Женидба Хрњице Мује с Малтешкињом

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Хрњице Мује с Малтешкињом

0001 Вино пију до два побратима
0002 У високој кули Хрњичиној,
0003 Једно глава кладушки Хрњица,
0004 Друго побро Бабић Хусеине
0005 Са Крбаве, са широке Лике.
0006 Кад се побре пића напојиле,
0007 О свачему енглен заметнуле,
0008 А најбоље о јунаштву своме.
0009 Онда вели Бабић Хусеине:
0010 „О Хрњица, од Крајине главо!
0011 Која фајда од нашег јунаштва,
0012 Кад смо оба момка под маханом!
0013 Ми остасмо, не поженисмо се,
0014 Наске хора герзовања прође.
0015 Ја с’ не чудим себи, побратиме,
0016 Вен се теби чудим, побратиме,
0017 Ти си, брате, од мене старији,
0018 А већ твоја мати остарила,
0019 Не море вам хизмет учинити.
0020 А шест браће имаш на оџаку,
0021 И твоја су браћа на женидбу,
0022 А ти си им срећу затворио,
0023 Твоја с’ браћа да ожене не ће
0024 Прико тебе, брата старијега.
0025 Ево има за седам година,
0026 Ти како си био у сужањству
0027 У свог побре, Сењанин-Ивана,
0028 Кад си, брате, запао сужањства,
0029 Јауклију своју пожелио,
0030 Јауклију, Ајку Карајкову:
0031 Што ти себе да ожениш не ћеш?
0032 У Крајини има дивојака,
0033 Деде, брате, да те оженимо!“
0034 Њему Мујо вели у одаји:
0035 „Прођи ме се, Богом побратиме!
0036 Мени се је триба оженити.
0037 Што ми кажеш крајишке дивојке,
0038 Ја не могу штимати дивојке,
0039 Да би моме срцу омилила,
0040 Ко што ми је јауклија била,
0041 Јауклија, Ајка Карајкова.
0042 Гдје би нашо кићену дивојку,
0043 Не могу браћи наћи пријатеља,
0044 С отог Мујо оста неожењен.
0045 Нег мој побро, Бабић-Хусеине!
0046 Сад сам чуо за кршну дивојку:
0047 Тамо је, брате, на широкој Лици,
0048 У Подновљу ниже Велебита,
0049 Липа Ајка Новић-Јусуфаге,
0050 Што је фали сва широка Лика.
0051 Ја сам се, брате, вјери затицао,
0052 Ја се липом Ајком оженити,
0053 Ја се Мујо ни женити не ће.“
0054 А подвикну Бабић Хусеине:
0055 „Што то, побро, од Бога ти тешко!
0056 Што говориш неприличне ричи,
0057 А спомињеш Ајку Новићкињу?
0058 Та је Ајка моја јауклија.
0059 Ево има три године дана,
0060 Да ја гледам Ајку у Подновљу.
0061 Ја сам с њоме вјере утврдио,
0062 А ја теби дошо на Кладушу,
0063 Да позовнем тебе у сватове,
0064 Да те кума метнем код дивојке.
0065 Што спомињеш моју јауклију?
0066 Није за те Ајка Новићкиња.“
0067 Ту се оби побре завадише,
0068 Свадише се за једну дивојку.
0069 Ту би побре кавгу заметнуле,
0070 Да им не би Хрњице Халила,
0071 А повика Халил у одаји:
0072 „Стан’те, браћо, ако Бога знате!
0073 Зашто бисте кавгу замећали
0074 А за једну кићену дивојку?
0075 Послушајте Хрњице Халила:
0076 Немојте се, браћо, завађати,
0077 Помир’те се у халват-одаји,
0078 Па с’ спремите оба побратима,
0079 Хајте, браћо, на широку Лику,
0080 У Подновље на оглед дивојци:
0081 Упитајте кићене дивојке,
0082 Нек избере кићена дивојка,
0083 Којем воли бити вирна љуба.
0084 Којем рече кићена дивојка,
0085 Другом хатор немој остајати,
0086 Веш нек куме биде код дивојке,
0087 Ви се држ’те ка браћа рођена.“
0088 Обе побре на ноге скочише,
0089 А Халила оба послушаше,
0090 Загрлише с’, па се помирише,
0091 Спремише се оба у одаји,
0092 А Халил им ате опремио.
0093 Кад сађоше побре у авлију,
0094 Појаха Мујо ђогу Сењанина,
0095 Бабић Хусе великог алата,
0096 Отискоше од Кладуше биле.
0097 Вас дан побре љуто путоваше,
0098 Дан им прође, тавна ноћца дође,
0099 Ударише прико Плишивице.
0100 Док стигоше на Крбаву равну
0101 Билој кули Бабић-Хусеина,
0102 У авлији ате одјахаше,
0103 Изиђоше у кулу камену,
0104 Дочека их мати у одаји,
0105 Стара мати Бабић-Хусеина,
0106 Па прид побре толу поставила.
0107 Кад се побре пића напојише,
0108 Дигоше се оба побратима,
0109 Из авлије ате појахаше,
0110 Вас дан побре љуто путоваше,
0111 И на Плочи конак учинише
0112 У Турчина, плочанског Алаге.
0113 Ноћ ноћише, рано подранише,
0114 Уз Подновље равно ударише
0115 Билој кули Новић-Јусуфаге.
0116 Опази их ага из ахара,
0117 Познаје их, познати не море.
0118 Код њег Ајка стоји у одаји,
0119 Њојзи вели Новић Јусуфага:
0120 „Ето, Ајко, двају коњаника,
0121 Ја их не знам, ко су ни оклен су.“
0122 Кад погледа Ајка са пенџера:
0123 „Оно су, бабо, два планинска вука,
0124 Оба вука, оба побратима.
0125 Оно наприд, што јаше ђогата,
0126 Оно је, бабо, кладушки Хрњица,
0127 Што му с’ свитле за главом челенке,
0128 Врани му пали по рамену брци
0129 Преко тока до малих пушака.
