Женидба Сибињанина Јанка (МХ)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Сибињанина Јанка

0001 Женио се од Сибиња Јанко,
0002 Из далека просио дивојку,
0003 Из далека, из земље латинске,
0004 Узе кћери латинскога краља.
0005 Ал говори Сибињанин Јанко:
0006 „Ој бора ти, стара мила мајко!
0007 Пеци мени триста пећи леба
0008 И кољи ми триста јаловица
0009 И зазови триста кувачица.
0010 Ја сам ти се јунак оженио
0011 Из далека, из земље латинске,
0012 Узех кћеру латинскога краља.“
0013 Ништ’ не стаде Сибињанин Јанко,
0014 Већ се мину под сунац исхода,
0015 Па он иде старцу Чидовину,
0016 Ал говори Сибињанин Јанко:
0017 „Ој бабајко, стари Чидовина!
0018 Ја сам ти се јунак оженио
0019 Из далека, из земље латинске.
0020 Узех кћеру латинскога краља,
0021 Би л’ ми јунак мого у сватове?
0022 Па поведи за триста сватова.“
0023 Ал говори стари Чидовина:
0024 „О мој сине, Сибињанин Јанко!
0025 Не могу ти у сватове доћи,
0026 Доро ми је врло оромио,
0027 Оромио и оматорио.
0028 Врло сам ти с Марком у завади,
0029 Бог би дао, да би добро било.“
0030 Ништ’ не стаде Сибињанин Јанко,
0031 Већ се мину под по била дана,
0032 Па он иде к Мусе арамбаше.
0033 Кад је дошо к Мусе арамбаше,
0034 Ал говори Сибињанин Јанко:
0035 „Ој, бабајко, Муса арамбаша!
0036 Ја сам ти се јунак оженио
0037 Из далека, из земље латинске,
0038 Узех кћерку латинскога краља.
0039 Би л’ ми мого јунак у сватове?
0040 И поведи за триста сватова.“
0041 Ал говори Муса арамбаша:
0042 „О мој сине, Сибињанин Јанко!
0043 Не могу ти у сватове доћи,
0044 Вранац ми је врло оромио
0045 Оромио и оматорио.
0046 Врло сам ти с Марком у завади,
0047 Бог би дао, да би добро било!“
0048 Ништ’ не стаде Сибињанин Јанко,
0049 Па он иде траге унатраге,
0050 Па се ити под сунац заода,
0051 Па он иде Краљевићу Марку.
0052 Кад је дошо Краљевићу Марку,
0053 Ал говори Сибињанин Јанко:
0054 „Ој, бабајко, Краљевићу Марко!
0055 Ја сам ти се јунак оженио
0056 Из далека, из земље латинске,
0057 Узех кћерку латинскога краља.
0058 Би л’ ми мого јунак у сватове?
0059 И поведи за триста сватова.“
0060 Ал говори Краљевићу Марко:
0061 „О мој сине, Сибињанин Јанко!
0062 Не могу ти у сватове доћи,
0063 Шаро ми је врло оромио
0064 Оромио и оматорио.
0065 Врло сам ти с Мусом у завади,
0066 Бог би дао, да би добро било!“
0067 Ништ’ не стаде од Сибиња Јанко,
0068 Већ он иде траге унатраге,
0069 Па он иде старој милој мајки,
0070 А говори Сибињанин Јанко:
0071 „Ој старице, стара мила мајко!
0072 Тко ће појест триста пећи леба?
0073 Тко ће платит триста јаловица?
0074 Тко ће платит триста кувачица?
0075 Нигди никог у сватове нема.“
0076 Забрину се стара мила мајка.
0077 Кад је сутра данак освануо,
0078 Навуко се црни облачина,
0079 Навуко се од сунац исхода.
0080 То не био црни облачина,
0081 Већ то био стари Чидовина,
0082 Иде Чиде к Јанку у сватове
0083 И он води за триста сватова.
0084 Навуко се други облачина,
0085 Навуко се од по била дана,
0086 Ал то не би црни облачина,
0087 Већ то био Муса арамбаша.
0088 Он ми иде к Јанку у сватове
0089 И он води за триста сватова.
0090 Навуко се трећи облачина,
0091 Навуко се од сунац заода.
0092 То не био црни облачина,
0093 Већ то био Краљевићу Марко.
0094 Марко иде, а никог не води.
0095 А кад су се свати сакупили,
0096 Ал говори Краљевићу Марко:
0097 „О мој сине, од Сибиња Јанко!
