Женидба Сибињанин Јанка с вилом

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Сибињанин Јанка с вилом

(Из Босне)

Вила вилу кроз нланину звала,
Из седме се друга одзивала:
„Ај вилице, моја другарице!
„Ђе си синоћ на конаку била,
„Ђе си била, ђе си боравила?“ 5
Вила њојзи тихо проговара,
„Ја сам синоћ виш' Сибиња била,
„Чудно чудо виђех у Сибињу:
„Купи војску од Сибиња Јанко,
„Да је води у поље Косово, 10
„Он се моли милој сестри својој,
„Сестри својој Јањи Сибињкињи:
„„Сестро моја, Јањо Сибињкињо!
„„Дај ти мени нејачка Секулу
„„Да га водим у поље Косово.“ 15
„Говори му Јања Сибињкиња:
„„А мој брате од Сибиња Јанко!
„„Недам теби нејачка Секулу,
„„Оно кадро боја чинит” није.“
„Куне јој се од Сибиња Јанко: 20
„Сестро моја, Јањо Сибињкињo ,
„„Ја не водим дијете Секулу,
„„Да ми чини боја у Косову,
„„Већ да мени сједи под чадором,
„„Да ми чува бијела чадора.“ 25
„Умоли се Јањи Сибињкињи
„И даде му дијете Секулу.
„Секули се о врат објесише
„Двије миле сестричне млађане
„И моле се својему даиџи: 30
„„Наш даиџа, од Сибиња Јанко!
„„Не води нам нашега Секулу,
„„Секула је нејачко дијете,
„„Не море ти боја учинити.“
„Куне им се од Сибиња Јанко: 35
„„О сестричне, пушћите Секулу;
„„Кунем вам се и вјеру вам дајем,
„„Ја за боја не водим Секулу.
„„Секула ће под чадором сједит”,
„„Да ми чува бијела чадора.“ 40
„Сестре не ће да пушће Секулу.
„Кад се Јанко виђе на невољи,
„Он се маши руком у џепове,
„Пуну шаку заграби дуката,
„Па их просу по зеленој трави; 45
„Онда сестре пушћаше Секулу,
„Оне купе по трави дукате.“
Отлен Јанко одведе Секулу
У Косово, у поље широко,
Код Ситнице распеше чадоре. 50
Кад на земљу кара-акшам паде,
Акшам прође и јација дође,
Па се војска саћин учинила,
Сва поспала војска у Косову
И заспао дијете Секула, 55
Само није од Сибиња Јанко
И он сједи под чадором бјелим.
Док подвикну вила нагоркиња:
„Ај ђидијо, од Сибиња Јанко!
„Зар си свео у Косово војску, 60
„Код Ситнице попео чадоре?
„Кунем ти се, тврду вјеру дајем,
„Ако другу ноћцу ти заноћиш,
„Код Ситнице у пољу Косову,
„Војсци ћу ти очи повадити, 65
„Добре ћу ти коњe сaкaтити
„И на твоју сву слијепу војску
„И сакате коње од мејдана
„Љуте ћу ти напуштити Турке,
„Ту ћеш Јанко главу изгубити.“ 70
Кад ту Јанко зачу лакрдију,
Витез Јанко грозне сузе лије;
Спазио га дијете Секула,
Па од земље на ноге скочио,
Свом даиџи тихо проговара: 75
„Мој даиџа, од Сибиња Јанко!
„Што ти грозне сузе пролијеваш?
„Какве су ти књиге допануле?
„Али су ти књиге од мејдана,
„Ал” су књиге од кошије брзе, 80
„Али јесу од љуте стријеле?
„Ако ти је књига од мејдана,
„За тебе ће изићи Секула,
„Ако ли је књига од копије,
„Секула ће поћи на кошију, 85
„Ако ли је од љуте стријеле,
„И ту ћу те даиџа замјенит”“
Проговара од Сибиња Јанко:
„Мој сестрићу, дијете Секула,
„Од те књиге баш ни једне нејма, 90
„Тежи су се јади догодили:
„Јер ме вила из планине виче,
„Да ја друге ноћи не заноћим
„У Косову, код воде Ситнице;
„Мени прjeти нагоркиња вила, 95
„У зелено поље да ће сићи,
„Свој ми војсци очи повадити
„И добре ми коњe сaкaтити,
„Па на моју сву слијепу војску,
„Онда ће ми напушћити Турке, 100
„Да с' ниједан избавити не ће.“
Секула се гротом насмијао:
„А даиџа, луде ти си главе!
„А шта си се тога препануо,
„Пребијеле нагоркиње виле? 105
„Када сване и огране сунце,
„Дај ти мени хрте и огаре
„И дај мени два сокола сива
„И дај мени два коња витеза,
„Ја ћу ићи у гору зелену, 110
„Ухватићу нагоркињу вилу,
„Узећу јој крила и окриље,
„Хоћу тебе оженити њоме.“
Бесједи му од Сибиња Јанко:
„Мој сестрићу, луде ти си главе! 115
„Није лако ухватити вилу,
„Камо л' узет крила и окриље.“
Опет вели дијете Секула:
„Мој даиџа, од Сибиња Јанко!
„На јунаштву боље је умрјети, 120
„Него женски у кули сједити.“
Пошто рече дијете Секула,
Већ му Јанко препорећи не шће.
Кад освану и ограну сунце,
Даде њему хрте и огаре 125
И даде му сиве соколове
И даде му два коња витеза;
Оде Секул брду уз планину.
Кад је био до тиха језера,
Он узима два сокола сива, 130
Баци њиха оба под облаке,
Извише се сиви соколови,
Извише се небу под облаке,
Па удрише у тихо језеро,
Поћераше вилу по језеру, 135
Ишћераше вилу из језера,
Она с" изви небу под облаке,
А за њоме два сокола сива,
Соколови вису пристигоше;
Кад се вила у невољи нађе, 140
Она паде на јелове гране,
А за њоме два сокола сива.
Гоне вилу кроз јелове гране;
Кад се вила у невољи нађе,
Она опет паде у језеро, 145
А за њоме два сокола сива.
А кад виђе дијете Секула
Он напушћа хрте и огаре,
Ишћерапе два сокола сива,
Ишћераше вилу из језера, 150
Извија се вила под облаке,
А за њоме два сокола сива ,
Соколови вилу уморише,
Она паде у зелену траву,
Дочекаше хрти и огари, 155
Облeћеше, вилу ухватише,
Узе вилу дијете Секула,
Ухвати је за бијелу руку,
1Па потеже плетену канџију,
Куд је куца све јој кожа пуца: 160
„Дај ми вило крила и окриље.“
„Не да вила крила и окриља,
Све је куца дијете Секула,
Како бије нагоркињу вилу
У црну је крвцу огрезнула. 165
Када вили дотужи канџија,
Даде њему крила и окриље.
Па Секуле ето низ планину
У Косово до воде Ситнице,
До чадора Сибињанин Јанка. 170
Отлен они војску подигоше
И одоше бијелом' Сибињу,
Одведоше вилу нагоркињу,
Вјенча Јанко нагоркињу вилу
За љубовцу себи до вијека 175
Учинио свадбу и весеље;
Пород лијеп изродио с њоме:
Шћери двије и четири сина.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине: Јуначке пјесме старијег времена. Књига трећа. Скупио Богољуб Петрановић. У Биограду, у државној штампарији 1870., str. 391-396.