Ženidba Sibinjanina Janka
0001 Ženio se od Sibinja Janko,
0002 Iz daleka prosio divojku,
0003 Iz daleka, iz zemlje latinske,
0004 Uze kćeri latinskoga kralja.
0005 Al govori Sibinjanin Janko:
0006 „Oj bora ti, stara mila majko!
0007 Peci meni trista peći leba
0008 I kolji mi trista jalovica
0009 I zazovi trista kuvačica.
0010 Ja sam ti se junak oženio
0011 Iz daleka, iz zemlje latinske,
0012 Uzeh kćeru latinskoga kralja.“
0013 Ništ’ ne stade Sibinjanin Janko,
0014 Već se minu pod sunac ishoda,
0015 Pa on ide starcu Čidovinu,
0016 Al govori Sibinjanin Janko:
0017 „Oj babajko, stari Čidovina!
0018 Ja sam ti se junak oženio
0019 Iz daleka, iz zemlje latinske.
0020 Uzeh kćeru latinskoga kralja,
0021 Bi l’ mi junak mogo u svatove?
0022 Pa povedi za trista svatova.“
0023 Al govori stari Čidovina:
0024 „O moj sine, Sibinjanin Janko!
0025 Ne mogu ti u svatove doći,
0026 Doro mi je vrlo oromio,
0027 Oromio i omatorio.
0028 Vrlo sam ti s Markom u zavadi,
0029 Bog bi dao, da bi dobro bilo.“
0030 Ništ’ ne stade Sibinjanin Janko,
0031 Već se minu pod po bila dana,
0032 Pa on ide k Muse arambaše.
0033 Kad je došo k Muse arambaše,
0034 Al govori Sibinjanin Janko:
0035 „Oj, babajko, Musa arambaša!
0036 Ja sam ti se junak oženio
0037 Iz daleka, iz zemlje latinske,
0038 Uzeh kćerku latinskoga kralja.
0039 Bi l’ mi mogo junak u svatove?
0040 I povedi za trista svatova.“
0041 Al govori Musa arambaša:
0042 „O moj sine, Sibinjanin Janko!
0043 Ne mogu ti u svatove doći,
0044 Vranac mi je vrlo oromio
0045 Oromio i omatorio.
0046 Vrlo sam ti s Markom u zavadi,
0047 Bog bi dao, da bi dobro bilo!“
0048 Ništ’ ne stade Sibinjanin Janko,
0049 Pa on ide trage unatrage,
0050 Pa se iti pod sunac zaoda,
0051 Pa on ide Kraljeviću Marku.
0052 Kad je došo Kraljeviću Marku,
0053 Al govori Sibinjanin Janko:
0054 „Oj, babajko, Kraljeviću Marko!
0055 Ja sam ti se junak oženio
0056 Iz daleka, iz zemlje latinske,
0057 Uzeh kćerku latinskoga kralja.
0058 Bi l’ mi mogo junak u svatove?
0059 I povedi za trista svatova.“
0060 Al govori Kraljeviću Marko:
0061 „O moj sine, Sibinjanin Janko!
0062 Ne mogu ti u svatove doći,
0063 Šaro mi je vrlo oromio
0064 Oromio i omatorio.
0065 Vrlo sam ti s Musom u zavadi,
0066 Bog bi dao, da bi dobro bilo!“
0067 Ništ’ ne stade od Sibinja Janko,
0068 Već on ide trage unatrage,
0069 Pa on ide staroj miloj majki,
0070 A govori Sibinjanin Janko:
0071 „Oj starice, stara mila majko!
