Ženidba Hrnjice Muje s Malteškinjom
0001 Vino piju do dva pobratima
0002 U visokoj kuli Hrnjičinoj,
0003 Jedno glava kladuški Hrnjica,
0004 Drugo pobro Babić Huseine
0005 Sa Krbave, sa široke Like.
0006 Kad se pobre pića napojile,
0007 O svačemu englen zametnule,
0008 A najbolje o junaštvu svome.
0009 Onda veli Babić Huseine:
0010 „O Hrnjica, od Krajine glavo!
0011 Koja fajda od našeg junaštva,
0012 Kad smo oba momka pod mahanom!
0013 Mi ostasmo, ne poženismo se,
0014 Naske hora gerzovanja prođe.
0015 Ja s’ ne čudim sebi, pobratime,
0016 Ven se tebi čudim, pobratime,
0017 Ti si, brate, od mene stariji,
0018 A već tvoja mati ostarila,
0019 Ne more vam hizmet učiniti.
0020 A šest braće imaš na odžaku,
0021 I tvoja su braća na ženidbu,
0022 A ti si im sreću zatvorio,
0023 Tvoja s’ braća da ožene ne će
0024 Priko tebe, brata starijega.
0025 Evo ima za sedam godina,
0026 Ti kako si bio u sužanjstvu
0027 U svog pobre, Senjanin-Ivana,
0028 Kad si, brate, zapao sužanjstva,
0029 Jaukliju svoju poželio,
0030 Jaukliju, Ajku Karajkovu:
0031 Što ti sebe da oženiš ne ćeš?
0032 U Krajini ima divojaka,
0033 Dede, brate, da te oženimo!“
0034 Njemu Mujo veli u odaji:
0035 „Prođi me se, Bogom pobratime!
0036 Meni se je triba oženiti.
0037 Što mi kažeš krajiške divojke,
0038 Ja ne mogu štimati divojke,
0039 Da bi mome srcu omilila,
0040 Ko što mi je jauklija bila,
0041 Jauklija, Ajka Karajkova.
0042 Gdje bi našo kićenu divojku,
0043 Ne mogu braći naći prijatelja,
0044 S otog Mujo osta neoženjen.
0045 Neg moj pobro, Babić-Huseine!
0046 Sad sam čuo za kršnu divojku:
0047 Tamo je, brate, na širokoj Lici,
0048 U Podnovlju niže Velebita,
0049 Lipa Ajka Nović-Jusufage,
0050 Što je fali sva široka Lika.
0051 Ja sam se, brate, vjeri zaticao,
0052 Ja se lipom Ajkom oženiti,
0053 Ja se Mujo ni ženiti ne će.“
0054 A podviknu Babić Huseine:
0055 „Što to, pobro, od Boga ti teško!
0056 Što govoriš neprilične riči,
0057 A spominješ Ajku Novićkinju?
0058 Ta je Ajka moja jauklija.
0059 Evo ima tri godine dana,
0060 Da ja gledam Ajku u Podnovlju.
0061 Ja sam s njome vjere utvrdio,
0062 A ja tebi došo na Kladušu,
0063 Da pozovnem tebe u svatove,
0064 Da te kuma metnem kod divojke.
0065 Što spominješ moju jaukliju?
0066 Nije za te Ajka Novićkinja.“
0067 Tu se obi pobre zavadiše,
0068 Svadiše se za jednu divojku.
0069 Tu bi pobre kavgu zametnule,
0070 Da im ne bi Hrnjice Halila,
0071 A povika Halil u odaji:
0072 „Stan’te, braćo, ako Boga znate!
