Ženidba Smiljanića Ilije
Kad se ženi Smiljanić Ilija,
Na daleko prosio devojku,
Tri dni oda preko polja ravna,
A četiri preko vode ladne;
Isprosio i prstenovao, 5
Prsten dao i ugovorio:
Al’ joj malo roka ostavio,
Malo roka nedelju danaka
Dok Ilija svate sakupio,
I devojka dare sakitila. 10
Sablju paše Smiljanić Ilija
Sablju iaše, sablja mu zvekeće,
Perje meće, perje mu trepeće,
Konja jaši, konj mu poigrava.
Besedi mu iz sela seljanka: 15
„Bože mili čuda velikoga!
„I dosad se ženili junaci,
„Ali nije tog sabora bilo
„Ko što jeste Siiljanić Ilija,
„I njegovi kićeni svatovi.“ 20
Al’ besedi Smiljanić Ilija:
„Do sad su se ženili junaci,
„Ali iisu lepotu prosili
„Ko što jesam Smiljanić Ilija:
„Lice joj je, kano jarko sunce, 25
„Dva obraza, dva rumena đula,
„Oči crne, dva kamena draga,
„Obrvice s’ mora pijavice
„Kosa joj je lepša od brišima,
„Usta medna kutija šećera, 30
„Sitni zubi, dva niza bisera,
„Bele ruke, ko'no u peika.
„Vitka pleća ka’no u berbera."
Zdravi svati otšli po devojku,
Častili se za tri bela dana; 35
Za tri dana za tri noći tavne.
Al‘ besedi Smiljanić Ilija:
„Mile šure, mila braćo naša!
„Dajte dare a dajte uzdarje,
„Što je vaše ajd’te da vam damo 40
„Što je naše, dajte da vodimo!
„Mi odavno začamismo ovde,
„Moja će se zastarati majka,
„Što meneka sa svatovi nema“ —
Zdravi svati poveli devojku. 45
Kad su bili na sred gore čarne,
Besedio Smiljanić Ilija:
„Sunce jarko, hoćeš skoro zaći
„Tavna noći, hoćeš skoro doći?
„Da iskinem dva rumena đula, 50
„Da počupam s mora pijavice,
„Da razbijem dva kamena draga,
„Da zamrsim kosu od brišima,
„Da izderem kutiju šećera,
„Da preotmem dva niza bisera, 55
„Da iskršim ruke peikove,
„Da polomim pleća berberova!“
To začula kod kuma devojka,
To začula pa se prepadnula,
Pa besedi kumu i deveru: 60
„Mili kume, i ručni devere,
„Skinite me na zelenu travu,
„Zelena mi omilila trava,
„Ništo me je zabolela glava;
„Skini te mi srčane sanduke 65
„Da podelim što ja imam dara.“
Skiiuše joj srčane sanduke,
Ona deli svatovima dare:
Milom kumu tananu košulju,
Đuvegiji od velike vale! 70
Pod vratom mu puce jadikovo,
Kud god ide da on jadikuje;
Svakom svatu vezenu maramu.
P’onda leže na zelenu travu
Mrtva leže živa ne ustade. 75
Lepo su je svati saranili,
A sabljama sanduk satesadi,
Čelo gdave usadili jelu,
I pod jelom rumenu ružicu,
Pod ružicu zlaćenu stolicu, 80
Čelo nogu vodu izvodili;
Ko j’ umoran neka se odmori
Ko je žedan nek s’ vode naiije
Ko j’ za ružu neka se nakiti.
Protužao Smiljanić Ilija, 85
Molio je tice iz gorice:
„Kukavice, vode joj donesi,
„Lstavice, rano je ne budi’
„Je l‘ je Vata naučila lepo,
„Je l‘ je Vata jedina u majke.90