0098 Јеси л’ звао свог сестрића Нина,
0099 Јеси л’ звао к себи у сватове?“
0100 Проговара Сибињанин Јанко:
0101 „Нисам њега звао у сватове,
0102 Јер је мене краљу поздравио,
0103 Да не водим свог сестрића Нина:
0104 У пићу је силни пијанџија,
0105 А у кавги силни кавгаџија,
0106 Опит ће се, заметнут ће кавгу,
0107 Пак је тешко џевап дати кавги.“
0108 То изрече, подиже сватове.
0109 Кад то чула стара мила мајка,
0110 Она пише ситну књигу листа,
0111 Па је даје итрој књигоноши,
0112 Да је носи у Козар-планину,
0113 Да је даде чобанину Нину.
0114 Однесе је итра књигоноша,
0115 Па је даде чобанину Нину.
0116 Ал говори чобанине Нине:
0117 „Ој козари, моја браћо драга!
0118 Ето вама мојих сто оваца,
0119 Сто оваца и сто јагањаца,
0120 Сад ја идем двору материном.
0121 Ако л’ мени које јање фали,
0122 Колик има у горици јела,
0123 За сваком ћу ја вас огледати.“
0124 Кад он дође двору бијеломе,
0125 Ал говори стара мила мајка:
0126 „Драги сине, чобанине Нине!
0127 Што се с тобом ујко замразио,
0128 Па те није звао у сватове?“
0129 Ал говори чобанине Нине:
0130 „Та Бога ми, стара мила мајко!
0131 Нисам ујку на жо учинио,
0132 Већ Латини њега приварили,
0133 Па ће русу изгубити главу.“
0134 Ал говори стара мила мајка:
0135 „Да мој сине, чобанине Нине!
0136 Ти ћеш ићи незван за ујаком,
0137 Ако њему буде до невоље,
0138 Да се њему у невољи нађеш.
0139 Ево има вранца оседлана,
0140 Знаде, ујко, да се ождрибио,
0141 Ал га јоште није ни видио.
0142 И ево ти бугер-кабаница,
0143 Знаде ујко, да се је купила,
0144 Али не зна, да је сашивена.“
0145 То је Нине једва дочекао,
0146 Па облачи бугер-кабаницу,
0147 Па он сиде вранцу у седалце
0148 И узимље лака буздована,
0149 Саливена од чистога туча,
0150 А тежак је од шездесет ока.
0151 Мало му се то видло оружја,
0152 Још узима и сувога дрена,
0153 Па он иде у сватове ујку.
0154 Липо га је свитовала мајка:
0155 „Драги сине, чобанине Нине!
0156 Ти не пусти баш на вољу вранцу,
0157 Јер ћеш састић ти одма ујака.“
0158 На то дите аје и не аје,
0159 Док изиде на поље из двора,
0160 Таки леже и заспа на коњу.
0161 А кад ми се дијете протргло,
0162 Ал он ми се с ујком барабари.
0163 Проговара Краљевићу Марко:
0164 „Ој Бога ти, Сибињанин Јанко!
0165 Каки је то Арапине црни?“
0166 Одговара од Сибиња Јанко:
0167 „О мој брате, Краљевићу Марко!
0168 Мани, брате, Арапина црна
0169 У сватових, нек има свакаких.“
0170 Кад дођоше у земљу латинску,
0171 Латини их дочекали липо.
0172 Од свију су коње испримали,
0173 Само не ће чобанина Нина,
0174 Јербо Нине зазван био није.
0175 Свим сватов’ма столице дадоше,
0176 Сам не доби чобанине Нине.
0177 Нине сам се сједе за трпезу.
0178 Пише, јеше три бијела дана,
0179 Па говори примудри Латине:
0180 „Драги зете, од Сибиња Јанко!
0181 Ево теби на копљу јабука,
0182 Ако ми је млађан не устрелиш,
0183 Или ти ми, ил твоји сватови,
0184 Нит ћеш извест лијепу Латинку,
0185 Нит однети своју русу главу,
0186 Нити ти ми, нит твоји сватови.“
0187 Сви сватови гледају у Јанка,
0188 А у ког ће од Сибиња Јанко?
0189 А у ког ће, жалосна му мајка!
0190 Јанко гледи у својега кума,
0191 У свог кума, старца Чидовину,
0192 А кум гледи у свога прикумка,
0193 У прикумка Мусу арамбашу,
0194 Ал прикумак у свога дивера.
0195 У дивера Краљевића Марка.
0196 Дивер гледа по свима сватов’ма.
0197 Сви сватови ником поникоше,
0198 Тер у црну земљу погледаше.
0199 Они гледе, како трава расте,
0200 Трава расте, како гуска пасе.
0201 Сам не ниче чобанине Нине,
0202 Сам не ниче, већ у грло виче:
0203 „Ој диверу, Краљевићу Марко!
