Синоћ аго из Новога дође,
Како дође, помама га нађе,
Својој љуби јаде задаваше,
И овако ага говораше:
„Љуби моја! женићу се на те.“ 5
Агиница њему проговара:
„Жени аго! и мене је драго,
„Спремићу ти сина у ђеверство.“
Оде ага Нову бијеломе.
Па запроси Новкињу ђевојку, 10
А Новкињу брзу говоркињу.
Прстен дава ага старац ага:
„Ова свадба до петнаест дана.“
Свате купи старац Хасан ага,
А дозивље сина Мујезина: 15
„Мујезине, моје дјете драго!
„Буди мене ђевер уз ђевојку.“
Мујезина сјетовала мајка:
„Кад будете тамо у ђевојке,
„Ђевери ће снаху посипати, 20
„Посипати паром и захаром,
„Поспи и ти, моје д'јете драго!
„Примакни се поддувак ђевојци,
„Па јој реци двије три ријечи:
„„У мог баба сиједа је брада, 25
„„У њега су до четири сина,
„„Један јаше коња поред њега,
„„Други му је Ферту изучио,
„„Трећи му се уз кољено прима,
„„А четврти у бешици нина; 30
„„Моја мајка од јуначког соја,
„„Од онога соја Атлагића,
„„Атлагића, кара Ветлагића.""
Отолен се свати подигоше,
И одоше Нову бијеломе. 35
Кад су дошли свати у ђевојке,
Лијепо их тамо дочекали,
Угостише пивом и јестивом;
Ђевери су снаху посипали
Златном паром и ситном захаром, 40
Посипљеје ђевер Мујезине,
Подиже јој пули дувак с лица,
Те ђевојци шапти по тихано:
„У мог баба сиједа је брада,
„Сиједа му брада до појаса, 45
„У њега су до четири сина,
„Један јаше коња според њега,
„Други му је ферту научио,
„Трећи му се уз кољено прима,
„А четврти у бешику нина; 50
„Моја мајка соја госпоцкога.“
A ђевојка њему проговара:
„Чуј ме мили, мој ручни ђевере!
„Нека буде, што је Бог судио.“
Па одоше здраво и весело, 55
Одведоше лијепу ђевојку.
Кад су дошли двору бијеломе,
Сви сватови коње разиграли,
По најбоље старац Хасан ага.
Сви сватови коње отсједаше, 60
Ал' нема ко да скине ђевојку;
Излазио старац Хасан ага,
Да он скине са коња ђевојку.
Вели њему са коња ђевојка:
„Одмакни се старче Хасан ага! 65
„Богме ти се ја скинути нећу,
„Докле мене не поклониш сина,
„Најстаријег сина Мујезина.“
Када старац саслуша ријечи,
По срцу га муке спопануле, 70
Али му се не мога инако,
Но дозива Мујезина сина:
„Мујезине, мој рођени сине!
„На поклон ти лијепа ђевојка!
„То је мени твоја мајка крива, 75
„Скидај сине са коња ђевојку,
„У двор носи, и сретња ти била!“
Неће младо ни сребро ни злато,
Него хоће што м' је срцу драго.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 70-73.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 522-524.