0130 Оно за њим, што јаше алата,
0131 Што но фесић турно на обрве,
0132 Фатила га с’ истом наусница,
0133 Ка дивојке липе обрвица,
0134 Оно је глава Бабић Хусеине,
0135 Са Крбаве, са широке Лике.
0136 Дочекај их добро, родитељу,
0137 А ја бјежим у кулу камену.“
0138 То му рече, на врата утече.
0139 Ујахаше побре у авлију,
0140 У авлији коње одјахаше.
0141 Узе Хусе, оба коња вода,
0142 Оде Мујо у ахар-одају,
0143 Дочека га Новић Јусуфага:
0144 „Ходи Мујо, крајишка газијо!“
0145 Код себе му мисто намистио,
0146 Скиде Мујо чизме и калчине,
0147 Па код аге сиде у одаји,
0148 С њим се ага за здравље упита.
0149 Док рекоше, да су здраво били,
0150 Одаји се отворише врата,
0151 А на врата Бабић Хусеине,
0152 У одаји турски салам викну.
0153 Њему вели Новић Јусуфага:
0154 „Ђела, сине, Бабић-Хусеине.
0155 Прођи, Хусе, сједи у одају!“
0156 Хусо мучи, ни мукает није,
0157 Веш у чизмах хода по одаји,
0158 Њему вели Новић Јусуфага:
0159 „Ђела, сине, Бабић-Хусеине!
0160 Што не скинеш чизме и калчине,
0161 Што у чизмах газиш по одаји?
0162 Ниси дошо у сватове, Хусе!“
0163 „ „Ако дошо у сватове нисам,
0164 Јесам дошо на оглед дивојци
0165 Својим побром са Кладуше Мујом,
0166 Јусуфага, твојој јединици.
0167 Хајде, ага, у кулу камену,
0168 Изведи нам кићену дивојку,
0169 Нек нас види Ајка у одаји,
0170 Да упитам твоје јединице:
0171 Од нас двају Богом побратима
0172 Ком це љуба бити код колина.
0173 Којем рече кићена дивојка,
0174 Другом хатор останути не ће,
0175 Вен ће куме бити код дивојке.“ “
0176 Хоће ага, на ноге скочио,
0177 Оде ага у кулу камену.
0178 Кад дивојци у одају уђе:
0179 „Ћери Ајко, моја јединице!
0180 Тебе зову оба побратима,
0181 Да изађеш у ахар-одају,
0182 Да питају тебе у одаји:
0183 Од њих двају Богом побратима
0184 Ком ћеш љуба бити код колина.
0185 Хајде, ћери, у ахар изиђи,
0186 Не шали се, моја јединице,
0187 Немој побри резил учинити,
0188 Немој Муји врло кидисати,
0189 Хрњица је од Крајине глава.“
0190 Дивојка му вели у одаји:
0191 „Хајде, бабо, не старај се с тиме!
0192 То је старост кићене дивојке.“
0193 Поврати се Новић Јусуфага,
0194 Мрву сједе у ахар-одаји,
0195 Кад одаји полетише врата,
0196 А на врата ускочи дивојка,
0197 Од дивојке сва одаја сијну,
0198 Своме баби руку пољубила.
0199 У њу гледа кладушки Хрњица,
0200 Сам у себи Мујо помислио:
0201 „Мили Боже, пристале дивојке,
0202 Боже ми је у срећи нареди!“
0203 А вели јој Бабић Хусеине:
0204 „Липа Ајко, кићена дивојко!
0205 Видиш, драга, двају побратима,
0206 Гдје су сашли на оглед тебика:
0207 Сад обери, за којег ћеш поћи.
0208 Ког обереш, кићена дивојко,
0209 Другом хатор останути не ће,
0210 Веш ће куме бити код тебека.
0211 Ако питаш Бабић-Хусеина,
0212 Ти ћеш знати, ког ћеш одабрати:
0213 Ако ’ш, драга, паметна јунака,
0214 Ево побре са Кладуше Мује!
0215 Па ако ћеш брката јунака,
0216 Ево, драга, са Кладуше Мује!
0217 Ти ако ћеш зенђила јунака,
0218 Ево, драга, са Кладуше Мује!
0219 Ако ’ш да је јунак на мејдану,
0220 Он је прави јунак на мејдану!
0221 Ако ’ш, јањци, махнита јунака,
0222 Ево главе Бабић-Хусеина!
0223 Ти ако ћеш брез брка јунака,
0224 Ево, драга, Бабић-Хусеина!
0225 Ако ’ш, драга, фукарли јунака,
0226 Ево, драга, Бабић-Хусеина,
0227 У којега нигди ништа нејма,
0228 Него нешто черге на Крбави,
0229 Јасеновим оплетена прућем,
0230 А бујади, драга, покривена,
0231 Сад ми мати чади под бујади.
0232 Ево има три године дана,
0233 Како ми је кула изгорила,
0234 Кад Јанковић подигнуо војску,
0235 Истиро је на широку Лику,
0236 Пола нам је Лике запалио,
0237 И моју је кулу запалио.
0238 Ти не гледај мене у одаји,
0239 На мени је туђе одијело,
0240 А туђи је алат у авлији.“
0241 Њему вели кићена дивојка:
0242 „Све је тако, Бабић-Хусеине!
0243 Што ти фалиш са Кладуше Мују:
0244 И ја знадем кладушког Хрњицу,
0245 Не дај Боже, не стављам махане,
0246 Триста ’ваких ваља дивојака;
0247 А што себе кудиш, Хусеине,
0248 И ја знадем, Бабић-Хусеине:
0249 Кад је Стојан Лику запалио,
0250 Није твоја кула изгорила,
0251 Усправ ти је на Крбави кула,
0252 А твоје је на теби одило,
0253 Твој је, Хусе, алат у авлији.
0254 Ако мислиш, Бабић-Хусеине,
0255 Да ћеш тако Ајку приварити,
0256 Са Подновља дигнути дивојку
0257 Из оџака родитеља мога:
0258 Тако не ћеш Ајке приварити!