0072 Tko će pojest trista peći leba?
0073 Tko će platit trista jalovica?
0074 Tko će platit trista kuvačica?
0075 Nigdi nikog u svatove nema.“
0076 Zabrinu se stara mila majka.
0077 Kad je sutra danak osvanuo,
0078 Navuko se crni oblačina,
0079 Navuko se od sunac ishoda.
0080 To ne bio crni oblačina,
0081 Već to bio stari Čidovina,
0082 Ide Čide k Janku u svatove
0083 I on vodi za trista svatova.
0084 Navuko se drugi oblačina,
0085 Navuko se od po bila dana,
0086 Al to ne bi crni oblačina,
0087 Već to bio Musa arambaša.
0088 On mi ide k Janku u svatove
0089 I on vodi za trista svatova.
0090 Navuko se treći oblačina,
0091 Navuko se od sunac zaoda.
0092 To ne bio crni oblačina,
0093 Već to bio Kraljeviću Marko.
0094 Marko ide, a nikog ne vodi.
0095 A kad su se svati sakupili,
0096 Al govori Kraljeviću Marko:
0097 „O moj sine, od Sibinja Janko!
0098 Jesi l’ zvao svog sestrića Nina,
0099 Jesi l’ zvao k sebi u svatove?“
0100 Progovara Sibinjanin Janko:
0101 „Nisam njega zvao u svatove,
0102 Jer je mene kralju pozdravio,
0103 Da ne vodim svog sestrića Nina:
0104 U piću je silni pijandžija,
0105 A u kavgi silni kavgadžija,
0106 Opit će se, zametnut će kavgu,
0107 Pak je teško dževap dati kavgi.“
0108 To izreče, podiže svatove.
0109 Kad to čula stara mila majka,
0110 Ona piše sitnu knjigu lista,
0111 Pa je daje itroj knjigonoši,
0112 Da je nosi u Kozar-planinu,
0113 Da je dade čobaninu Ninu.
0114 Odnese je itra knjigonoša,
0115 Pa je dade čobaninu Ninu.
0116 Al govori čobanine Nine:
0117 „Oj kozari, moja braćo draga!
0118 Eto vama mojih sto ovaca,
0119 Sto ovaca i sto jaganjaca,
0120 Sad ja idem dvoru materinom.
0121 Ako l’ meni koje janje fali,
0122 Kolik ima u gorici jela,
0123 Za svakom ću ja vas ogledati.“
0124 Kad on dođe dvoru bijelome,
0125 Al govori stara mila majka:
0126 „Dragi sine, čobanine Nine!
0127 Što se s tobom ujko zamrazio,
0128 Pa te nije zvao u svatove?“
0129 Al govori čobanine Nine:
0130 „Ta Boga mi, stara mila majko!
0131 Nisam ujku na žo učinio,
0132 Već Latini njega privarili,
0133 Pa će rusu izgubiti glavu.“
0134 Al govori stara mila majka:
0135 „Da moj sine, čobanine Nine!
0136 Ti ćeš ići nezvan za ujakom,
0137 Ako njemu bude do nevolje,
0138 Da se njemu u nevolji nađeš.
0139 Evo ima vranca osedlana,
0140 Znade, ujko, da se oždribio,
0141 Al ga jošte nije ni vidio.
0142 I evo ti buger-kabanica,
0143 Znade ujko, da se je kupila,
0144 Ali ne zna, da je sašivena.“
0145 To je Nine jedva dočekao,
0146 Pa oblači buger-kabanicu,
0147 Pa on side vrancu u sedalce
0148 I uzimlje laka buzdovana,
0149 Salivena od čistoga tuča,
0150 A težak je od šezdeset oka.
0151 Malo mu se to vidlo oružja,
0152 Još uzima i suvoga drena,
0153 Pa on ide u svatove ujku.
0154 Lipo ga je svitovala majka:
0155 „Dragi sine, čobanine Nine!
0156 Ti ne pusti baš na volju vrancu,
0157 Jer ćeš sastić ti odma ujaka.“
0158 Na to dite aje i ne aje,
0159 Dok izide na polje iz dvora,
0160 Taki leže i zaspa na konju.
0161 A kad mi se dijete protrglo,
0162 Al on mi se s ujkom barabari.
0163 Progovara Kraljeviću Marko:
0164 „Oj Boga ti, Sibinjanin Janko!