0073 Zašto biste kavgu zamećali
0074 A za jednu kićenu divojku?
0075 Poslušajte Hrnjice Halila:
0076 Nemojte se, braćo, zavađati,
0077 Pomir’te se u halvat-odaji,
0078 Pa s’ spremite oba pobratima,
0079 Hajte, braćo, na široku Liku,
0080 U Podnovlje na ogled divojci:
0081 Upitajte kićene divojke,
0082 Nek izbere kićena divojka,
0083 Kojem voli biti virna ljuba.
0084 Kojem reče kićena divojka,
0085 Drugom hator nemoj ostajati,
0086 Veš nek kume bide kod divojke,
0087 Vi se drž’te ka braća rođena.“
0088 Obe pobre na noge skočiše,
0089 A Halila oba poslušaše,
0090 Zagrliše s’, pa se pomiriše,
0091 Spremiše se oba u odaji,
0092 A Halil im ate opremio.
0093 Kad sađoše pobre u avliju,
0094 Pojaha Mujo đogu Senjanina,
0095 Babić Huse velikog alata,
0096 Otiskoše od Kladuše bile.
0097 Vas dan pobre ljuto putovaše,
0098 Dan im prođe, tavna noćca dođe,
0099 Udariše priko Plišivice.
0100 Dok stigoše na Krbavu ravnu
0101 Biloj kuli Babić-Huseina,
0102 U avliji ate odjahaše,
0103 Iziđoše u kulu kamenu,
0104 Dočeka ih mati u odaji,
0105 Stara mati Babić-Huseina,
0106 Pa prid pobre tolu postavila.
0107 Kad se pobre pića napojiše,
0108 Digoše se oba pobratima,
0109 Iz avlije ate pojahaše,
0110 Vas dan pobre ljuto putovaše,
0111 I na Ploči konak učiniše
0112 U Turčina, pločanskog Alage.
0113 Noć noćiše, rano podraniše,
0114 Uz Podnovlje ravno udariše
0115 Biloj kuli Nović-Jusufage.
0116 Opazi ih aga iz ahara,
0117 Poznaje ih, poznati ne more.
0118 Kod njeg Ajka stoji u odaji,
0119 Njojzi veli Nović Jusufaga:
0120 „Eto, Ajko, dvaju konjanika,
0121 Ja ih ne znam, ko su ni oklen su.“
0122 Kad pogleda Ajka sa pendžera:
0123 „Ono su, babo, dva planinska vuka,
0124 Oba vuka, oba pobratima.
0125 Ono naprid, što jaše đogata,
0126 Ono je, babo, kladuški Hrnjica,
0127 Što mu s’ svitle za glavom čelenke,
0128 Vrani mu pali po ramenu brci
0129 Preko toka do malih pušaka.
0130 Ono za njim, što jaše alata,
0131 Što no fesić turno na obrve,
0132 Fatila ga s’ istom nausnica,
0133 Ka divojke lipe obrvica,
0134 Ono je glava Babić Huseine,
0135 Sa Krbave, sa široke Like.
0136 Dočekaj ih dobro, roditelju,
0137 A ja bježim u kulu kamenu.“
0138 To mu reče, na vrata uteče.
0139 Ujahaše pobre u avliju,
0140 U avliji konje odjahaše.
0141 Uze Huse, oba konja voda,
0142 Ode Mujo u ahar-odaju,
0143 Dočeka ga Nović Jusufaga:
0144 „Hodi Mujo, krajiška gazijo!“
0145 Kod sebe mu misto namistio,
0146 Skide Mujo čizme i kalčine,
0147 Pa kod age side u odaji,
0148 S njim se aga za zdravlje upita.
0149 Dok rekoše, da su zdravo bili,
0150 Odaji se otvoriše vrata,
0151 A na vrata Babić Huseine,
0152 U odaji turski salam viknu.
0153 Njemu veli Nović Jusufaga:
0154 „Đela, sine, Babić-Huseine.
0155 Prođi, Huse, sjedi u odaju!“
0156 Huso muči, ni mukaet nije,
0157 Veš u čizmah hoda po odaji,
0158 Njemu veli Nović Jusufaga:
0159 „Đela, sine, Babić-Huseine!
0160 Što ne skineš čizme i kalčine,
0161 Što u čizmah gaziš po odaji?
0162 Nisi došo u svatove, Huse!“
0163 „ „Ako došo u svatove nisam,
0164 Jesam došo na ogled divojci
0165 Svojim pobrom sa Kladuše Mujom,
0166 Jusufaga, tvojoj jedinici.
0167 Hajde, aga, u kulu kamenu,
0168 Izvedi nam kićenu divojku,
0169 Nek nas vidi Ajka u odaji,
0170 Da upitam tvoje jedinice:
0171 Od nas dvaju Bogom pobratima
0172 Kom ce ljuba biti kod kolina.
0173 Kojem reče kićena divojka,
0174 Drugom hator ostanuti ne će,
0175 Ven će kume biti kod divojke.“ “
0176 Hoće aga, na noge skočio,
0177 Ode aga u kulu kamenu.
0178 Kad divojci u odaju uđe:
0179 „Ćeri Ajko, moja jedinice!
0180 Tebe zovu oba pobratima,
0181 Da izađeš u ahar-odaju,
0182 Da pitaju tebe u odaji:
0183 Od njih dvaju Bogom pobratima
0184 Kom ćeš ljuba biti kod kolina.
0185 Hajde, ćeri, u ahar iziđi,
0186 Ne šali se, moja jedinice,
0187 Nemoj pobri rezil učiniti,
0188 Nemoj Muji vrlo kidisati,
0189 Hrnjica je od Krajine glava.“
0190 Divojka mu veli u odaji:
0191 „Hajde, babo, ne staraj se s time!
0192 To je starost kićene divojke.“
0193 Povrati se Nović Jusufaga,
0194 Mrvu sjede u ahar-odaji,
0195 Kad odaji poletiše vrata,
0196 A na vrata uskoči divojka,
0197 Od divojke sva odaja sijnu,
0198 Svome babi ruku poljubila.
0199 U nju gleda kladuški Hrnjica,
0200 Sam u sebi Mujo pomislio:
0201 „Mili Bože, pristale divojke,
0202 Bože mi je u sreći naredi!“
0203 A veli joj Babić Huseine:
0204 „Lipa Ajko, kićena divojko!
0205 Vidiš, draga, dvaju pobratima,
0206 Gdje su sašli na ogled tebika:
0207 Sad oberi, za kojeg ćeš poći.
0208 Kog obereš, kićena divojko,
0209 Drugom hator ostanuti ne će,
0210 Veš će kume biti kod tebeka.
0211 Ako pitaš Babić-Huseina,
0212 Ti ćeš znati, kog ćeš odabrati:
0213 Ako ’š, draga, pametna junaka,
0214 Evo pobre sa Kladuše Muje!
0215 Pa ako ćeš brkata junaka,
0216 Evo, draga, sa Kladuše Muje!
0217 Ti ako ćeš zenđila junaka,
0218 Evo, draga, sa Kladuše Muje!
0219 Ako ’š da je junak na mejdanu,
0220 On je pravi junak na mejdanu!
0221 Ako ’š, janjci, mahnita junaka,
0222 Evo glave Babić-Huseina!
0223 Ti ako ćeš brez brka junaka,
0224 Evo, draga, Babić-Huseina!
0225 Ako ’š, draga, fukarli junaka,
0226 Evo, draga, Babić-Huseina,
0227 U kojega nigdi ništa nejma,
0228 Nego nešto čerge na Krbavi,
0229 Jasenovim opletena prućem,
0230 A bujadi, draga, pokrivena,
0231 Sad mi mati čadi pod bujadi.
0232 Evo ima tri godine dana,
0233 Kako mi je kula izgorila,
0234 Kad Janković podignuo vojsku,
0235 Istiro je na široku Liku,
0236 Pola nam je Like zapalio,
0237 I moju je kulu zapalio.
0238 Ti ne gledaj mene u odaji,
0239 Na meni je tuđe odijelo,
0240 A tuđi je alat u avliji.“
0241 Njemu veli kićena divojka:
0242 „Sve je tako, Babić-Huseine!