0259 Ајка се је вјери затицала,
0260 Да с’ дивојка удавати не ће,
0261 Ван ко с’ море прави јунак наћи,
0262 Да обуче котарско одило.
0263 Шћера ата на Приморје равно,
0264 Да удари преко сињег мора,
0265 Преко мора у Малту камену,
0266 Да изнесе кићену дивојку,
0267 А њекакву Ану Малтешкињу,
0268 Липу Ану малтешкога бана,
0269 Да ми млађа биде код колина,
0270 Ја ћу онога бити вирна љуба.“
0271 То му рече, на врата утече.
0272 Насмија се Бабић Хусеине,
0273 А уз Мују боја ошинула.
0274 Згледаше се оба у одаји,
0275 Обојица на ноге скочише,
0276 Њима вели Новић Јусуфага:
0277 „Не ид’те, дјецо, па ћемо ручати!“
0278 А вели му кладушки Хрњица:
0279 „Прођ’ се, ага, немој будалити,
0280 Твоја Ајка даде нами ручак!“
0281 Кад сађоше коњма у авлији,
0282 А одјекну кладушки Хрњица:
0283 „Побратиме, Бабић-Хусеине,
0284 Вид’де Ајке, пасје дивичице,
0285 Гдје ће наше посијати главе!
0286 Ја те Малте још ни чуо нисам,
0287 Да камо ли њојзи саходио,
0288 Ко ће прићи преко сињег мора?
0289 Ал је ићи, па да би не доћи.“
0290 Све се смије Бабић Хусеине.
0291 Појахаше коње у авлији,
0292 Отискоше низ Подновље равно,
0293 Повикује на ђогату Мујо:
0294 „Сад што ћемо, Богом побратиме!
0295 Хоћемо ли у Малту проклету,
0296 Послушати пасје дивичице?
0297 Баш ће наше посијати главе.
0298 Који су сужњи тамо прилазили,
0299 Никад с’ натраг повраћали нису.
0300 Да се сада натраг повратимо,
0301 То ће с’ чути по широкој Лици,
0302 Шалит ће се по Лици Личани
0303 По кахвама и по механама:
0304 Боље ј’ ићи, па да би не доћи.“
0305 Све се смије Бабић Хусеине,
0306 А вели му кладушки Хрњица:
0307 „Што се смијеш, од Бога ти тешко!
0308 У тебе је пуна глава пића.
0309 Сад што ћемо, Богом побратиме!
0310 Нејмаш ли овде каква побратима,
0311 Јали кума, јали побратима,
0312 Да он има котарско одило,
0313 Да нам даде котарско одило,
0314 А ми њему своје оставимо,
0315 Да се сада натраг не враћамо?“
0316 „ „Хајде побро, порени ђогата!
0317 Овде имам поочима свога,
0318 Што ми је бабин био побратиме,
0319 Ниже Шкара, код малих пољана,
0320 Свога стрица Шарца Махмутагу,
0321 У њег има котарско одило,
0322 Дат ће нами котарско одило.“ “
0323 Отискоше низ Подновље равно.
0324 Кад стигоше кули од камена,
0325 Дочека их Шарац Махмутага
0326 На саламу и турском ићраму,
0327 Он се с њима за здравље упита.
0328 Док рекоше, да су здраво били,
0329 Њима вели Шарац Махмутага:
0330 „Дјецо драга, оба побратима!
0331 Ви доклен сте ате заморили?“
0332 Хрњица му вели у одаји:
0333 „Мој амиџа, Шарац-Махмутага!
0334 Пали су нам прико мора пути,
0335 Прико мора, у Малту камену
0336 Пораз Ане малтешкога бана,
0337 Ја изнити, јали изгинути.
0338 Нами рече кићена дивојка,
0339 Липа Ајка Новић-Јусуфаге:
0340 Ко изнесе Ану Малтешкињу,
0341 Да јој млађа биде код колина,
0342 Да ћ’ ономе бити вирна љуба.
0343 Махмутага, да с’ отац по Богу!
0344 Дај нам двоје котарско одило,
0345 Ми ћемо ти своје оставити.“
0346 Махмутаги сузе ударише:
0347 „Не будали, кладушки Хрњица!
0348 У мене има седмеро одило,
0349 Ја не жалим котарског одила.
0350 Прођ’те с’ Ајке, пасје дивичице,
0351 Она ће ваше посијати главе,
0352 Мучно је, Мујо, прико мора прићи,
0353 А мучније изнити дивојку.
0354 Који су сужњи тамо прилазили,
0355 Виш се никад повраћали нису,
0356 Хајте натраг на широку Лику!“
0357 А одјекну Мујо у одаји:
0358 „Прођ’ се, ага, да с’ отац по Богу!
0359 Ми волимо тамо изгинути,
0360 Нег се, ага, натраг повратити,
0361 Да се с нами шале Удбињани
0362 По кахвама и по механама.“
0363 Даде им ага котарско одило,
0364 Спремише се оба побратима,
0365 Побратими на ноге скочише.
0366 Уставља их ага на конаку,
0367 Њему вели кладушки Хрњица:
0368 „Нами, ага, није до конака.“
0369 У авлији ате појахаше,
0370 Отискоше низ мале пољане,
0371 Поље пришли, а Вучјаку сишли,
0372 Ударише прико Вучијака,
0373 А тавна се ноћца уноћала.
0374 Вучјак пришли, на Приморје сишли,
0375 Наприд Хусе јаше на алату.
0376 Кад стигоше мору на обалу,
0377 Онда Хусе застави алата:
0378 „Хрњица Мујо, Богом побратиме!
0379 Заједно смо довлен путовали,
0380 Сад је вакат, да се растајемо.
0381 Деде, побро, да се загрлимо,
0382 Пољубимо, па се халалимо!“
0383 Хрњици Муји сузе ударише.
0384 Ту се оби побре загрлише,
0385 Пољубише, па се халалише.
