Ženidba i udadba/22
- UGLED 4.
OTAC, PREĐAŠNjI
OTAC: Šta je to, deco, vi kao da se svađate, jao, jao!
MUŽ (ocu): Gdi su novci?
ŽENA (mužu): Gdi je kapa?
OTAC: Kog vraga, šta je to?
MUŽ: Jeste li mi pri prstenu obećali da ćete mi novce, kad oću, položiti?
ŽENA: Jesi li ti meni kazao da mi kod tebe neće ništa faliti?
MUŽ: Je l’ to lepo?
ŽENA: Je l’ to pošteno?
OTAC: Ovde mora čovek da ima tri glave da vas razume.
ŽENA: Gledajte, tato, molim vas, ni kapu mi nije kupio, a kamoli što drugo!
MUŽ: Zato treba novce napred iskati, a ne da ga posle vuku za nos kao magarca.
OTAC: Jeste li vi, deco, poludili?
MUŽ: Zamazati čoveku oči, pa onda „na, râni globu“.
ŽENA: Nazvao se tobož muž, pa ni kapu nije vredan da kupi.
MUŽ: Ti da ćutiš kad ja govorim!
ŽENA: O, kako da nije! Ja da ćutim, a on može govoriti što oće.
MUŽ: Ja sam stariji.
ŽENA: To mi je briga! More, sve ću da kažem.
MUŽ: Dosta!
ŽENA: Dosta ti!
OTAC: Deco, to ništa ne valja.
MUŽ: A valja li da obećate, pa da prevarite?
ŽENA: Je li lepo da ženi ni kapu ne kupiš?
MUŽ: Vi ste mi otac!
ŽENA: Ti si mi muž!
OTAC: Da vas vrag nosi, ja s vama ne mogu na kraj izići! (Otide.)
ŽENA: Eto i oca mi oterao, jošt malo pa ćeš i mene.
MUŽ: More, ženo, šta si ti počela?
ŽENA: A šta si ti toliko uzeo jediti me?
MUŽ: Prestani jedanput, more, to nije lepo.
ŽENA: Da prestanem; a gdi je kapa, a oćeš da idem doveka u venčanim aljinama?
MUŽ: Ta ubio te Bog, tako da ti kažem, šta si donela, te si napala toliko!
ŽENA: Tako! Izvrći samo. Bolje kaži: neću da ti kupim.
MUŽ: Pa neću, znaš.
ŽENA: Nemoj.
MUŽ: Neću, da vidim šta ćeš činiti.
ŽENA: O, kako ti lepo stoji kad se nakostrešiš.
MUŽ: Bre, batine tebi, pa bi bila drugojačija.
ŽENA: Neće da te Bog nanese da probaš, pa bi zapamtio kako se žena bije.
MUŽ: Jes čula?
ŽENA: Šta jes čula, šta je?
MUŽ: Oćeš prestati, ili nećeš?
ŽENA: Vidiš ti, kao da ga se neko boji!
MUŽ: Oćeš prestati, pitam ja tebe?
ŽENA: Muž ženi ni kapu! O, o, o! Ta smeje ti se svet, znaš li, more?
|