0243 Što ti fališ sa Kladuše Muju:
0244 I ja znadem kladuškog Hrnjicu,
0245 Ne daj Bože, ne stavljam mahane,
0246 Trista ’vakih valja divojaka;
0247 A što sebe kudiš, Huseine,
0248 I ja znadem, Babić-Huseine:
0249 Kad je Stojan Liku zapalio,
0250 Nije tvoja kula izgorila,
0251 Usprav ti je na Krbavi kula,
0252 A tvoje je na tebi odilo,
0253 Tvoj je, Huse, alat u avliji.
0254 Ako misliš, Babić-Huseine,
0255 Da ćeš tako Ajku privariti,
0256 Sa Podnovlja dignuti divojku
0257 Iz odžaka roditelja moga:
0258 Tako ne ćeš Ajke privariti!
0259 Ajka se je vjeri zaticala,
0260 Da s’ divojka udavati ne će,
0261 Van ko s’ more pravi junak naći,
0262 Da obuče kotarsko odilo.
0263 Šćera ata na Primorje ravno,
0264 Da udari preko sinjeg mora,
0265 Preko mora u Maltu kamenu,
0266 Da iznese kićenu divojku,
0267 A njekakvu Anu Malteškinju,
0268 Lipu Anu malteškoga bana,
0269 Da mi mlađa bide kod kolina,
0270 Ja ću onoga biti virna ljuba.“
0271 To mu reče, na vrata uteče.
0272 Nasmija se Babić Huseine,
0273 A uz Muju boja ošinula.
0274 Zgledaše se oba u odaji,
0275 Obojica na noge skočiše,
0276 Njima veli Nović Jusufaga:
0277 „Ne id’te, djeco, pa ćemo ručati!“
0278 A veli mu kladuški Hrnjica:
0279 „Prođ’ se, aga, nemoj budaliti,
0280 Tvoja Ajka dade nami ručak!“
0281 Kad sađoše konjma u avliji,
0282 A odjeknu kladuški Hrnjica:
0283 „Pobratime, Babić-Huseine,
0284 Vid’de Ajke, pasje divičice,
0285 Gdje će naše posijati glave!
0286 Ja te Malte još ni čuo nisam,
0287 Da kamo li njojzi sahodio,
0288 Ko će prići preko sinjeg mora?
0289 Al je ići, pa da bi ne doći.“
0290 Sve se smije Babić Huseine.
0291 Pojahaše konje u avliji,
0292 Otiskoše niz Podnovlje ravno,
0293 Povikuje na đogatu Mujo:
0294 „Sad što ćemo, Bogom pobratime!
0295 Hoćemo li u Maltu prokletu,
0296 Poslušati pasje divičice?
0297 Baš će naše posijati glave.
0298 Koji su sužnji tamo prilazili,
0299 Nikad s’ natrag povraćali nisu.
0300 Da se sada natrag povratimo,
0301 To će s’ čuti po širokoj Lici,
0302 Šalit će se po Lici Ličani
0303 Po kahvama i po mehanama:
0304 Bolje j’ ići, pa da bi ne doći.“
0305 Sve se smije Babić Huseine,
0306 A veli mu kladuški Hrnjica:
0307 „Što se smiješ, od Boga ti teško!
0308 U tebe je puna glava pića.
0309 Sad što ćemo, Bogom pobratime!
0310 Nejmaš li ovde kakva pobratima,
0311 Jali kuma, jali pobratima,
0312 Da on ima kotarsko odilo,
0313 Da nam dade kotarsko odilo,
0314 A mi njemu svoje ostavimo,
0315 Da se sada natrag ne vraćamo?“
0316 „ „Hajde pobro, poreni đogata!
0317 Ovde imam poočima svoga,
0318 Što mi je babin bio pobratime,
0319 Niže Škara, kod malih poljana,
0320 Svoga strica Šarca Mahmutagu,
0321 U njeg ima kotarsko odilo,
0322 Dat će nami kotarsko odilo.“ “
0323 Otiskoše niz Podnovlje ravno.
0324 Kad stigoše kuli od kamena,
0325 Dočeka ih Šarac Mahmutaga
0326 Na salamu i turskom ićramu,
0327 On se s njima za zdravlje upita.
0328 Dok rekoše, da su zdravo bili,
0329 Njima veli Šarac Mahmutaga:
0330 „Djeco draga, oba pobratima!
0331 Vi doklen ste ate zamorili?“
0332 Hrnjica mu veli u odaji:
0333 „Moj amidža, Šarac-Mahmutaga!
0334 Pali su nam priko mora puti,
0335 Priko mora, u Maltu kamenu
0336 Poraz Ane malteškoga bana,
0337 Ja izniti, jali izginuti.
0338 Nami reče kićena divojka,
0339 Lipa Ajka Nović-Jusufage:
0340 Ko iznese Anu Malteškinju,
0341 Da joj mlađa bide kod kolina,
0342 Da ć’ onome biti virna ljuba.
0343 Mahmutaga, da s’ otac po Bogu!
0344 Daj nam dvoje kotarsko odilo,
0345 Mi ćemo ti svoje ostaviti.“
0346 Mahmutagi suze udariše:
0347 „Ne budali, kladuški Hrnjica!
0348 U mene ima sedmero odilo,
0349 Ja ne žalim kotarskog odila.
0350 Prođ’te s’ Ajke, pasje divičice,
0351 Ona će vaše posijati glave,
0352 Mučno je, Mujo, priko mora prići,
0353 A mučnije izniti divojku.
0354 Koji su sužnji tamo prilazili,
0355 Viš se nikad povraćali nisu,
0356 Hajte natrag na široku Liku!“
0357 A odjeknu Mujo u odaji:
0358 „Prođ’ se, aga, da s’ otac po Bogu!
0359 Mi volimo tamo izginuti,
0360 Neg se, aga, natrag povratiti,
0361 Da se s nami šale Udbinjani
0362 Po kahvama i po mehanama.“
0363 Dade im aga kotarsko odilo,
0364 Spremiše se oba pobratima,
0365 Pobratimi na noge skočiše.
0366 Ustavlja ih aga na konaku,
0367 Njemu veli kladuški Hrnjica:
0368 „Nami, aga, nije do konaka.“
0369 U avliji ate pojahaše,
0370 Otiskoše niz male poljane,
0371 Polje prišli, a Vučjaku sišli,
0372 Udariše priko Vučijaka,
0373 A tavna se noćca unoćala.
0374 Vučjak prišli, na Primorje sišli,
0375 Naprid Huse jaše na alatu.
0376 Kad stigoše moru na obalu,
0377 Onda Huse zastavi alata:
0378 „Hrnjica Mujo, Bogom pobratime!
0379 Zajedno smo dovlen putovali,
0380 Sad je vakat, da se rastajemo.
0381 Dede, pobro, da se zagrlimo,
0382 Poljubimo, pa se halalimo!“
0383 Hrnjici Muji suze udariše.
0384 Tu se obi pobre zagrliše,
0385 Poljubiše, pa se halališe.
0386 Njemu veli Babić Huseine:
0387 „Sad obiraj, Bogom pobratime!