0165 Kaki je to Arapine crni?“
0166 Odgovara od Sibinja Janko:
0167 „O moj brate, Kraljeviću Marko!
0168 Mani, brate, Arapina crna
0169 U svatovih, nek ima svakakih.“
0170 Kad dođoše u zemlju latinsku,
0171 Latini ih dočekali lipo.
0172 Od sviju su konje isprimali,
0173 Samo ne će čobanina Nina,
0174 Jerbo Nine zazvan bio nije.
0175 Svim svatov’ma stolice dadoše,
0176 Sam ne dobi čobanine Nine.
0177 Nine sam se sjede za trpezu.
0178 Piše, ješe tri bijela dana,
0179 Pa govori primudri Latine:
0180 „Dragi zete, od Sibinja Janko!
0181 Evo tebi na koplju jabuka,
0182 Ako mi je mlađan ne ustreliš,
0183 Ili ti mi, il tvoji svatovi,
0184 Nit ćeš izvest lijepu Latinku,
0185 Nit odneti svoju rusu glavu,
0186 Niti ti mi, nit tvoji svatovi.“
0187 Svi svatovi gledaju u Janka,
0188 A u kog će od Sibinja Janko?
0189 A u kog će, žalosna mu majka!
0190 Janko gledi u svojega kuma,
0191 U svog kuma, starca Čidovinu,
0192 A kum gledi u svoga prikumka,
0193 U prikumka Musu arambašu,
0194 Al prikumak u svoga divera.
0195 U divera Kraljevića Marka.
0196 Diver gleda po svima svatov’ma.
0197 Svi svatovi nikom ponikoše,
0198 Ter u crnu zemlju pogledaše.
0199 Oni glede, kako trava raste,
0200 Trava raste, kako guska pase.
0201 Sam ne niče čobanine Nine,
0202 Sam ne niče, već u grlo viče:
0203 „Oj diveru, Kraljeviću Marko!
0204 Je li testir meni ustriliti?“
0205 „ „Testir ti je, al pristalo nije!“ “
0206 Ništ ne stade čobanine Nine,
0207 Već uzimlje svoju pušku šarku:
0208 „Mili Bože i mila Marijo!
0209 Kad sam bio od sedam godina,
0210 Pa sam bio malen kod ovaca,
0211 Ja ustrilim u zraku komarca,
0212 Kamo l’ ne bi sa koplja jabuku.“
0213 Puca puška, živi oganj daje
0214 I rastepe na koplju jabuku.
0215 Piše, ješe tri bijela dana,
0216 Dok Latini mudrinu izneše,
0217 Pa govori primudri Latine:
0218 „Dragi zete, od Sibinja Janko!
0219 Evo tebi devet vranih konja
0220 I deseti vrani, osedlani.
0221 Ako vrane konje ne priskočiš
0222 I desetom u sedlo ne sidneš,
0223 Ili ti mi, il tvoji svatovi,
0224 Nit ćeš izvest lijepu Latinku,
0225 Nit odneti svoju rusu glavu,
0226 Niti ti mi, nit tvoji svatovi.“
0227 Svi svatovi gledaju u Janka,
0228 A u kog će od Sibinja Janko?
0229 A u kog će, žalosna mu majka!
0230 Janko gledi u svojega kuma,
0231 U svog kuma, starca Čidovinu,
0232 A kum gledi u svoga prikumka,
0233 U prikumka Musu arambašu,
0234 Al prikumak u svoga divera,
0235 U divera Kraljevića Marka.
0236 Diver gleda po svima svatov’ma.
0237 Svi svatovi nikom ponikoše,
0238 Ter u crnu zemlju pogledaše.
0239 Oni glede, kako trava raste,
0240 Trava raste, kad kišica pade,
0241 Kano dojke u mlade divojke,
0242 Sam ne niče čobanine Nine,
0243 Sam ne niče, već u grlo viče:
0244 „Oj diveru, Kraljeviću Marko!
