Женидба Митра Јакшића

Два су брата умилости расла,
До два брата, два Јакшића млада:
Једно Митре, а друго Стеване,
Од милости једну сабљу пашу,
Од милости једног коња јашу,
На њима је рухо једнолико,
За калпаци једнолико перје.
Стеван Митру по тихо беседи:
„Аој Митре, мој брате рођени,
„Гди ја нађем за тебе девојку,
„Ту ја немам за ме пријатеља,
„А гди нађем за ме пријатеља,
„Ту ја немам за тебе девојке.
„Већ сам чуо у Прилипу граду
„Девет браће, девет ђенерала,
„Сестра им је капетан - девојка."
Па одоше у Прилипа града.
Нахера их намерила лепа,
Те су с миром у град ушетали. -
Уранила капетан-девојка,
На чардаку разређива стражу.
Ал' овори Јакшићу Стеване:
„Ој бога ти, капетан-девојко,
„Прихвати се коме коњу хоћеш,
„Или моме, или брацу моме."
Ал' говори капетан-девојка:
„Ој бога ти , делијо незнана,
„Ти погледај нуз дворове моје,
„Чиме су ми окићени двори,
„Нит' бисером, нит' драгим каменом,
„Већ главама мојих просилаца.“
Ал' говори Јакшићу Стеване:
„Прихвати се коме коњу хоћеш,
„Или моме, или брацу моме."
Прихвати се коњу деверњему,
Па одоше кроз тору зелену,
А у гори крчмарица млада,
Њој говори Јакшићу Стеване:
„Богом сејо, крчмарице млада,
„Ти нас сакри доле у подруме,
„Ево иду девет ђенерала.“
Сакрила их доле у подруме,
Разбила је три кондира златна
И пребила ђерђев од шимшира.
Она седи грозне сузе рони,
Ал' ето ти девет ђенерала:
„Ој бога ти, крчмарице млада,
„Јеси л' вид'ла два Јакшића млада?
„Одведоше капетан-девојку.“
Сузе рони крчмарица млада,
Сузе рони, кроз сузе говори:
„Видла сам их, не вид'ло их сунце!
„Велики су зулум учинили:
„Разбили ми три кондира златна,
„Сваки кошта три стотин' дуката,
„И пребили ђерђев од шимшира,
„А да је мој, не бих ни жалила,
Већем Анке, цареве девојке.“
Ал' говоре девет ђенерала:
„Ој бога ти, крчмарице млада,
„Не куни нам мила зета наша,
„Ми смо сеју за њега хранили."
Вратише јој три кондира златна,
Сваки кошта три стотин' дуката,
И платише ђерђев од шимшира,
Па одоше сеји у походе,
И мало су време постојали:
Од дан' до дан' за годину дана.
Па говоре девет ђенерала:
„Наша сејо, капетан-девојко,
„До сад с' била капетан-девојка,
„А од сад ћеш ђенерал-госпођа.“

Извор

Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 103-105.