0386 Њему вели Бабић Хусеине:
0387 „Сад обирај, Богом побратиме!
0388 Ил ћеш, брате, низ Приморје равно,
0389 Ил ’ш овуда уз Приморје равно?
0390 А ја знадем, куд ћеш окрећати:
0391 Окренути низ Приморје равно,
0392 Јер ти онде имаш побратима,
0393 На Приморју Миљковић-Гаврана,
0394 Каква побре на Приморју нема,
0395 Ти ’ш се своме побри навратити,
0396 Привест ће те Гавран прико мора.
0397 Вид’де јадне на алату главе!
0398 Овде никог на Приморју нејма,
0399 Кума нејма, побратима нејма,
0400 Него Бога и алата свога.“
0401 То рекоше, па се растадоше.
0402 Отишде Мујо низ Приморје равно,
0403 Бабић Хусо уз Приморје равно,
0404 А запива на алату Хусе,
0405 А завија на ђогату Мујо,
0406 Он завија ка планински вуче.
0407 Сад нек иде на алату Хусе,
0408 Да видимо Мује и ђогата!
0409 Гони кули побратима свога.
0410 Кад доћера кули и авлији,
0411 Прид авлијом устави ђогата,
0412 А повика побратима свога:
0413 „Миљковићу, Богом побратиме!
0414 Јеси л’, брате, у својој одаји?
0415 Отвори ми од авлије врата!“
0416 Познаде га Миљковић Гавране,
0417 Отвори му од авлије врата,
0418 А ујаха на ђогату Мујо,
0419 Дочека га Миљковић Гавране,
0420 Привеза му на јаслах ђогата,
0421 А Хрњицу изведе у кулу,
0422 Па посади у одаји Мују,
0423 А прид побру толу поставио:
0424 „Деде, брате, да се напијемо!
0425 Ево има три године дана,
0426 Заједно се напојили нисмо.“
0427 Разложише, хладно пију вино.
0428 Гавран шенли пије и весело,
0429 Нујан Мујо главу обисио,
0430 Њему вели Миљковић Гавране:
0431 „Што је, брате, ако Бога знадеш!
0432 И досад се јесмо састајали,
0433 Пили вино, ми весело били,
0434 Сад ти мучиш, ништа не диваниш.“
0435 Њему вели у одаји Мујо:
0436 „Прођи ме се, Богом побратиме!
0437 Знаш ли, побро, Миљковић-Гавране,
0438 Пали су ми преко мора пути,
0439 Преко мора у Малту проклету
0440 Пораз Ане малтешкога бана,
0441 Ја изнити јали погинути,
0442 С тог је Мујо главу обисио.“
0443 Насмија се Миљковић Гавране:
0444 „Деде, брате, да се напијемо!
0445 Твоје среће у Турчина нејма:
0446 У мене је на мору ђемија,
0447 Сутра ћемо, брате, полазити,
0448 Преко мора под Малту проклету.
0449 То је старост побратима твога.“
0450 Насмија се кладушки Хрњица,
0451 Он прегрли побратима свога:
0452 „Сад ја знадох, да брата имадох!“
0453 Сву ноћ они хладно пили вино.
0454 Кад у јутро данак освануо,
0455 Дигоше се оба побратима,
0456 Отискоше мору на обалу,
0457 Поведоше Мујина ђогата
0458 И дората Миљковић-Гаврана,
0459 Уведоше коње у ђемију.
0460 Кад уђоше побре у одају,
0461 Стоји вика Миљковић-Гаврана,
0462 Повикује своје плаћенике,
0463 Отискоше на море ђемију,
0464 Побратими пиће разложише,
0465 Чудне среће двају побратима!
0466 За три дана и три тавне ноћи
0467 Изиђоше под Малту проклету,
0468 Устави се под Малтом ђемија,
0469 Дигоше се оба побратима,
0470 Из ђемије оба изиђоше,
0471 Изведоше ате из ђемије.
0472 Онда вели Миљковић Гавране:
0473 „Чујете ли, моји плаћеници!
0474 Чувајте добро на мору ђемију,
0475 Ја ћу с побром у Малту проклету.“
0476 То рекоше, ате појахаше,
0477 Отискоше оба побратима.
0478 Онда вели Миљковић Гавране:
0479 „Одавлен је, Богом побратиме,
0480 Равно поље два пуна сахата,
0481 Гони, брате, ђогу великога!“
0482 Гоне ате низ поље зелено.
0483 Кад стигоше у Малту камену,
0484 Пушка пуца у Малти каменој
0485 Око куле малтешкога бана.
0486 Виште главе Миљковић-Гаврана!
0487 Ту је Гавран имо посестриму,
0488 Посестриму Паву крчмарицу
0489 Прид авлијом бана малтешкога.
0490 Прид биртију ате дотираше,
0491 А повика Гавран посестриму,
0492 Дочека га Пава крчмарица:
0493 „Сјаш’те, браћо, ате пред биртијом!“
0494 Њојзи вели Миљковић Гавране:
0495 „Крчмарице, моја посестримо!
0496 Шта се ово у авлији ради,
0497 У авлији бана господина?“
0498 „ „Побратиме, Миљковић-Гавране!
0499 Бан удаје Ану јединицу.
0500 Ево ј’ дошло на оглед дјевојци:
0501 Четри бана са четири стране,
0502 И пети је од Бањице бане.“ “
0503 Разјахаше ате пред биртијом,
0504 Код Павице ате оставише,
0505 Окренуше бану у авлију.
0506 Кад уђоше они у авлију,
0507 У авлији толе поставите.
0508 Погледаше оба побратима:
0509 Јалдан тола малтешкога бана,
0510 Уврх толе млад малтешки бане,
0511 До њег сиди од Бањице бане,
0512 Па остали бани у коледи.
0513 Кад погледа кладушки Хрњица,
0514 Он познаде побратима свога
0515 Код колина бана малтешкога,
0516 Алат му се по авлији вода.
0517 Онда Мујо побри проговори:
0518 „Побратиме, Миљковић-Гавране,
0519 Вид’де главе од Бањице бана!