0388 Il ćeš, brate, niz Primorje ravno,
0389 Il ’š ovuda uz Primorje ravno?
0390 A ja znadem, kud ćeš okrećati:
0391 Okrenuti niz Primorje ravno,
0392 Jer ti onde imaš pobratima,
0393 Na Primorju Miljković-Gavrana,
0394 Kakva pobre na Primorju nema,
0395 Ti ’š se svome pobri navratiti,
0396 Privest će te Gavran priko mora.
0397 Vid’de jadne na alatu glave!
0398 Ovde nikog na Primorju nejma,
0399 Kuma nejma, pobratima nejma,
0400 Nego Boga i alata svoga.“
0401 To rekoše, pa se rastadoše.
0402 Otišde Mujo niz Primorje ravno,
0403 Babić Huso uz Primorje ravno,
0404 A zapiva na alatu Huse,
0405 A zavija na đogatu Mujo,
0406 On zavija ka planinski vuče.
0407 Sad nek ide na alatu Huse,
0408 Da vidimo Muje i đogata!
0409 Goni kuli pobratima svoga.
0410 Kad doćera kuli i avliji,
0411 Prid avlijom ustavi đogata,
0412 A povika pobratima svoga:
0413 „Miljkoviću, Bogom pobratime!
0414 Jesi l’, brate, u svojoj odaji?
0415 Otvori mi od avlije vrata!“
0416 Poznade ga Miljković Gavrane,
0417 Otvori mu od avlije vrata,
0418 A ujaha na đogatu Mujo,
0419 Dočeka ga Miljković Gavrane,
0420 Priveza mu na jaslah đogata,
0421 A Hrnjicu izvede u kulu,
0422 Pa posadi u odaji Muju,
0423 A prid pobru tolu postavio:
0424 „Dede, brate, da se napijemo!
0425 Evo ima tri godine dana,
0426 Zajedno se napojili nismo.“
0427 Razložiše, hladno piju vino.
0428 Gavran šenli pije i veselo,
0429 Nujan Mujo glavu obisio,
0430 Njemu veli Miljković Gavrane:
0431 „Što je, brate, ako Boga znadeš!
0432 I dosad se jesmo sastajali,
0433 Pili vino, mi veselo bili,
0434 Sad ti mučiš, ništa ne divaniš.“
0435 Njemu veli u odaji Mujo:
0436 „Prođi me se, Bogom pobratime!
0437 Znaš li, pobro, Miljković-Gavrane,
0438 Pali su mi preko mora puti,
0439 Preko mora u Maltu prokletu
0440 Poraz Ane malteškoga bana,
0441 Ja izniti jali poginuti,
0442 S tog je Mujo glavu obisio.“
0443 Nasmija se Miljković Gavrane:
0444 „Dede, brate, da se napijemo!
0445 Tvoje sreće u Turčina nejma:
0446 U mene je na moru đemija,
0447 Sutra ćemo, brate, polaziti,
0448 Preko mora pod Maltu prokletu.
0449 To je starost pobratima tvoga.“
0450 Nasmija se kladuški Hrnjica,
0451 On pregrli pobratima svoga:
0452 „Sad ja znadoh, da brata imadoh!“
0453 Svu noć oni hladno pili vino.
0454 Kad u jutro danak osvanuo,
0455 Digoše se oba pobratima,
0456 Otiskoše moru na obalu,
0457 Povedoše Mujina đogata
0458 I dorata Miljković-Gavrana,
0459 Uvedoše konje u đemiju.
0460 Kad uđoše pobre u odaju,
0461 Stoji vika Miljković-Gavrana,
0462 Povikuje svoje plaćenike,
0463 Otiskoše na more đemiju,
0464 Pobratimi piće razložiše,
0465 Čudne sreće dvaju pobratima!
0466 Za tri dana i tri tavne noći
0467 Iziđoše pod Maltu prokletu,
0468 Ustavi se pod Maltom đemija,
0469 Digoše se oba pobratima,
0470 Iz đemije oba iziđoše,
0471 Izvedoše ate iz đemije.
0472 Onda veli Miljković Gavrane:
0473 „Čujete li, moji plaćenici!
0474 Čuvajte dobro na moru đemiju,
0475 Ja ću s pobrom u Maltu prokletu.“
0476 To rekoše, ate pojahaše,
0477 Otiskoše oba pobratima.
0478 Onda veli Miljković Gavrane:
0479 „Odavlen je, Bogom pobratime,
0480 Ravno polje dva puna sahata,
0481 Goni, brate, đogu velikoga!“
0482 Gone ate niz polje zeleno.
0483 Kad stigoše u Maltu kamenu,
0484 Puška puca u Malti kamenoj
0485 Oko kule malteškoga bana.
0486 Vište glave Miljković-Gavrana!
0487 Tu je Gavran imo posestrimu,
0488 Posestrimu Pavu krčmaricu
0489 Prid avlijom bana malteškoga.
0490 Prid birtiju ate dotiraše,
0491 A povika Gavran posestrimu,
0492 Dočeka ga Pava krčmarica:
0493 „Sjaš’te, braćo, ate pred birtijom!“
0494 Njojzi veli Miljković Gavrane:
0495 „Krčmarice, moja posestrimo!
0496 Šta se ovo u avliji radi,
0497 U avliji bana gospodina?“
0498 „ „Pobratime, Miljković-Gavrane!