0204 Је ли тестир мени устрилити?“
0205 „ „Тестир ти је, ал пристало није!“ “
0206 Ништ не стаде чобанине Нине,
0207 Већ узимље своју пушку шарку:
0208 „Мили Боже и мила Маријо!
0209 Кад сам био од седам година,
0210 Па сам био мален код оваца,
0211 Ја устрилим у зраку комарца,
0212 Камо л’ не би са копља јабуку.“
0213 Пуца пушка, живи огањ даје
0214 И растепе на копљу јабуку.
0215 Пише, јеше три бијела дана,
0216 Док Латини мудрину изнеше,
0217 Па говори примудри Латине:
0218 „Драги зете, од Сибиња Јанко!
0219 Ево теби девет враних коња
0220 И десети врани, оседлани.
0221 Ако вране коње не прискочиш
0222 И десетом у седло не сиднеш,
0223 Или ти ми, ил твоји сватови,
0224 Нит ћеш извест лијепу Латинку,
0225 Нит однети своју русу главу,
0226 Нити ти ми, нит твоји сватови.“
0227 Сви сватови гледају у Јанка,
0228 А у ког ће од Сибиња Јанко?
0229 А у ког ће, жалосна му мајка!
0230 Јанко гледи у својега кума,
0231 У свог кума, старца Чидовину,
0232 А кум гледи у свога прикумка,
0233 У прикумка Мусу арамбашу,
0234 Ал прикумак у свога дивера,
0235 У дивера Краљевића Марка.
0236 Дивер гледа по свима сватов’ма.
0237 Сви сватови ником поникоше,
0238 Тер у црну земљу погледаше.
0239 Они гледе, како трава расте,
0240 Трава расте, кад кишица паде,
0241 Кано дојке у младе дивојке,
0242 Сам не ниче чобанине Нине,
0243 Сам не ниче, већ у грло виче:
0244 „Ој диверу, Краљевићу Марко!
0245 Је ли тестир мени прискакати?“
0246 Проговара Краљевићу Марко:
0247 „Тестир ти је, ал прилика није.“
0248 Ништ’ не стаде чобанине Нине,
0249 Већ он скаче на ноге лагане:
0250 Мили Боже и мила Маријо!
0251 Кад сам био од седам година,
0252 Па сам био млађан код оваца,
0253 С планине сам на планину скако,
0254 Прескочио за девет планина,
0255 А у шале Дунав прескочио,
0256 А што не би девет враних коња
0257 И десетом сио у седалце.“
0258 Заигра се скока јуначкога,
0259 Па се ити коњу на ункаше.
0260 Сто је фати у вис поскочио,
0261 А триста је у даљ одскочио.
0262 И прискочи девет враних коња,
0263 (Још би девет коња прискочио!)
0264 И десетом сиде у седалце.
0265 Пише, јеше три бијела дана,
0266 Док Латини мудрину изнеше.
0267 Ал говори примудри Латине:
0268 „Драги зете, од Сибиња Јанко!
0269 Још ћу једну загатку загатат:
0270 Сад ево ти девет дивојака,
0271 Мед њима је и твоја дивојка,
0272 А све једне слике и налике,
0273 Ко да једна родила их мајка.
0274 Ако не знаш, која ти је љуба,
0275 Или ти ми, ил твоји сватови,
0276 Нит ћеш извест лијепу Латинку,
0277 Нит однети своју русу главу,
0278 Нити ти ми, нит твоји сватови.“
0279 Ал говори од Сибиња Јанко:
0280 „Мили Боже и мила Маријо!
0281 Како ћу је јунак познавати,
0282 Кад је нигда ни видио нисам?“
0283 Сви сватови гледају у Јанка,
0284 А у ког ће од Сибиња Јанко?
0285 А у ког ће, жалосна му мајка!
0286 Јанко гледи у својега кума,
0287 У свог кума, старца Чидовину.
0288 А кум гледи у свога прикумка,
0289 У прикумка Мусу арамбашу,
0290 Ал прикумак свога дивера,
0291 У дивера Краљевића Марка.
0292 Дивер гледа по свима сватов’ма.
0293 Сви сватови ником поникнуше,
0294 Тер у црну земљу погледаше.
0295 Они гледе, како трава расте,
0296 Трава расте, кад кишица паде,
0297 А не расте, кад јунаци гледе.
0298 Не пониче, чобанине Нине,
0299 Не пониче, већ у грло виче:
0300 „Ој диверу, Краљевићу Марко!
