Женидба Рада Облачића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Рада Облачића

0001 Вала Богу да је јединоме!
0002 Што се чује около Удбиње,
0003 Ил’ лелече вила у планини,
0004 Или цичи змија крилатица,
0005 Или јаук стоји од јунака:
0006 Да је вила, у гори би била,
0007 Да је змија, под камен би била,
0008 Нег’ је оно јаук од јунака,
0009 Сужња млада Облачића Рада
0010 У тамници краља удбинскога.
0011 Цвили јадан, и невоља му је,
0012 Ево има неђељица дана,
0013 Од како га краље уфатио
0014 Су његови трдес Удбињана,
0015 Да га држи на дно од тамнице,
0016 Да је са шта не би ни жалио,
0017 Но с ђевојке лијепе Фатиме,
0018 Миле шћерце краља удбинскога,
0019 Јашик чинећ’ да јој не зна бабо.
0020 Раде своје дневи кунијаше,
0021 А проклиње своју стару мајку,
0022 Која га је лијепа родила,
0023 И ђе лудо оће да погине.
0024 Кад се данак напуни девети,
0025 И кад било около по ноћи,
0026 Зачу Раде бахат од јунака,
0027 Зачу Раде звекет од кључева,
0028 Шклап страшљиви браве дубровачке.
0029 То не бјеше тамничарска рука,
0030 Нег’ лијепа Фатима ђевојка.
0031 Она носи фењер у рукама,
0032 У кондијер вина печенога,
0033 Добар вечер називала Раду.
0034 Кад је Раде Фату угледао,
0035 Уфати га трострука грозница,
0036 Проли сузе низ бијело лице:
0037 ”Да ти ли си, да те Бог убије!
0038 ”С тебе данас капљем у тавници.”
0039 Проговара Фатима ђевојка:
0040 ”Не бој ми се, моје миловање,
0041 ”Избавићу тебе из тавнице,
0042 ”Него казуј јеси л’ вјере тврде,
0043 ”Оћеш ли ме узет’ за љубовцу?”
0044 Раде јој се куне и преклиње:
0045 ”Тврда вјера, тврђа од камена,
0046 ”Вјера Божа преварит’ те нећу.”
0047 Ондај Фата поче бесједити,
0048 Раде пригну из кондира пити:
0049 ”Ја ћу молит’ остарелу мајку,
0050 ”Милу мајку асан-агиницу
0051 ”Еда би се како смиловала,
0052 ”Да умоли агу баба мога,
0053 ”Да те пушти из тавнице тавне,
0054 ”Ако л’ мене не шће послушати,
0055 ”Нит’ ме дати тебе за љубовцу,
0056 ”Накупићу из ризнице блага,
0057 ”Натоварит’ два коња сејсана,
0058 ”Једног блага, а другог оружја,
0059 ”Ноћу ћемо бјежат’ двору твоме.”
0060 Рече ријеч, бјегну на трагове,
0061 Јадан Раде оста тугујући,
0062 Кад у јутру о зорици било,
0063 Запуцаше на граду лубарде,
0064 Сву господу краље сакупио,
0065 Не купи их да шћерцу удаје,
0066 Но како ће погубити Рада,
0067 Каквом ли га смрћу уморити.
0068 Слуша Раде, а слуша Фатима,
0069 Не могу се чуду дочудити,
0070 Кад ево ти лијепа ђевојка
0071 Мајку љуби у скут и у руку:
0072 ”О Богу ти, моја стар мајко,
0073 ”Што пуцају на граду лубарде,
0074 ”Како бабо сад весеље гради?”
0075 Срдито јој куја одговара:
0076 ”Мучи, кујо, а не шћери моја,
0077 ”Ти си бабу образ иштетила,
0078 ”Јашикујућ’ с Облачића Радом.
0079 ”Данас ће га ага погубити,
0080 ”И твоју огријешит’ душу.”
0081 Кад то зачу Фатима ђевојка,
0082 У веље се мисли замислила.
0083 Ал’ невоља помага јој брзо.
0084 Брже скочи канда се помами,
0085 Тражи, зове Беша тамничара:
0086 ”Богом брате, Бешо тамничаре,
0087 ”Братимим те, а Богом заклињем,
0088 ”Када пођеш доље у тамници
0089 ”Да изведеш из тамнице Рада,
0090 ”Реци бабу да је мртав Раде,
0091 ”Јер уморен и глађи и жеђи.
0092 ”А кунем се, те ти вјеру давам,
0093 ”Ак’ остане у животу Раде,
0094 ”Држаћу те како оца мога,
0095 ”Благо тебе преманкати неће,
0096 ”Док је мене на рамену главе,
0097 ”И мојега несуђена друга,
0098 ”Који с мене оће да погине.”