0499 Ban udaje Anu jedinicu.
0500 Evo j’ došlo na ogled djevojci:
0501 Četri bana sa četiri strane,
0502 I peti je od Banjice bane.“ “
0503 Razjahaše ate pred birtijom,
0504 Kod Pavice ate ostaviše,
0505 Okrenuše banu u avliju.
0506 Kad uđoše oni u avliju,
0507 U avliji tole postavite.
0508 Pogledaše oba pobratima:
0509 Jaldan tola malteškoga bana,
0510 Uvrh tole mlad malteški bane,
0511 Do njeg sidi od Banjice bane,
0512 Pa ostali bani u koledi.
0513 Kad pogleda kladuški Hrnjica,
0514 On poznade pobratima svoga
0515 Kod kolina bana malteškoga,
0516 Alat mu se po avliji voda.
0517 Onda Mujo pobri progovori:
0518 „Pobratime, Miljković-Gavrane,
0519 Vid’de glave od Banjice bana!
0520 Ono nije od Banjice bane,
0521 Ono je pobro Babić Huseine.
0522 Eno alata pobratima moga,
0523 Sad mi ovde ujagmi divojku!“
0524 Kad dođoše banu i koledi,
0525 Hrnjica im božju pomoć viknu,
0526 Njemu bani pomoć otprimiše,
0527 Među se mu misto namistiše.
0528 Rednja čaša naokolo hoda,
0529 Dođe čaša Babić-Huseinu,
0530 On je pruži kladuškom Hrnjici:
0531 „Zdravo bio, neznan gospodine,
0532 Zdravo bio, pa se veselio,
0533 Popij čašu, pa se pravo kaži,
0534 Ti oklen si, od kraja kojeg si “
0535 Hrnjica Mujo čašu ujagmio,
0536 Popi čašu, pa je natrag vrati:
0537 „Fala tebi, vridan gospodine,
0538 A na daru i poštenju tvome!
0539 Kad me pitaš, ko sam i oklen sam:
0540 Iz bliza nisam, ja sam iz daleka,
0541 Od Otočca, sa suhe granice;
0542 Ako s’ čuo Pilip-kapetana,
0543 Što Otočca čuva od Turaka,
0544 Ovo j’ glava Pilip-kapetana.
0545 Gospodine i gospodski sine!
0546 I ti s’ meni kaži u koledi,
0547 Ti oklen si, od kraja kojeg si?“
0548 Nasmija se Babić Huseine:
0549 „Gospodine, Pilip-kapetane!
0550 Ako s’ čuo od Banjice bana,
0551 Ovo j’ bane, što s tobom divani.“
0552 Razložiše, hladno piju vino,
0553 Svi Hrnjici čaše natiraše
0554 I pobri mu Miljković-Gavranu.
0555 Kad se oni vina napojiše,
0556 Stade vika malteškoga bana:
0557 „Čujete li, bani u koledi!
0558 Ko god sa mnom sjedi u koledi,
0559 On se jošte nije oženio,
0560 Pa je mojoj ceri mušterija,
0561 Vi izvad’te od zlata jabuke,
0562 Na stolicu metnite jabuke.
0563 Sad ć’ izaći Ane jedinica,
0564 Ja sam reko svojoj jedinici,
0565 Čiju ona izbere jabuku,
0566 Ja ću onom Anu pokloniti.“
0567 Povadiše od zlata jabuke,
0568 Na stolicu metnuše jabuke.
0569 A govori od Kladuše Mujo:
0570 „Gospodine od Malteza bane,
0571 Još sam i ja momak neoženjen,
0572 I ja tražim lipih djevojaka.
0573 Bi li moglo biti za jabuku
0574 Na stolicu stotinu dukata?
0575 Znao nisam za ’vako veselje.“
0576 „ „Gospodine, Pilip-kapetane!
0577 Ti izvadi stotinu dukata.
0578 Ako Ana pokupi cekine,
0579 Ja ću Anu tebi pokloniti.“ “
0580 Hrnjica metnu stotinu dukata,
0581 Pobratimu veli kod kolina:
0582 „Meći, pobro, Miljković-Gavrane!
0583 Ne bi li nas sreća poslužila,
0584 Da pokupi i tvoje cekine,
0585 Ti ćeš meni Anu pokloniti,
0586 Ja ću t’ dati blago gotovinu.“
0587 Metnu Gavran stotinu dukata,
0588 A izađe iz kule divojka,
0589 Caći banu poletila ruci,
0590 Više bana podviš stade ruke,
0591 Sve joj ćaća u koledi kaže,
0592 A čije su od zlata jabuke,
0593 Čiji li su mekahni cekini.
0594 Kada vidi kićena divojka,
0595 A savi se do stolice Ana,
0596 Pa ujagmi od zlata jabuku,
0597 Jabuka je od Banjice bana,
0598 Pa pobiže u kulu divojka.
0599 Pokupi Mujo stotinu dukata,
0600 Uze Gavran stotinu dukata,
0601 Svaki svoje pojagmi jabuke.
0602 Uze Mujo čašu nalivenu:
0603 „Zdravo bio, vridan gospodine,
0604 Gospodine od Banjice bane,
0605 Zdravo bio, pa se veselio,
0606 Odabra te kićena divojka!“
0607 Malo vrime, za dugo ne bilo,
0608 Avlijnska se otvoriše vrata.
0609 Bože mio, ko na njih uniđe!
0610 Kad uskoči zadarsko trgovče,
0611 A povika malteškoga bana:
0612 „Zlo ti sio, od Malteza bane,
0613 Zlo ti sio i vino popio!
0614 Kom pokloni svoju jedinicu?
0615 Za đavola Babić-Huseina
0616 Sa Krbave, sa široke Like!
0617 Duše mi, ja ga u glavu znadem,
0618 To je glava Babić Huseine.“
0619 Njemu veli od Malteza bane:
0620 „O đavole, Babić-Huseine,
0621 Oklen ovde, odnili te vrazi!“
0622 Kada vidi Babić Huseine,
0623 On na noge skoči u koledi,
0624 Pojagmi se zadarskom trgovcu,
0625 Pa pogubi zadarsko trgovče,
0626 A svi bani na noge skočiše.
0627 Vid’de glave kladuškog Hrnjice!
0628 On ujagmi bana malteškoga,
0629 S njim pobiže u kulu kamenu,
0630 Uz njeg pobro Miljković Gavrane,
0631 Zametnu se u avliji kavga.
0632 Vid’de glave Babić-Huseina!
0633 Pojagmi se kamenoj birtiji,
0634 Do birtije Pave krčmarice.
0635 Dok ujagmi momak u birtiju,
0636 A pobiže Pava iz birtije,
0637 Od birtije pritvorio vrata.
0638 Mujo veli banu malteškome:
0639 „Gospodine, od Malteza bane!
0640 Vid’de vraga Babić-Huseina,
0641 Gdje zavrže u avliji kavgu,
0642 A ujagmi kamenu birtiju!
0643 Da ti ne bi Pilip-kapetana,
0644 I tebe bi đavo pogubio.“
0645 „ „Bi, Pilipe, vjeru ti zadajem.