0520 Оно није од Бањице бане,
0521 Оно је побро Бабић Хусеине.
0522 Ено алата побратима мога,
0523 Сад ми овде ујагми дивојку!“
0524 Кад дођоше бану и коледи,
0525 Хрњица им божју помоћ викну,
0526 Њему бани помоћ отпримише,
0527 Међу се му мисто намистише.
0528 Редња чаша наоколо хода,
0529 Дође чаша Бабић-Хусеину,
0530 Он је пружи кладушком Хрњици:
0531 „Здраво био, незнан господине,
0532 Здраво био, па се веселио,
0533 Попиј чашу, па се право кажи,
0534 Ти оклен си, од краја којег си “
0535 Хрњица Мујо чашу ујагмио,
0536 Попи чашу, па је натраг врати:
0537 „Фала теби, вридан господине,
0538 А на дару и поштењу твоме!
0539 Кад ме питаш, ко сам и оклен сам:
0540 Из близа нисам, ја сам из далека,
0541 Од Оточца, са сухе границе;
0542 Ако с’ чуо Пилип-капетана,
0543 Што Оточца чува од Турака,
0544 Ово ј’ глава Пилип-капетана.
0545 Господине и господски сине!
0546 И ти с’ мени кажи у коледи,
0547 Ти оклен си, од краја којег си?“
0548 Насмија се Бабић Хусеине:
0549 „Господине, Пилип-капетане!
0550 Ако с’ чуо од Бањице бана,
0551 Ово ј’ бане, што с тобом дивани.“
0552 Разложише, хладно пију вино,
0553 Сви Хрњици чаше натираше
0554 И побри му Миљковић-Гаврану.
0555 Кад се они вина напојише,
0556 Стаде вика малтешкога бана:
0557 „Чујете ли, бани у коледи!
0558 Ко год са мном сједи у коледи,
0559 Он се јоште није оженио,
0560 Па је мојој цери муштерија,
0561 Ви извад’те од злата јабуке,
0562 На столицу метните јабуке.
0563 Сад ћ’ изаћи Ане јединица,
0564 Ја сам реко својој јединици,
0565 Чију она избере јабуку,
0566 Ја ћу оном Ану поклонити.“
0567 Повадише од злата јабуке,
0568 На столицу метнуше јабуке.
0569 А говори од Кладуше Мујо:
0570 „Господине од Малтеза бане,
0571 Још сам и ја момак неожењен,
0572 И ја тражим липих дјевојака.
0573 Би ли могло бити за јабуку
0574 На столицу стотину дуката?
0575 Знао нисам за ’вако весеље.“
0576 „ „Господине, Пилип-капетане!
0577 Ти извади стотину дуката.
0578 Ако Ана покупи цекине,
0579 Ја ћу Ану теби поклонити.“ “
0580 Хрњица метну стотину дуката,
0581 Побратиму вели код колина:
0582 „Мећи, побро, Миљковић-Гавране!
0583 Не би ли нас срећа послужила,
0584 Да покупи и твоје цекине,
0585 Ти ћеш мени Ану поклонити,
0586 Ја ћу т’ дати благо готовину.“
0587 Метну Гавран стотину дуката,
0588 А изађе из куле дивојка,
0589 Цаћи бану полетила руци,
0590 Више бана подвиш стаде руке,
0591 Све јој ћаћа у коледи каже,
0592 А чије су од злата јабуке,
0593 Чији ли су мекахни цекини.
0594 Када види кићена дивојка,
0595 А сави се до столице Ана,
0596 Па ујагми од злата јабуку,
0597 Јабука је од Бањице бана,
0598 Па побиже у кулу дивојка.
0599 Покупи Мујо стотину дуката,
0600 Узе Гавран стотину дуката,
0601 Сваки своје појагми јабуке.
0602 Узе Мујо чашу наливену:
0603 „Здраво био, вридан господине,
0604 Господине од Бањице бане,
0605 Здраво био, па се веселио,
0606 Одабра те кићена дивојка!“
0607 Мало вриме, за дуго не било,
0608 Авлијнска се отворише врата.
0609 Боже мио, ко на њих униђе!
0610 Кад ускочи задарско трговче,
0611 А повика малтешкога бана:
0612 „Зло ти сио, од Малтеза бане,
0613 Зло ти сио и вино попио!
0614 Ком поклони своју јединицу?
0615 За ђавола Бабић-Хусеина
0616 Са Крбаве, са широке Лике!
0617 Душе ми, ја га у главу знадем,
0618 То је глава Бабић Хусеине.“
0619 Њему вели од Малтеза бане:
0620 „О ђаволе, Бабић-Хусеине,
0621 Оклен овде, однили те врази!“
0622 Када види Бабић Хусеине,
0623 Он на ноге скочи у коледи,
0624 Појагми се задарском трговцу,
0625 Па погуби задарско трговче,
0626 А сви бани на ноге скочише.
0627 Вид’де главе кладушког Хрњице!
0628 Он ујагми бана малтешкога,
0629 С њим побиже у кулу камену,
0630 Уз њег побро Миљковић Гавране,
0631 Заметну се у авлији кавга.
0632 Вид’де главе Бабић-Хусеина!
0633 Појагми се каменој биртији,
0634 До биртије Паве крчмарице.
0635 Док ујагми момак у биртију,
0636 А побиже Пава из биртије,
0637 Од биртије притворио врата.
0638 Мујо вели бану малтешкоме:
0639 „Господине, од Малтеза бане!
0640 Вид’де врага Бабић-Хусеина,
0641 Гдје заврже у авлији кавгу,
0642 А ујагми камену биртију!
0643 Да ти не би Пилип-капетана,
0644 И тебе би ђаво погубио.“
0645 „ „Би, Пилипе, вјеру ти задајем.
0646 Господине, Пилип-капетане!
0647 Ти си тамо с краја до Турака,
0648 Ти се с Турци крешеш по граници.
0649 Ено врага Бабић-Хусеина,
0650 Нико не сми у биртију ући.
