu molio,
Pak odleće konjma u podrume,
Te careva konja opremio,
Pa ga uze za oba dizgina, 225
Izvede ga na mermer avliju,
Mlađe sluge konja prihvatiše,
Ode Lazo na carevu kulu,
Pa donese bošču zavezanu,
Te povadi careve haljine, 230
Što oblači u bijelu crkvu,
Uze cara za bijelu ruku,
Pa ga svuče, te ga preobuče,
Odvede ga niz bijelu kulu,
Kad siđoše na mermer avliju, 235
Usjede ga na konja golema,
Pa mu dade nekolike sluge.
I od crkve ključe ponesoše.
Ode care u bijelu crkvu,
Osta Lazo kod bijele kule, 240
Da pripravlja ručak i večeru,
Da zamedi vino i rakiju.
Kad car dođe do bijele crkve,
Uljegoše u bijelu crkvu,
Te služiše časnu liturđiju, 245
Dok je žarko ogrijalo sunce,
Kad s' odsluži časna liturđija
I vas narod iziđe iz crkve,
Zaturiše igru svakojaku,
Metaše se kamena s ramena, 250
I skakaše skoka iz ćusteka,
A to care gledati ne šćaše,
No usjede na konja golema,
I sa njime nekolike sluge,
Pravo ode do bijele kule,
Daleko ga Lazo opazio,
I malo ga bliže susretao,
Gospodaru konja prihvatio,
Odvede ga do bijele kule,
Kad dovede na mermer avliju,
Odjaha ga sa konja golema,
Uze cara za bijele ruke,
Odvede ga na bijelu kulu,
Posjede ga za punu trpezu,
Posluži mu vino i rakiju,
I donese svaku đakoniju,
Obrediše i dva i tri puta.
Malko vrime za dugo ne bilo,
Stade tutanj poljem širokijem,
Dok evo ti starca Jug-Bogdana,
A za njime devet Jugovića,
Jugovići silni i bijesni,
Oni poljem konje priječaju,
Niz bedrice sablje kucukaju,
Na prsima toke pozvekuju.
A kad viđe srpski car Stjepane,
On namiče okom na Lazara,
A Lazo se hitar dogodio,
Poturio čašu i maštrafu,
Pak odleće drumom na jaliju,
Te susrete starca Jug-Bogdana,
I pod njime konja uhvatio,
Ovako mu Lazo govorio:
„Zlatna brado, starac Jug-Bogdane,
„Pozdrav ti je slavna car-Šćepana,
„Da s' uvratiš na bijelu kulu
„Su tvojijeh devet Jugovića,
„Da se hladna napijete vina“.
I stari je njega poslušao,
Odvede ga do bijele kule
Kad dovede na mermer avliju,
Odjaha ga sa konja golema,
Pa ga uze za bijele ruke,
Odvede ga na carevu kulu
A za njime devet Jugovića,
Svaki caru poljubio ruku, —
Sjede starca caru uz koljeno,
A do njega devet Jugovića,
Sve mlađega niže starijega,
Posluži im vino i rakiju;
Kad obredi jednom i dva puta,
Pak poturi čašu i maštrafu,
Te on ode u drugu odaju,
Pa donese zlatnu kupu vina
Zameđenu i zašećerenu,
koja drži četrnaest oka,
Pak je dade starcu Jug-Bogdanu,
A starac je rukom prihvatio,
Pa pogleda devet Jugovića:
„Vidite li, moja đeco draga!
„Carske sluge Nemanić Lazara,
„Sad kako je mene darovao?
„Čime ću ja njega darovati?
„Da mu damo nebrojeno blago
„A u cara više ima blaga;
„Da mu damo čohu ne deranu,
„A u cara više čohe ima,
„Da mu damo konje ne jahane,
„A u cara više ima konja.“
Onda care njima odgovara:
„Zlatna brado, stari Jug-Bogdane!
„Ako ćete mene poslušati,
„Za to ću ja vaske sjetovati:
„Ne dajte mu pare ni dinara,
„Jer u mene dosta ima para,
„Da ih troši, potrošit' ne može,
„Da ih zoblje, pozobat' ne može:
„Ne dajte mu čohu ne deranu,
„Ne dajte mu konje ne jahane:
„Ako ćete njega darovati,
„Podajte mu Milicu đevojku,
„A Milicu za vijernu ljubu,
„A ja ću mu krunu darovati,
„Da budemo glavni prijatelji.“
Kad dočuo stari Jug-Bogdane,
On pogleda do devet sinova,
Jugovići silni i bijesni,
A od sebe ljuti i uporni,
Zgledaše se jedan na drugoga,
Zastiđe se jedan od drugoga,
Od zemljice na noge skočiše,
Od bedrice sablje povadiše,
Pak na Laza juriš učiniše.
A Lazo se hitar dogodio,
Pa pobježe u novu odaju,
I zatvori na odaji vrata
A prevuče čelikli mandale.
A zaklopi brave dubrovačke,
Kad doleće devet Jugovića,
Svi u vrata nogam' udariše,
Tvrda vrata otvorit' ne mogu,
Pak se onda natrag povratiše,
I na cara sablje okrenuše,
Prepade se slavan car Šćepane,
Pa doziva starca Jug-Bogdana:
„Zlatna brado, starac Jug-Bogdane!
„Ti uzapti devet Jugovića,
„Da vam dadem knjige carostavne,
„Pak vidite, što vam knjige kažu,
„Ako naše knjige ne kazuju
„Da Milica nije za Lazara
„I da Lazo carovati ne će,
„Pogubite i mene i njega,
„Pak carujte koji vama drago.“
Kad dočuo starac Jug-Bogdane,
Ovako je đeci govorio:
„Lako malo, moja đeco draga!
„Da vidimo, što nam knjige kažu.“
Sve posjede jedan do drugoga,
Car im dade knjige carostavne,
Kad viđeše, što im knjige kažu,
Svaki caru poljubio ruku:
„Naša krušo, ne karaj se na nas.“
Pa pozvaše Nemanić Lazara,
Te iziđe iz nove odaje,
Svakom Lazo poljubio ruku,
Ponajprije slavnu car Šćepanu
Iza njega starom Jug-Bogdanu
I njegovo devet Jugovića, 380
Pak im Lazo poslužio pivo.
Tu mu care curu isprosio,
Nebrojeno blago potrošio.
Kad oženi Nemanić Lazara,
Vakat dođe, car umirat' pođe, 385
Za života krunu mu pokloni,
Da mu od kog pogovora nema;
Na njem osta do Kosova carstvo
S njega su ga prihvatili Turci,
S Nemanića na Otmanovića. 390