0646 Gospodine, Pilip-kapetane!
0647 Ti si tamo s kraja do Turaka,
0648 Ti se s Turci krešeš po granici.
0649 Eno vraga Babić-Huseina,
0650 Niko ne smi u birtiju ući.
0651 Bi li mogo gajret učiniti,
0652 Prevariti Babić-Huseina,
0653 Ja mi Husu živa ufatiti,
0654 Ja njegovu odrizati glavu:
0655 Svoju ću ti Anu pokloniti.“ “
0656 Na noge skoči u odaji Mujo:
0657 „Gospodine, od Malteza bane!
0658 Kad ’š mi svoju Anu pokloniti,
0659 Gospodine, ne staraj se s time!
0660 Od mene gledaj Babić-Huseina,
0661 Jali živa jal mu mrtvu glavu,
0662 Ja ću t’ svoju dati za njegovu.
0663 Sad ’š viditi, što vidio nisi,
0664 Kad udari junak na junaka.“
0665 To mu reče, na vrata okrenu,
0666 Uz njeg pođe Miljković Gavrane.
0667 Kad sađoše kamenoj birtiji,
0668 Naprid Mujo u birtiju uđe.
0669 Kad li Huse po birtiji hoda,
0670 U ruci mu sablja golotrba,
0671 Njemu veli u birtiji Mujo:
0672 „Pobratime, Babić-Huseine!
0673 Pobratime, od tog fajde nejma!
0674 Pušći mi se, da ti svežem ruke,
0675 Da te pridam malteškome banu.
0676 A evo ti vjera Hrnjičina:
0677 Ako moja bude živa glava,
0678 Ja brez tebe na Udbinu ne ću,
0679 Ja ću tebe, brate, izvaditi,
0680 Ja ću svoju glavu izgubiti.“
0681 Njemu veli Babić Huseine:
0682 „Tamo dalje, Bogom pobratime!
0683 Predavanja nejma do krepanja,
0684 Mogla bi te mati poželiti.“
0685 „ „Nemoj brate, Babić-Huseine!
0686 Sad ćeš naše posijati glave.“ “
0687 Prevari ga u birtiji Mujo,
0688 Pa od njega ujagmi oružje,
0689 Pobratimu ruke savezao,
0690 Povede ga iz birtije Mujo.
0691 Kad uvede pobru u avliju,
0692 A izišo u avliju bane,
0693 Metnuše ga na dno u tavnicu,
0694 Vratiše se kuli od kamena.
0695 Kad sjedoše u halvat odaji,
0696 Njemu veli bane u odaji:
0697 „Gospodine, Pilip-kapetane!
0698 Ti si bolji junak od svakoga,
0699 Kad ufati Babić-Huseina.
0700 Reko sam ti Anu pokloniti:
0701 Eto Ane moje jedinice!
0702 Ovde ’š biti za nedilju dana,
0703 Dok ja spremim svoju jedinicu.
0704 Ane ćeri, moja jedinice!
0705 Vodi tamo Pilip-kapetana
0706 I njegova ovog službenika,
0707 Vodi tamo u svoju odaju,
0708 Premakni im vina izobila!“
0709 Odvede ih Ana u odaju,
0710 Prid njih Ana tolu postavila,
0711 Razložiše hladno piti vino.
0712 U njeg gleda kićena divojka,
0713 Ona Muji veli u odaji:
0714 „Gospodine i gospodski sine!
0715 Ti si pravi junak’ na mejdanu,
0716 Ti si bolji junak od svakoga,
0717 Kad ufati Babić-Huseina.
0718 Tako zdravo bio i veselo!
0719 Mene j’ ćaća tebi poklonio,
0720 Ja te, dragi, prevariti ne ću:
0721 Kaži mi se, ko si i oklen si,
0722 A ne boj se od mene nevjere!
0723 A ja na te ovde gledajući,
0724 Ti nisi glava Pilip-kapetane,
0725 Ja si Turčin, ja si turska raja.“
0726 Hrnjica joj veli u odaji:
0727 „Lipa Ano, kićena divojko!
0728 Il t’ odati, il ti zakloniti:
0729 Ovo nije Pilip od Otočca,
0730 Već je glava sa Kladuše Mujo,
0731 Ovo j’ Mujo, što s tobom govori.“
0732 Kad divojka riči razumila:
0733 „Ti si glava sa Kladuše Mujo!
0734 Čula sam te, a vidila nisam,
0735 Tebe fale, da si junak pravi,
0736 Da ga boljeg na Krajini nejma,
0737 Za te care u Stambolu znade.
0738 Ja sam rekla, ja poreći ne ću,
0739 Ja ću s tobom na Kladušu poći;
0740 Ako me drugom pokloniti ne ćeš,
0741 Ja ću t’ ljuba biti kod koljena,
0742 Ako ljube nejmaš na odžaku.“
0743 „ „Lipa Ano, kićena divojko!
0744 Još se nikad ja ženio nisam,
0745 Ne dam tebe ka ni svoje glave,
0746 Drugom tebe pokloniti ne ću.“ “
0747 Vas dan oni hladno pili vino,
0748 Već se tavna noćca unoćala.
0749 Njemu veli kićena divojka:
0750 „Je l’ nam vakat polaziti, Mujo,
0751 Kako ćemo priko mora prići?“
0752 „ „Lipa Ano, kićena divojko!
0753 Lako j’, draga, priko mora prići,
0754 Da se more iz Malte izići.“ “
0755 „Hrnjica Mujo, od Krajine glavo!
0756 Nam je lako iz Malte izići,
0757 Niko nam biti ni mukaet ne će.
0758 Svak je čuo u Malti kamenoj,
0759 Da me j’ ćaća tebi poklonio,
0760 Ja ću tebe iz Malte izvesti.
0761 Van se, dragi, spremaj u odaji!“
0762 Njojzi Mujo veli u odaji:
0763 „Lipa Ano, kićena divojko!
0764 Lako se je Muji opremiti,
0765 A lašnje je priko mora prići,
0766 Dok mi je pobre Miljković-Gavrana
0767 I njegove na moru đemije.
0768 Ali evo jada velikoga!
0769 Osta mi pobro Babić Huseine
0770 U tavnici tvoga ćaće bana.
0771 Mog polaska iz odaje nejma
0772 Brez mog pobre Babić-Huseina!“
0773 Nasmija se kićena divojka:
0774 „Hrnjica Mujo, od Krajine glavo!