0651 Би ли мого гајрет учинити,
0652 Преварити Бабић-Хусеина,
0653 Ја ми Хусу жива уфатити,
0654 Ја његову одризати главу:
0655 Своју ћу ти Ану поклонити.“ “
0656 На ноге скочи у одаји Мујо:
0657 „Господине, од Малтеза бане!
0658 Кад ’ш ми своју Ану поклонити,
0659 Господине, не старај се с тиме!
0660 Од мене гледај Бабић-Хусеина,
0661 Јали жива јал му мртву главу,
0662 Ја ћу т’ своју дати за његову.
0663 Сад ’ш видити, што видио ниси,
0664 Кад удари јунак на јунака.“
0665 То му рече, на врата окрену,
0666 Уз њег пође Миљковић Гавране.
0667 Кад сађоше каменој биртији,
0668 Наприд Мујо у биртију уђе.
0669 Кад ли Хусе по биртији хода,
0670 У руци му сабља голотрба,
0671 Њему вели у биртији Мујо:
0672 „Побратиме, Бабић-Хусеине!
0673 Побратиме, од тог фајде нејма!
0674 Пушћи ми се, да ти свежем руке,
0675 Да те придам малтешкоме бану.
0676 А ево ти вјера Хрњичина:
0677 Ако моја буде жива глава,
0678 Ја брез тебе на Удбину не ћу,
0679 Ја ћу тебе, брате, извадити,
0680 Ја ћу своју главу изгубити.“
0681 Њему вели Бабић Хусеине:
0682 „Тамо даље, Богом побратиме!
0683 Предавања нејма до крепања,
0684 Могла би те мати пожелити.“
0685 „ „Немој брате, Бабић-Хусеине!
0686 Сад ћеш наше посијати главе.“ “
0687 Превари га у биртији Мујо,
0688 Па од њега ујагми оружје,
0689 Побратиму руке савезао,
0690 Поведе га из биртије Мујо.
0691 Кад уведе побру у авлију,
0692 А изишо у авлију бане,
0693 Метнуше га на дно у тавницу,
0694 Вратише се кули од камена.
0695 Кад сједоше у халват одаји,
0696 Њему вели бане у одаји:
0697 „Господине, Пилип-капетане!
0698 Ти си бољи јунак од свакога,
0699 Кад уфати Бабић-Хусеина.
0700 Реко сам ти Ану поклонити:
0701 Ето Ане моје јединице!
0702 Овде ’ш бити за недиљу дана,
0703 Док ја спремим своју јединицу.
0704 Ане ћери, моја јединице!
0705 Води тамо Пилип-капетана
0706 И његова овог службеника,
0707 Води тамо у своју одају,
0708 Премакни им вина изобила!“
0709 Одведе их Ана у одају,
0710 Прид њих Ана толу поставила,
0711 Разложише хладно пити вино.
0712 У њег гледа кићена дивојка,
0713 Она Муји вели у одаји:
0714 „Господине и господски сине!
0715 Ти си прави јунак’ на мејдану,
0716 Ти си бољи јунак од свакога,
0717 Кад уфати Бабић-Хусеина.
0718 Тако здраво био и весело!
0719 Мене ј’ ћаћа теби поклонио,
0720 Ја те, драги, преварити не ћу:
0721 Кажи ми се, ко си и оклен си,
0722 А не бој се од мене невјере!
0723 А ја на те овде гледајући,
0724 Ти ниси глава Пилип-капетане,
0725 Ја си Турчин, ја си турска раја.“
0726 Хрњица јој вели у одаји:
0727 „Липа Ано, кићена дивојко!
0728 Ил т’ одати, ил ти заклонити:
0729 Ово није Пилип од Оточца,
0730 Већ је глава са Кладуше Мујо,
0731 Ово ј’ Мујо, што с тобом говори.“
0732 Кад дивојка ричи разумила:
0733 „Ти си глава са Кладуше Мујо!
0734 Чула сам те, а видила нисам,
0735 Тебе фале, да си јунак прави,
0736 Да га бољег на Крајини нејма,
0737 За те царе у Стамболу знаде.
0738 Ја сам рекла, ја порећи не ћу,
0739 Ја ћу с тобом на Кладушу поћи;
0740 Ако ме другом поклонити не ћеш,
0741 Ја ћу т’ љуба бити код кољена,
0742 Ако љубе нејмаш на оџаку.“
0743 „ „Липа Ано, кићена дивојко!
0744 Још се никад ја женио нисам,
0745 Не дам тебе ка ни своје главе,
0746 Другом тебе поклонити не ћу.“ “
0747 Вас дан они хладно пили вино,
0748 Већ се тавна ноћца уноћала.
0749 Њему вели кићена дивојка:
0750 „Је л’ нам вакат полазити, Мујо,
0751 Како ћемо прико мора прићи?“
0752 „ „Липа Ано, кићена дивојко!
0753 Лако ј’, драга, прико мора прићи,
0754 Да се море из Малте изићи.“ “
0755 „Хрњица Мујо, од Крајине главо!
0756 Нам је лако из Малте изићи,
0757 Нико нам бити ни мукает не ће.
0758 Свак је чуо у Малти каменој,
0759 Да ме ј’ ћаћа теби поклонио,
0760 Ја ћу тебе из Малте извести.
0761 Ван се, драги, спремај у одаји!“
0762 Њојзи Мујо вели у одаји:
0763 „Липа Ано, кићена дивојко!
0764 Лако се је Муји опремити,
0765 А лашње је прико мора прићи,
0766 Док ми је побре Миљковић-Гаврана
0767 И његове на мору ђемије.
0768 Али ево јада великога!
0769 Оста ми побро Бабић Хусеине
0770 У тавници твога ћаће бана.
0771 Мог поласка из одаје нејма
0772 Брез мог побре Бабић-Хусеина!“
0773 Насмија се кићена дивојка:
0774 „Хрњица Мујо, од Крајине главо!
0775 Лако ћемо Хусу избавити.
