Ženidba Sibinjanin Janka s vilom
(Iz Bosne)
Vila vilu kroz nlaninu zvala,
Iz sedme se druga odzivala:
„Aj vilice, moja drugarice!
„Đe si sinoć na konaku bila,
„Đe si bila, đe si boravila?“ 5
Vila njojzi tiho progovara,
„Ja sam sinoć viš' Sibinja bila,
„Čudno čudo viđeh u Sibinju:
„Kupi vojsku od Sibinja Janko,
„Da je vodi u polje Kosovo, 10
„On se moli miloj sestri svojoj,
„Sestri svojoj Janji Sibinjkinji:
„„Sestro moja, Janjo Sibinjkinjo!
„„Daj ti meni nejačka Sekulu
„„Da ga vodim u polje Kosovo.“ 15
„Govori mu Janja Sibinjkinja:
„„A moj brate od Sibinja Janko!
„„Nedam tebi nejačka Sekulu,
„„Ono kadro boja činit” nije.“
„Kune joj se od Sibinja Janko: 20
„Sestro moja, Janjo Sibinjkinjo ,
„„Ja ne vodim dijete Sekulu,
„„Da mi čini boja u Kosovu,
„„Već da meni sjedi pod čadorom,
„„Da mi čuva bijela čadora.“ 25
„Umoli se Janji Sibinjkinji
„I dade mu dijete Sekulu.
„Sekuli se o vrat objesiše
„Dvije mile sestrične mlađane
„I mole se svojemu daidži: 30
„„Naš daidža, od Sibinja Janko!
„„Ne vodi nam našega Sekulu,
„„Sekula je nejačko dijete,
„„Ne more ti boja učiniti.“
„Kune im se od Sibinja Janko: 35
„„O sestrične, pušćite Sekulu;
„„Kunem vam se i vjeru vam dajem,
„„Ja za boja ne vodim Sekulu.
„„Sekula će pod čadorom sjedit”,
„„Da mi čuva bijela čadora.“ 40
„Sestre ne će da pušće Sekulu.
„Kad se Janko viđe na nevolji,
„On se maši rukom u džepove,
„Punu šaku zagrabi dukata,
„Pa ih prosu po zelenoj travi; 45
„Onda sestre pušćaše Sekulu,
„One kupe po travi dukate.“
Otlen Janko odvede Sekulu
U Kosovo, u polje široko,
Kod Sitnice raspeše čadore. 50
Kad na zemlju kara-akšam pade,
Akšam prođe i jacija dođe,
Pa se vojska saćin učinila,
Sva pospala vojska u Kosovu
I zaspao dijete Sekula, 55
Samo nije od Sibinja Janko
I on sjedi pod čadorom bjelim.
Dok podviknu vila nagorkinja:
„Aj đidijo, od Sibinja Janko!
„Zar si sveo u Kosovo vojsku, 60
„Kod Sitnice popeo čadore?
„Kunem ti se, tvrdu vjeru dajem,
„Ako drugu noćcu ti zanoćiš,
„Kod Sitnice u polju Kosovu,
„Vojsci ću ti oči povaditi, 65
„Dobre ću ti konje sakatiti
„I na tvoju svu slijepu vojsku
„I sakate konje od mejdana
„Ljute ću ti napuštiti Turke,
„Tu ćeš Janko glavu izgubiti.“ 70
Kad tu Janko začu lakrdiju,
Vitez Janko grozne suze lije;
Spazio ga dijete Sekula,
Pa od zemlje na noge skočio,
Svom daidži tiho progovara: 75
„Moj daidža, od Sibinja Janko!
„Što ti grozne suze prolijevaš?
„Kakve su ti knjige dopanule?
„Ali su ti knjige od mejdana,
„Al” su knjige od košije brze, 80
„Ali jesu od ljute strijele?