0775 Lako ćemo Husu izbaviti.
0776 Tavničar je u piću prepio,
0777 Ja ću od njeg ključe ujagmiti,
0778 Iz tavnice Husu izvaditi;
0779 Van se spremaj u odaji, Mujo,
0780 Jer je pola noći premotalo,
0781 Dok izvadim iz tavnice Husu.“
0782 To mu reče, pa se natrag vrati.
0783 Na noge skoči Miljković Gavrane,
0784 Pa oprema ate na jaslama,
0785 Opremi se u odaji Mujo,
0786 A uskaka Ana u odaju:
0787 „Ustaj, Mujo, vakat polaziti!
0788 Evo tebi od tavnice ključa,
0789 A eto ti Husino oružje,
0790 Hajd’ ga vadi, kako tebi drago!“
0791 Otvoriše kamenu tavnicu,
0792 Izvadiše Babić-Huseina,
0793 Njemu veli kladuški Hrnjica:
0794 „Spremaj s’, pobro, Babić-Huseine,
0795 Da bježimo od Malte kamene!“
0796 Opremi se Babić Huseine,
0797 Pojahaše konje u avliji,
0798 Diže Anu za se na đogata,
0799 Otiskoše na avlijnska vrata,
0800 Izjahaše gradu na kapiju,
0801 Pobigoše niz polje zeleno.
0802 Pola polja pregazili nisu,
0803 A bio ih danak osvojio,
0804 A na Malti pukoše topovi,
0805 Za njima se larma podignula,
0806 Za njima pođe od Malteza bane,
0807 Stoji vika malteškoga bana:
0808 „Ono nije Pilip od Otočca,
0809 Prevari me u Malti kamenoj,
0810 Poklonih mu svoju jedinicu,
0811 Utekoše od Malte kamene,
0812 Odvedoše Babić-Huseina!“
0813 Polako jašu sva tri pobratima,
0814 Povikuje kićena divojka:
0815 „Goni, Mujo, đogu velikoga,
0816 Eto ćaće, eto konjanika!
0817 Ludo ćete posijati glave.“
0818 Stade vika Miljković-Gavrana:
0819 „Goni, pobro, đogu velikoga!
0820 Ne bi l’ kako moru ujagmili,
0821 Uskočili u moju đemiju.“
0822 Pobigoše niz polje zeleno.
0823 Kad se moru blizo prikučiše,
0824 Stoji vika Miljković-Gavrana:
0825 „Brže nami, moji plaćenici!“
0826 A izleti trijest plaćenika,
0827 Odjahaše sva tri pobratima,
0828 U đemiju pa se pojagmiše,
0829 Plaćenici konje uvedoše.
0830 Bane se je blizo prikučio,
0831 Stoji vika Miljković-Gavrana:
0832 „Otiskujte na more đemiju!
0833 Ako stigne bane i usari,
0834 Ludo ćemo pogubiti glave.“
0835 Dok đemiju oni otiskoše.
0836 A već stiže na obalu bane,
0837 Stade vika malteškoga bana:
0838 „Hajte tamo, ne bilo vas amo!“
0839 Nasmija se Miljković Gavrane:
0840 „Ne ćemo se tebi povraćati,
0841 Kad smo samo ujagmili glave!“
0842 Đemija ide priko sinjeg mora,
0843 Pobratimi tolu zametnuli.
0844 Vid’de sreće triju pobratima!
0845 Kad se kraju blizo prikučiše,
0846 A blizo se zora primaknula,
0847 A izašle na đemiju pobre,
0848 Povikuje kladuški Hrnjica:
0849 „Miljkoviću, Bogom pobratime!
0850 Jesmo li se blizo prikučili?“
0851 „ „Hrnjica Mujo, od Krajine glavo!
0852 Blizo smo se kraju prikučili.“ “
0853 Dok đemiju kraju pritiraše,
0854 Već im bio danak osvojio.
0855 Iz đemije oni iziđoše,
0856 Izvedoše kićenu divojku.
0857 Kad pogleda Miljković Gavrane,
0858 Sve poliću magle niz Primorje,
0859 A u magli nešto podvikuje,
0860 Sve spominje kladuškog Hrnjicu:
0861 „Hrnjica Mujo, nevirno pletivo!
0862 Kud izdade pobratima svoga
0863 A za jednu kićenu divojku?
0864 Evo ti je vjera od meneka,
0865 Mrtvom ću ti govoriti glavom.“
0866 Nasmija se kladuški Hrnjica:
0867 „Miljkoviću, Bogom pobratime!
0868 Ono j’ grlo Maljković-Stipana,
0869 Eto bega, a eto Ličana!
0870 Što god reče Maljković Stipane.
0871 To će reći lički Mustajbeže.
0872 Jaš’te, braćo, ate plemenite,
0873 Hajmo, braćo, prid bega izići!
0874 Nek nas vide ličke nabodice,
0875 Neka vide Husu na alatu,
0876 Jer bi mogli zametnuti kavgu.“
0877 Pojahaše ate od obale,
0878 Stoji dreka Tale na kulašu:
0879 „Stani Mujo, nevirno pletivo!
0880 Kamo t’ pobro Babić-Huseine?“
0881 A povika na đogatu Mujo:
0882 „Stani Tale, Bogom pobratime,
0883 Evo pobre na konju alata!“
0884 Kad vidiše Babić-Huseina,
0885 Ličani se onda nasmijaše,
0886 Ličani se s njima izgrliše.
0887 Već im lički stiže Mustajbeže,
0888 Beg pregrli oba pobratima:
0889 „Haj aferim, dva planinska vuka!
0890 Mi smo čuli, kladuški Hrnjica,
0891 Da si izdo pobratima svoga
0892 A za jednu kićenu divojku.“
0893 „ „Bio sam ga izdo, Mustajbeže,
0894 Jer je meni za potrebu bilo;
0895 Da mi ne bi kićene divojke
0896 I mog pobre Miljković-Gavrana,
0897 Mi bi tamo pogubili glave.“ “
0898 Onda beže zastavi Ličane,
0899 Stade vika Miljković-Gavrana:
0900 „Davor moja na odžaku gospe!