0776 Тавничар је у пићу препио,
0777 Ја ћу од њег кључе ујагмити,
0778 Из тавнице Хусу извадити;
0779 Ван се спремај у одаји, Мујо,
0780 Јер је пола ноћи премотало,
0781 Док извадим из тавнице Хусу.“
0782 То му рече, па се натраг врати.
0783 На ноге скочи Миљковић Гавране,
0784 Па опрема ате на јаслама,
0785 Опреми се у одаји Мујо,
0786 А ускака Ана у одају:
0787 „Устај, Мујо, вакат полазити!
0788 Ево теби од тавнице кључа,
0789 А ето ти Хусино оружје,
0790 Хајд’ га вади, како теби драго!“
0791 Отворише камену тавницу,
0792 Извадише Бабић-Хусеина,
0793 Њему вели кладушки Хрњица:
0794 „Спремај с’, побро, Бабић-Хусеине,
0795 Да бјежимо од Малте камене!“
0796 Опреми се Бабић Хусеине,
0797 Појахаше коње у авлији,
0798 Диже Ану за се на ђогата,
0799 Отискоше на авлијнска врата,
0800 Изјахаше граду на капију,
0801 Побигоше низ поље зелено.
0802 Пола поља прегазили нису,
0803 А био их данак освојио,
0804 А на Малти пукоше топови,
0805 За њима се ларма подигнула,
0806 За њима пође од Малтеза бане,
0807 Стоји вика малтешкога бана:
0808 „Оно није Пилип од Оточца,
0809 Превари ме у Малти каменој,
0810 Поклоних му своју јединицу,
0811 Утекоше од Малте камене,
0812 Одведоше Бабић-Хусеина!“
0813 Полако јашу сва три побратима,
0814 Повикује кићена дивојка:
0815 „Гони, Мујо, ђогу великога,
0816 Ето ћаће, ето коњаника!
0817 Лудо ћете посијати главе.“
0818 Стаде вика Миљковић-Гаврана:
0819 „Гони, побро, ђогу великога!
0820 Не би л’ како мору ујагмили,
0821 Ускочили у моју ђемију.“
0822 Побигоше низ поље зелено.
0823 Кад се мору близо прикучише,
0824 Стоји вика Миљковић-Гаврана:
0825 „Брже нами, моји плаћеници!“
0826 А излети тријест плаћеника,
0827 Одјахаше сва три побратима,
0828 У ђемију па се појагмише,
0829 Плаћеници коње уведоше.
0830 Бане се је близо прикучио,
0831 Стоји вика Миљковић-Гаврана:
0832 „Отискујте на море ђемију!
0833 Ако стигне бане и усари,
0834 Лудо ћемо погубити главе.“
0835 Док ђемију они отискоше.
0836 А већ стиже на обалу бане,
0837 Стаде вика малтешкога бана:
0838 „Хајте тамо, не било вас амо!“
0839 Насмија се Миљковић Гавране:
0840 „Не ћемо се теби повраћати,
0841 Кад смо само ујагмили главе!“
0842 Ђемија иде прико сињег мора,
0843 Побратими толу заметнули.
0844 Вид’де среће трију побратима!
0845 Кад се крају близо прикучише,
0846 А близо се зора примакнула,
0847 А изашле на ђемију побре,
0848 Повикује кладушки Хрњица:
0849 „Миљковићу, Богом побратиме!
0850 Јесмо ли се близо прикучили?“
0851 „ „Хрњица Мујо, од Крајине главо!
0852 Близо смо се крају прикучили.“ “
0853 Док ђемију крају притираше,
0854 Већ им био данак освојио.
0855 Из ђемије они изиђоше,
0856 Изведоше кићену дивојку.
0857 Кад погледа Миљковић Гавране,
0858 Све полићу магле низ Приморје,
0859 А у магли нешто подвикује,
0860 Све спомиње кладушког Хрњицу:
0861 „Хрњица Мујо, невирно плетиво!
0862 Куд издаде побратима свога
0863 А за једну кићену дивојку?
0864 Ево ти је вјера од менека,
0865 Мртвом ћу ти говорити главом.“
0866 Насмија се кладушки Хрњица:
0867 „Миљковићу, Богом побратиме!
0868 Оно ј’ грло Маљковић-Стипана,
0869 Ето бега, а ето Личана!
0870 Што год рече Маљковић Стипане.
0871 То ће рећи лички Мустајбеже.
0872 Јаш’те, браћо, ате племените,
0873 Хајмо, браћо, прид бега изићи!
0874 Нек нас виде личке набодице,
0875 Нека виде Хусу на алату,
0876 Јер би могли заметнути кавгу.“
0877 Појахаше ате од обале,
0878 Стоји дрека Тале на кулашу:
0879 „Стани Мујо, невирно плетиво!
0880 Камо т’ побро Бабић-Хусеине?“
0881 А повика на ђогату Мујо:
0882 „Стани Тале, Богом побратиме,
0883 Ево побре на коњу алата!“
0884 Кад видише Бабић-Хусеина,
0885 Личани се онда насмијаше,
0886 Личани се с њима изгрлише.
0887 Већ им лички стиже Мустајбеже,
0888 Бег прегрли оба побратима:
0889 „Хај аферим, два планинска вука!
0890 Ми смо чули, кладушки Хрњица,
0891 Да си издо побратима свога
0892 А за једну кићену дивојку.“
0893 „ „Био сам га издо, Мустајбеже,
0894 Јер је мени за потребу било;
0895 Да ми не би кићене дивојке
0896 И мог побре Миљковић-Гаврана,
0897 Ми би тамо погубили главе.“ “
0898 Онда беже застави Личане,
0899 Стаде вика Миљковић-Гаврана:
0900 „Давор моја на оџаку госпе!
0901 Опремај се у кули каменој,
0902 Наспи нами мала готовога,
0903 Ја већ видих, на оџаку госпе,
0904 Нашег стања на Приморју нејма,
0905 Ми ћемо с побром поћи на Кладушу.“
0906 Спремају се у кули каменој.