„Ako ti je knjiga od mejdana,
„Za tebe će izići Sekula,
„Ako li je knjiga od kopije,
„Sekula će poći na košiju, 85
„Ako li je od ljute strijele,
„I tu ću te daidža zamjenit”“
Progovara od Sibinja Janko:
„Moj sestriću, dijete Sekula,
„Od te knjige baš ni jedne nejma, 90
„Teži su se jadi dogodili:
„Jer me vila iz planine viče,
„Da ja druge noći ne zanoćim
„U Kosovu, kod vode Sitnice;
„Meni prjeti nagorkinja vila, 95
„U zeleno polje da će sići,
„Svoj mi vojsci oči povaditi
„I dobre mi konje sakatiti,
„Pa na moju svu slijepu vojsku,
„Onda će mi napušćiti Turke, 100
„Da s' nijedan izbaviti ne će.“
Sekula se grotom nasmijao:
„A daidža, lude ti si glave!
„A šta si se toga prepanuo,
„Prebijele nagorkinje vile? 105
„Kada svane i ograne sunce,
„Daj ti meni hrte i ogare
„I daj meni dva sokola siva
„I daj meni dva konja viteza,
„Ja ću ići u goru zelenu, 110
„Uhvatiću nagorkinju vilu,
„Uzeću joj krila i okrilje,
„Hoću tebe oženiti njome.“
Besjedi mu od Sibinja Janko:
„Moj sestriću, lude ti si glave! 115
„Nije lako uhvatiti vilu,
„Kamo l' uzet krila i okrilje.“
Opet veli dijete Sekula:
„Moj daidža, od Sibinja Janko!
„Na junaštvu bolje je umrjeti, 120
„Nego ženski u kuli sjediti.“
Pošto reče dijete Sekula,
Već mu Janko preporeći ne šće.
Kad osvanu i ogranu sunce,
Dade njemu hrte i ogare 125
I dade mu sive sokolove
I dade mu dva konja viteza;
Ode Sekul brdu uz planinu.
Kad je bio do tiha jezera,
On uzima dva sokola siva, 130
Baci njiha oba pod oblake,
Izviše se sivi sokolovi,
Izviše se nebu pod oblake,
Pa udriše u tiho jezero,
Poćeraše vilu po jezeru, 135
Išćeraše vilu iz jezera,
Ona s" izvi nebu pod oblake,
A za njome dva sokola siva,
Sokolovi visu pristigoše;
Kad se vila u nevolji nađe, 140
Ona pade na jelove grane,
A za njome dva sokola siva.
Gone vilu kroz jelove grane;
Kad se vila u nevolji nađe,
Ona opet pade u jezero, 145
A za njome dva sokola siva.
A kad viđe dijete Sekula
On napušća hrte i ogare,
Išćerape dva sokola siva,
Išćeraše vilu iz jezera, 150
Izvija se vila pod oblake,
A za njome dva sokola siva ,
Sokolovi vilu umoriše,
Ona pade u zelenu travu,
Dočekaše hrti i ogari, 155
Oblećeše, vilu uhvatiše,
Uze vilu dijete Sekula,
Uhvati je za bijelu ruku,
1Pa poteže pletenu kandžiju,
Kud je kuca sve joj koža puca: 160
„Daj mi vilo krila i okrilje.“
„Ne da vila krila i okrilja,
Sve je kuca dijete Sekula,
Kako bije nagorkinju vilu
U crnu je krvcu ogreznula. 165
Kada vili dotuži kandžija,
Dade njemu krila i okrilje.
Pa Sekule eto niz planinu
U Kosovo do vode Sitnice,
Do čadora Sibinjanin Janka. 170
Otlen oni vojsku podigoše
I odoše bijelom' Sibinju,
Odvedoše vilu nagorkinju,
Vjenča Janko nagorkinju vilu
Za ljubovcu sebi do vijeka 175
Učinio svadbu i veselje;
Porod lijep izrodio s njome:
Šćeri dvije i četiri sina.
