Женидба Смиљанића Илије
Кад се жени Смиљанић Илија,
На далеко просио девојку,
Три дни ода преко поља равна,
А четири преко воде ладне;
Испросио и прстеновао, 5
Прстен дао и уговорио:
Ал’ јој мало рока оставио,
Мало рока недељу данака
Док Илија свате сакупио,
И девојка даре сакитила. 10
Сабљу паше Смиљанић Илија
Сабљу иаше, сабља му звекеће,
Перје меће, перје му трепеће,
Коња јаши, коњ му поиграва.
Беседи му из села сељанка: 15
„Боже мили чуда великога!
„И досад се женили јунаци,
„Али није тог сабора било
„Ко што јесте Сииљанић Илија,
„И његови кићени сватови.“ 20
Ал’ беседи Смиљанић Илија:
„До сад су се женили јунаци,
„Али иису лепоту просили
„Ко што јесам Смиљанић Илија:
„Лице јој је, кано јарко сунце, 25
„Два образа, два румена ђула,
„Очи црне, два камена драга,
„Обрвице с’ мора пијавице
„Коса јој је лепша од бришима,
„Уста медна кутија шећера, 30
„Ситни зуби, два низа бисера,
„Беле руке, ко'но у пеика.
„Витка плећа ка’но у бербера."
Здрави свати отшли по девојку,
Частили се за три бела дана; 35
За три дана за три ноћи тавне.
Ал‘ беседи Смиљанић Илија:
„Миле шуре, мила браћо наша!
„Дајте даре а дајте уздарје,
„Што је ваше ајд’те да вам дамо 40
„Што је наше, дајте да водимо!
„Ми одавно зачамисмо овде,
„Моја ће се застарати мајка,
„Што менека са сватови нема“ —
Здрави свати повели девојку. 45
Кад су били на сред горе чарне,
Беседио Смиљанић Илија:
„Сунце јарко, хоћеш скоро заћи
„Тавна ноћи, хоћеш скоро доћи?
„Да искинем два румена ђула, 50
„Да почупам с мора пијавице,
„Да разбијем два камена драга,
„Да замрсим косу од бришима,
„Да издерем кутију шећера,
„Да преотмем два низа бисера, 55
„Да искршим руке пеикове,
„Да поломим плећа берберова!“
То зачула код кума девојка,
То зачула па се препаднула,
Па беседи куму и деверу: 60
„Мили куме, и ручни девере,
„Скините ме на зелену траву,
„Зелена ми омилила трава,
„Ништо ме је заболела глава;
„Скини те ми срчане сандуке 65
„Да поделим што ја имам дара.“
Скииуше јој срчане сандуке,
Она дели сватовима даре:
Милом куму танану кошуљу,
Ђувегији од велике вале! 70
Под вратом му пуце јадиково,
Куд год иде да он јадикује;
Сваком свату везену мараму.
П’онда леже на зелену траву
Мртва леже жива не устаде. 75
Лепо су је свати саранили,
А сабљама сандук сатесади,
Чело гдаве усадили јелу,
И под јелом румену ружицу,
Под ружицу злаћену столицу, 80
Чело ногу воду изводили;
Ко ј’ уморан нека се одмори
Ко је жедан нек с’ воде наиије
Ко ј’ за ружу нека се накити.
Протужао Смиљанић Илија, 85
Молио је тице из горице:
„Кукавице, воде јој донеси,
„Лставице, рано је не буди’
„Је л‘ је Вата научила лепо,
„Је л‘ је Вата једина у мајке.90