0245 Je li testir meni priskakati?“
0246 Progovara Kraljeviću Marko:
0247 „Testir ti je, al prilika nije.“
0248 Ništ’ ne stade čobanine Nine,
0249 Već on skače na noge lagane:
0250 Mili Bože i mila Marijo!
0251 Kad sam bio od sedam godina,
0252 Pa sam bio mlađan kod ovaca,
0253 S planine sam na planinu skako,
0254 Preskočio za devet planina,
0255 A u šale Dunav preskočio,
0256 A što ne bi devet vranih konja
0257 I desetom sio u sedalce.“
0258 Zaigra se skoka junačkoga,
0259 Pa se iti konju na unkaše.
0260 Sto je fati u vis poskočio,
0261 A trista je u dalj odskočio.
0262 I priskoči devet vranih konja,
0263 (Još bi devet konja priskočio!)
0264 I desetom side u sedalce.
0265 Piše, ješe tri bijela dana,
0266 Dok Latini mudrinu izneše.
0267 Al govori primudri Latine:
0268 „Dragi zete, od Sibinja Janko!
0269 Još ću jednu zagatku zagatat:
0270 Sad evo ti devet divojaka,
0271 Med njima je i tvoja divojka,
0272 A sve jedne slike i nalike,
0273 Ko da jedna rodila ih majka.
0274 Ako ne znaš, koja ti je ljuba,
0275 Ili ti mi, il tvoji svatovi,
0276 Nit ćeš izvest lijepu Latinku,
0277 Nit odneti svoju rusu glavu,
0278 Niti ti mi, nit tvoji svatovi.“
0279 Al govori od Sibinja Janko:
0280 „Mili Bože i mila Marijo!
0281 Kako ću je junak poznavati,
0282 Kad je nigda ni vidio nisam?“
0283 Svi svatovi gledaju u Janka,
0284 A u kog će od Sibinja Janko?
0285 A u kog će, žalosna mu majka!
0286 Janko gledi u svojega kuma,
0287 U svog kuma, starca Čidovinu.
0288 A kum gledi u svoga prikumka,
0289 U prikumka Musu arambašu,
0290 Al prikumak svoga divera,
0291 U divera Kraljevića Marka.
0292 Diver gleda po svima svatov’ma.
0293 Svi svatovi nikom poniknuše,
0294 Ter u crnu zemlju pogledaše.
0295 Oni glede, kako trava raste,
0296 Trava raste, kad kišica pade,
0297 A ne raste, kad junaci glede.
0298 Ne poniče, čobanine Nine,
0299 Ne poniče, već u grlo viče:
0300 „Oj diveru, Kraljeviću Marko!
0301 Je l’ mi testir ljubu poznavati?“
0302 Jal govori Kraljeviću Marko:
0303 „Testir ti je, al pristalo nije.“
0304 Ništ’ ne stade čobanine Nine,
0305 Pa on skače na noge lagane,
0306 Pa on stere buger-kabanicu,
0307 Pa on siplje groše i dukate,
0308 I prstenje i drago kamenje,
0309 Zasukuje ruke do lakata,
0310 Pa istrže mača poganoga.
0311 Pa govori čobanine Nine:
0312 „Mili Bože i mila Marijo!
0313 Kad sam bio mlađan kod ovaca,
0314 U men’ ima stotinu ovaca,
0315 Sto ovaca i sto jaganjaca,
0316 Kadgod koje moje jagnje blekne,
0317 A ja znadem, koje mu je majka,
0318 Što ne b’ znao moga uje ljubu?