0907 Кад с’ опреми Миљковић Гавране,
0908 Он појаха дору великога,
0909 Госпоја му јаше на путаљу,
0910 Мујо Ану носи на ђогату,
0911 Уз њег Хусе јаше на алату,
0912 Стоји вика Миљковић-Гаврана:
0913 „Чуј Мустајбег, од све Лике главо!
0914 Ето моје куле на Приморју,
0915 А ето вам на мору ђемије!
0916 Мени више трибовати не ће.
0917 Чуј, Турчине, Тале Личанине!
0918 Ради први кулу ујагмити,
0919 У њој мореш добро задобити,
0920 Ми одосмо на широку Лику,
0921 Нам је доста прико мора било.“
0922 Отискоше сва три побратима
0923 Уз Приморје под Вучјак-планину,
0924 Пригазише прико Вучијака
0925 Билој кули Шарца Махмутаге.
0926 Код њега су конак учинили,
0927 Вратише му котарско одило.
0928 Побратими ате појахаше,
0929 Уз Подновље равно ударише.
0930 Кад се близо кули прикучише,
0931 Опази их Новић Јусуфага,
0932 Код њег сиди Ајка јединица,
0933 Њојзи вели Новић Јусуфага:
0934 „Ето, ћери, двају побратима,
0935 Ето Мује, гдје носи дивојку!“
0936 А зацвили Ајка у одаји:
0937 „Куку, бабо, Новић-Јусуфага!
0938 Не дај мене кладушком Хрњици,
0939 Већ ме подај Бабић-Хусеину,
0940 Ја сам с Хусом вјере утврдила.“
0941 „ „Мучи, ћери, од Бога ти тешко!
0942 Ти с’ им рекла у ахару моме:
0943 Ко донесе из Малте дивојку,
0944 Да ’ш му љуба бити код колина.
0945 Ја ти ништа помоћи не могу,
0946 Хрњица је закренута глава,
0947 Мого б’ мени глави кидисати.“ “
0948 Стаде вика Мује са ђогата:
0949 „Давор’ Ајко, пасија дивојко!
0950 Ево Мује, носи Малтешкињу,
0951 Ти ’ш јој млађа бити код колина.“
0952 А зацвили кићена дивојка:
0953 „Чујеш, бабо, што вели Хрњица!
0954 Не дај мене кладушком Хрњици,
0955 Да му слуга бидем на оџаку.“
0956 „ „Ћери моја, змија те ујела!
0957 Бабо теби помоћи не море,
0958 Оно су, ћери, два планинска вука.
0959 Хајде сађи у нашу авлију,
0960 Љуби Мују у десницу руку,
0961 А ти моли Мују у авлији,
0962 Он ће тебе Хуси поклонити.“ “
0963 Стоји вика Мује са ђогата:
0964 „Излаз’, Ајко, пасија дивојко!“
0965 А изиђе Ајка у авлију,
0966 Хрњици је руку пољубила:
0967 „О Хрњица, да си брат по Богу!
0968 Немој мене с Хусом растављати,
0969 Поклони ме Бабић-Хусеину,
0970 Ето теби кићена дивојка!“
0971 „ „Не ћу Ајко, пасја дивичице!
0972 Носит ћу те кули у Кладушу,
0973 Бит ћеш Ани слуга код колина:
0974 Ван што наше не посија главе!“ “
0975 „Немој, Мујо, да си брат по Богу!
0976 Ето теби малтешке дивојке!“
0977 Насмија се на ђогату Мујо:
0978 „Јаши, побро, великог алата!
0979 Дижи Ајку за се на алата,
0980 Побратиме, твоја је дивојка!“
0981 Намах Хусе узјаха алата,
0982 И он за се подиже дивојку,
0983 А све Новић гледа са пенџера.
0984 Вратише се оба побратима.
0985 Док стигоше на Крбаву кули,
0986 Већ им стиго лички Мустајбеже,
0987 Завргоше у кули весеље,
0988 Оженише Бабић-Хусеина.
0989 Кад Хусино проведе весеље,
0990 Подиже се кладушки Хрњица
0991 Својим побром Миљковић Гавраном,
0992 Уз њег дајо пође Хурамага,
0993 Бег му своје даде бајрактаре:
0994 „Ето т’, Мујо, Тале Будалина
0995 А на мисто личког Мустајбега,
0996 Нек ти Тале проведе весеље!“
0997 Уз њег пође шездесет коњика.
0998 Стоји вика личког Мустајбега:
0999 „Не шал’те се, моји бајрактари!
1000 Када дођу млади Крајишници,
1001 Двор’те мога Талу Будалину
1002 Ка и свога личког Мустајбега!“
1003 Све се смију млади бајрактари,
1004 Отискоше на Кладушу билу.
1005 Кад стигоше кули Хрњичиној,
1006 Завргоше велико весеље,
1007 И Хрњицу Мују оженише.
1008 Свак се врати својој домовини,
1009 Оста Мујо у кули каменој,
1010 Код њег побро Миљковић Гавране.
1011 Њему вели кладушки Хрњица:
1012 „Миљковићу, Богом побратиме!
1013 У мене је још шест братинаца:
1014 Што у мене има достојања,
1015 По поли ћу с тобом подилити.
1016 Пола теби, пола Хрњицама,
1017 Код Грабарске кулу начинити.
1018 Ти ако се не ћеш ни турчити,
1019 Држат ћу те како брата свога.“
1020 Њему вели Миљковић Гавране:
1021 „Ја се хоћу, Мујо, потурчити,
1022 Боље ће ме миловати Турци.“
1023 „ „Тебе ће, брате, миловати Турци,
1024 Док је живе главе Хрњичине.“ “
1025 Тада му је кулу начинио
1026 Код Грабарске воде на обали.
1027 Тад се, кажу, Гавран потурчио.
1028 Док су им главе у животу биле,
1029 Држали се ка браћа рођена,
1030 А заједно вавик војевали.
1031 И сад соја има Миљковића.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899.