0099 Турчин бјеше, за Бога ајаше,
0100 Када га је краље отправио
0101 Да изведе из тамнице Рада,
0102 И доведе на демир-капију,
0103 Ђе га чека крвави џелате,
0104 Тек од тавне отворио врата,
0105 Он говори Облачићу Раду:
0106 ”Ђе си, Раде, жељела те мајка!
0107 ”Како ће те данас пожељети,
0108 ”Научи ме Фатима ђевојка,
0109 ”Да с’ изврнеш на тле у тамницу,
0110 ”Понамјестиш по закону твоме,
0111 ”Учиниш се мртва тјелесина,
0112 ”Јер ме краље к тебе отправио
0113 ”Да т’ изведем на демир-капију,
0114 ”Да ти русу одсијеку главу.”
0115 Бешо рече, а прући се Раде,
0116 Рекао би испаде му душа.
0117 Онда Бешо прикренуо врата,
0118 Трчи брже цару (!) на капију,
0119 Теке дође, брзо проговара:
0120 ”Господару, од Удбиње краљу,
0121 ”Није тебе у животу Рада,
0122 ”Него мртав лежи у тамници.”
0123 Кад зачуо краље Асан-ага
0124 Брже трчи тамници на врата,
0125 За њим трком сва редом господа,
0126 По за њима Асан.агиница,
0127 У руке јој трострука канџија.
0128 Кад дођоше на тамничка врата,
0129 И виђеше да је мртав Раде,
0130 Црне своје очи затворио,
0131 Прекрстио пребијеле руке
0132 Про широки прси јуначкије,
0133 Љеву ногу про десне турио,
0134 Нити миче ни душицом дихће.
0135 Кад виђеше краље и господа,
0136 Одиста га укопати ћаху,
0137 Али не да кучка агиница:
0138 ”Не, за свеца, мили господаре,
0139 ”Није Раде преминуо курва,
0140 ”Нег’ нас вара да би преварио.”
0141 Пак га шиба троструком канџијом:
0142 ”Пробуди се, млада челебијо,
0143 ”Није твоје лице преминуло,
0144 ”Виђу жара, виђу руменила.”
0145 Јадан Раде ни миче ни дахће,
0146 Одиста га укопати ћаху,
0147 Али не да Асан-агиница:
0148 ”Не, за ћитап, мили господару,
0149 ”Кунем ти се, у живот је Раде.”
0150 Пак сакова двадесет клинаца,
0151 Збија Раду под двадест ноката.
0152 Нити миче ни душицом дихће,
0153 Одиста га укопати ћаху,
0154 Али не да куја агиница:
0155 ”Не, за вјеру, мили господару,
0156 ”Још је нама у животу Раде.”
0157 Пак дозива своју вјерну слугу:
0158 ”Донеси ми угаљ ватре живе.”
0159 Те га метну Раду под гроце.
0160 Јадан Раде не миче ни дихће,
0161 Доиста га укопати ћаше,
0162 Ал’ не даде кучка агиница,
0163 Но покупи удбинске ђевојке:
0164 Све по избор љешу од љешије,
0165 Увати се коло ђевојака,
0166 Коло води Фатима ђевојка.
0167 Мртва Рада пред коло ставише,
0168 Ондар рече Асан-агиница:
0169 ”Ако буде у животу Раде,
0170 ”Ал’ ће макнут’ , али ће уздахнут’?”
0171 Све ђевојке редом поп’јевају,
0172 А зачиње Фатима ђевојка.
0173 Све ђевојке Рада погледују,
0174 Једна другој тајно проговара:
0175 ”Куку мајци која га родила.”
0176 А Фатима пјева и уздише,
0177 Плачне очи с Рада не мицаше.
0178 Но када се примакнула Раду,
0179 Своју мајку колом заклонила,
0180 Деснијем се насмијао брком,
0181 А лијевим оком погледао.
0182 Кад већ виђе Асан-агиница,
0183 Зове кучка Беша тамничара:
0184 ”Носи, Бешо, мртву тјелесину,
0185 ”И баци га опет у тавницу,
0186 ”Зови шјутра стара калуђера,
0187 ”Нек му чати по закону своме,
0188 ”Копајте га као ришћанина.”
0189 Брзо Бешо дружину подвикну,
0190 Однијеше у тамницу Рада.
0191 Кад је вечер по вечери било,
0192 Заспа краље, заспа агиница,
0193 Ал’ ђевојка спавати не може.
0194 Зове Беша, зове тамничара,
0195 Покупише из ризнице благо,
0196 И оружје што је боље било,
0197 На два добра коња товарише,
0198 Три седлана јако уседлаше,
0199 Отидоше доље у тамницу,
0200 Из тамнице изведоше Рада,
0201 На три справна коња усједоше,
0202 Одбјегоше гором и планином,
0203 За њим Бешо коње ошибује,
0204 Здраво до’ше двору бијеломе.
0205 Раде Фату дивно покрстио,
0206 И вјенча је себе за љубовцу,
0207 Да је љуби кад гођ се пробуди.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.