0319 Ja je znadem u oči, u glavu,
0320 Pa nek s’ sagne i nek grabi blago,
0321 Neka grabi groše i dukate,
0322 I prstenje i drago kamenje.
0323 Koja mi se druga maši kurva,
0324 Odsić ću joj pri ramenu ruke,
0325 Pri ramenu, otkle su izrasle.
0326 Još joj kažem, koja ljuba nije,
0327 Nek ne pruža svojijeh nokata,
0328 Odsić ću joj ruke do lakata.“
0329 Privari se lijepa Latinka,
0330 Na stade blago sabirati,
0331 Pa pokupi groše i dukate,
0332 I prstenje i drago kamenje.
0333 Al se Nine privarit ne dade,
0334 Uvati je za desnicu ruku,
0335 Pa je meće za se na konjica.
0336 Triput ju je opasao pasom,
0337 A četvrti od sablje kajasom,
0338 Pa povika čobanine Nine:
0339 „Ajde, kume, ti diži svatove!
0340 Evo vama gizdava divojka.“
0341 Kad rekoše, odmah potekoše,
0342 Povedoše gizdavu Latinku.
0343 Kad su bili malo iza grada,
0344 Al eto ti Lizanka Planinka,
0345 Što otima lijepu Latinku.
0346 Pa govori Lizanka Planinka:
0347 „Oj Boga ti, bane od Latina!
0348 Hoćeš mene dati svoju kćerku?
0349 Devet sam je otimao puta,
0350 Još deseti sad ako je otmem,
0351 Oćeš dati, da mi bude ljuba?“
0352 Al govori bane od Latina:
0353 „Dat ću ti je, nek ti bude ljuba,
0354 I dat ću ti polak banovine.“
0355 Ništ’ ne stade Lizanka Planinka,
0356 Već oblači kožu od kurjaka
0357 I navlači kožu od medveda,
0358 Pa za njima ide u potragu.
0359 Kad su njega strašna ugledali,
0360 Ugledali kićeni svatovi,
0361 Rzabigli se širom po gorici,
0362 A najstražnji čobanine Nine,
0363 Pa govori čobanine Nine:
0364 „Mili Bože i mila Marijo!
0365 Ako bude Latina potera,
0366 Svih Latina, ja ih se ne bojim.
0367 Ako l’ bude od Boga straota,
0368 Ondak jadan ja uteć ne mogu.“
0369 Al eto ti Lizanka Planinka,
0370 Poznade ga čobanine Nine,
0371 Pa govori čobanine Nine:
0372 „Pobratime Lizanko Planinko!
0373 Ne bojim se ni živa kurjaka,
0374 A kamo li kože od kurjaka,
0375 Ne bojim se ni živa medveda,
0376 A kamo li kože od medveda.
0377 Znadeš, pobro, kad smo bili mladi,
0378 Kako sam ja planine preskako,
0379 U šale sam Dunav preskočio,
0380 A ti, pobro, ni do polak nisi.
0381 Znadeš, pobro, da ni mene bilo,
0382 Da bi pobro bio utonuo.“
0383 Progovara Lizanka Planinka:
0384 „Pobratime, čobanine Nine!
0385 Ajde, pobro, da se poljubimo!“
0386 „ „Ne mogu se ja s tobom poljubit,
0387 Sapalit ćeš moje mrke brke.“ “
0388 Natenta ga Lizanka Planinka,
0389 Pa se oni poljubiše mladi,
0390 Sapali mu oba mrka brka.
0391 Razljuti se čobanine Nine,
0392 Pa ga uze za prsa junačka,
0393 Udari ga o zelenu jelu.
0394 Kako ga je lako udario,
0395 Na zatiljak oči ispuznule.
0396 Pa on uze lijepu Latinku,
0397 Odvede je dvoru bijelome.
0398 Kada dođe dvoru bijelome,
0399 Pa govori čobanine Nine:
0400 „Oj Boga ti, moj mio ujače!
0401 Evo tebe moja mila ujna,
0402 Moja ujna, tvoja virna ljuba.“
0403 Začudi se Sibinjanin Janko:
0404 „Mili Bože i mila Marijo!
0405 Mili Bože, na svemu ti fala!“
0406 Nine ode u goru zelenu.