0901 Opremaj se u kuli kamenoj,
0902 Naspi nami mala gotovoga,
0903 Ja već vidih, na odžaku gospe,
0904 Našeg stanja na Primorju nejma,
0905 Mi ćemo s pobrom poći na Kladušu.“
0906 Spremaju se u kuli kamenoj.
0907 Kad s’ opremi Miljković Gavrane,
0908 On pojaha doru velikoga,
0909 Gospoja mu jaše na putalju,
0910 Mujo Anu nosi na đogatu,
0911 Uz njeg Huse jaše na alatu,
0912 Stoji vika Miljković-Gavrana:
0913 „Čuj Mustajbeg, od sve Like glavo!
0914 Eto moje kule na Primorju,
0915 A eto vam na moru đemije!
0916 Meni više tribovati ne će.
0917 Čuj, Turčine, Tale Ličanine!
0918 Radi prvi kulu ujagmiti,
0919 U njoj moreš dobro zadobiti,
0920 Mi odosmo na široku Liku,
0921 Nam je dosta priko mora bilo.“
0922 Otiskoše sva tri pobratima
0923 Uz Primorje pod Vučjak-planinu,
0924 Prigaziše priko Vučijaka
0925 Biloj kuli Šarca Mahmutage.
0926 Kod njega su konak učinili,
0927 Vratiše mu kotarsko odilo.
0928 Pobratimi ate pojahaše,
0929 Uz Podnovlje ravno udariše.
0930 Kad se blizo kuli prikučiše,
0931 Opazi ih Nović Jusufaga,
0932 Kod njeg sidi Ajka jedinica,
0933 Njojzi veli Nović Jusufaga:
0934 „Eto, ćeri, dvaju pobratima,
0935 Eto Muje, gdje nosi divojku!“
0936 A zacvili Ajka u odaji:
0937 „Kuku, babo, Nović-Jusufaga!
0938 Ne daj mene kladuškom Hrnjici,
0939 Već me podaj Babić-Huseinu,
0940 Ja sam s Husom vjere utvrdila.“
0941 „ „Muči, ćeri, od Boga ti teško!
0942 Ti s’ im rekla u aharu mome:
0943 Ko donese iz Malte divojku,
0944 Da ’š mu ljuba biti kod kolina.
0945 Ja ti ništa pomoći ne mogu,
0946 Hrnjica je zakrenuta glava,
0947 Mogo b’ meni glavi kidisati.“ “
0948 Stade vika Muje sa đogata:
0949 „Davor’ Ajko, pasija divojko!
0950 Evo Muje, nosi Malteškinju,
0951 Ti ’š joj mlađa biti kod kolina.“
0952 A zacvili kićena divojka:
0953 „Čuješ, babo, što veli Hrnjica!
0954 Ne daj mene kladuškom Hrnjici,
0955 Da mu sluga bidem na odžaku.“
0956 „ „Ćeri moja, zmija te ujela!
0957 Babo tebi pomoći ne more,
0958 Ono su, ćeri, dva planinska vuka.
0959 Hajde sađi u našu avliju,
0960 Ljubi Muju u desnicu ruku,
0961 A ti moli Muju u avliji,
0962 On će tebe Husi pokloniti.“ “
0963 Stoji vika Muje sa đogata:
0964 „Izlaz’, Ajko, pasija divojko!“
0965 A iziđe Ajka u avliju,
0966 Hrnjici je ruku poljubila:
0967 „O Hrnjica, da si brat po Bogu!
0968 Nemoj mene s Husom rastavljati,
0969 Pokloni me Babić-Huseinu,
0970 Eto tebi kićena divojka!“
0971 „ „Ne ću Ajko, pasja divičice!
0972 Nosit ću te kuli u Kladušu,
0973 Bit ćeš Ani sluga kod kolina:
0974 Van što naše ne posija glave!“ “
0975 „Nemoj, Mujo, da si brat po Bogu!
0976 Eto tebi malteške divojke!“
0977 Nasmija se na đogatu Mujo:
0978 „Jaši, pobro, velikog alata!
0979 Diži Ajku za se na alata,
0980 Pobratime, tvoja je divojka!“
0981 Namah Huse uzjaha alata,
0982 I on za se podiže divojku,
0983 A sve Nović gleda sa pendžera.
0984 Vratiše se oba pobratima.
0985 Dok stigoše na Krbavu kuli,
0986 Već im stigo lički Mustajbeže,
0987 Zavrgoše u kuli veselje,
0988 Oženiše Babić-Huseina.
0989 Kad Husino provede veselje,
0990 Podiže se kladuški Hrnjica
0991 Svojim pobrom Miljković Gavranom,
0992 Uz njeg dajo pođe Huramaga,
0993 Beg mu svoje dade bajraktare:
0994 „Eto t’, Mujo, Tale Budalina
0995 A na misto ličkog Mustajbega,
0996 Nek ti Tale provede veselje!“
0997 Uz njeg pođe šezdeset konjika.
0998 Stoji vika ličkog Mustajbega:
0999 „Ne šal’te se, moji bajraktari!
1000 Kada dođu mladi Krajišnici,
1001 Dvor’te moga Talu Budalinu
1002 Ka i svoga ličkog Mustajbega!“
1003 Sve se smiju mladi bajraktari,
1004 Otiskoše na Kladušu bilu.
1005 Kad stigoše kuli Hrnjičinoj,
1006 Zavrgoše veliko veselje,
1007 I Hrnjicu Muju oženiše.
1008 Svak se vrati svojoj domovini,
1009 Osta Mujo u kuli kamenoj,
1010 Kod njeg pobro Miljković Gavrane.
1011 Njemu veli kladuški Hrnjica:
1012 „Miljkoviću, Bogom pobratime!
1013 U mene je još šest bratinaca:
1014 Što u mene ima dostojanja,
1015 Po poli ću s tobom podiliti.
1016 Pola tebi, pola Hrnjicama,
1017 Kod Grabarske kulu načiniti.
1018 Ti ako se ne ćeš ni turčiti,
1019 Držat ću te kako brata svoga.“
1020 Njemu veli Miljković Gavrane:
1021 „Ja se hoću, Mujo, poturčiti,
1022 Bolje će me milovati Turci.“
1023 „ „Tebe će, brate, milovati Turci,
1024 Dok je žive glave Hrnjičine.“ “
1025 Tada mu je kulu načinio
1026 Kod Grabarske vode na obali.
1027 Tad se, kažu, Gavran poturčio.
1028 Dok su im glave u životu bile,
1029 Držali se ka braća rođena,
1030 A zajedno vavik vojevali.
1031 I sad soja ima Miljkovića.