0301 Је л’ ми тестир љубу познавати?“
0302 Јал говори Краљевићу Марко:
0303 „Тестир ти је, ал пристало није.“
0304 Ништ’ не стаде чобанине Нине,
0305 Па он скаче на ноге лагане,
0306 Па он стере бугер-кабаницу,
0307 Па он сипље гроше и дукате,
0308 И прстење и драго камење,
0309 Засукује руке до лаката,
0310 Па истрже мача поганога.
0311 Па говори чобанине Нине:
0312 „Мили Боже и мила Маријо!
0313 Кад сам био млађан код оваца,
0314 У мен’ има стотину оваца,
0315 Сто оваца и сто јагањаца,
0316 Кадгод које моје јагње блекне,
0317 А ја знадем, које му је мајка,
0318 Што не б’ знао мога ује љубу?
0319 Ја је знадем у очи, у главу,
0320 Па нек с’ сагне и нек граби благо,
0321 Нека граби гроше и дукате,
0322 И прстење и драго камење.
0323 Која ми се друга маши курва,
0324 Одсић ћу јој при рамену руке,
0325 При рамену, откле су израсле.
0326 Још јој кажем, која љуба није,
0327 Нек не пружа својијех ноката,
0328 Одсић ћу јој руке до лаката.“
0329 Привари се лијепа Латинка,
0330 На стаде благо сабирати,
0331 Па покупи гроше и дукате,
0332 И прстење и драго камење.
0333 Ал се Нине приварит не даде,
0334 Увати је за десницу руку,
0335 Па је меће за се на коњица.
0336 Трипут ју је опасао пасом,
0337 А четврти од сабље кајасом,
0338 Па повика чобанине Нине:
0339 „Ајде, куме, ти дижи сватове!
0340 Ево вама гиздава дивојка.“
0341 Кад рекоше, одмах потекоше,
0342 Поведоше гиздаву Латинку.
0343 Кад су били мало иза града,
0344 Ал ето ти Лизанка Планинка,
0345 Што отима лијепу Латинку.
0346 Па говори Лизанка Планинка:
0347 „Ој Бога ти, бане од Латина!
0348 Хоћеш мене дати своју кћерку?
0349 Девет сам је отимао пута,
0350 Још десети сад ако је отмем,
0351 Оћеш дати, да ми буде љуба?“
0352 Ал говори бане од Латина:
0353 „Дат ћу ти је, нек ти буде љуба,
0354 И дат ћу ти полак бановине.“
0355 Ништ’ не стаде Лизанка Планинка,
0356 Већ облачи кожу од курјака
0357 И навлачи кожу од медведа,
0358 Па за њима иде у потрагу.
0359 Кад су њега страшна угледали,
0360 Угледали кићени сватови,
0361 Рзабигли се широм по горици,
0362 А најстражњи чобанине Нине,
0363 Па говори чобанине Нине:
0364 „Мили Боже и мила Маријо!
0365 Ако буде Латина потера,
0366 Свих Латина, ја их се не бојим.
0367 Ако л’ буде од Бога страота,
0368 Ондак јадан ја утећ не могу.“
0369 Ал ето ти Лизанка Планинка,
0370 Познаде га чобанине Нине,
0371 Па говори чобанине Нине:
0372 „Побратиме Лизанко Планинко!
0373 Не бојим се ни жива курјака,
0374 А камо ли коже од курјака,
0375 Не бојим се ни жива медведа,
0376 А камо ли коже од медведа.
0377 Знадеш, побро, кад смо били млади,
0378 Како сам ја планине прескако,
0379 У шале сам Дунав прескочио,
0380 А ти, побро, ни до полак ниси.
0381 Знадеш, побро, да ни мене било,
0382 Да би побро био утонуо.“
0383 Проговара Лизанка Планинка:
0384 „Побратиме, чобанине Нине!
0385 Ајде, побро, да се пољубимо!“
0386 „ „Не могу се ја с тобом пољубит,
0387 Сапалит ћеш моје мрке брке.“ “
0388 Натента га Лизанка Планинка,
0389 Па се они пољубише млади,
0390 Сапали му оба мрка брка.
0391 Разљути се чобанине Нине,
0392 Па га узе за прса јуначка,
0393 Удари га о зелену јелу.
0394 Како га је лако ударио,
0395 На затиљак очи испузнуле.
0396 Па он узе лијепу Латинку,
0397 Одведе је двору бијеломе.
0398 Када дође двору бијеломе,
0399 Па говори чобанине Нине:
0400 „Ој Бога ти, мој мио ујаче!
0401 Ево тебе моја мила ујна,
0402 Моја ујна, твоја вирна љуба.“
0403 Зачуди се Сибињанин Јанко:
0404 „Мили Боже и мила Маријо!
0405 Мили Боже, на свему ти фала!“
0406 Нине оде у гору зелену.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890