Ženidba Mitra Jakšića

Dva su brata umilosti rasla,
Do dva brata, dva Jakšića mlada:
Jedno Mitre, a drugo Stevane,
Od milosti jednu sablju pašu,
Od milosti jednog konja jašu,
Na njima je ruho jednoliko,
Za kalpaci jednoliko perje.
Stevan Mitru po tiho besedi:
„Aoj Mitre, moj brate rođeni,
„Gdi ja nađem za tebe devojku,
„Tu ja nemam za me prijatelja,
„A gdi nađem za me prijatelja,
„Tu ja nemam za tebe devojke.
„Već sam čuo u Prilipu gradu
„Devet braće, devet đenerala,
„Sestra im je kapetan - devojka."
Pa odoše u Prilipa grada.
Nahera ih namerila lepa,
Te su s mirom u grad ušetali. -
Uranila kapetan-devojka,
Na čardaku razređiva stražu.
Al' ovori Jakšiću Stevane:
„Oj boga ti, kapetan-devojko,
„Prihvati se kome konju hoćeš,
„Ili mome, ili bracu mome."
Al' govori kapetan-devojka:
„Oj boga ti , delijo neznana,
„Ti pogledaj nuz dvorove moje,
„Čime su mi okićeni dvori,
„Nit' biserom, nit' dragim kamenom,
„Već glavama mojih prosilaca.“
Al' govori Jakšiću Stevane:
„Prihvati se kome konju hoćeš,
„Ili mome, ili bracu mome."
Prihvati se konju devernjemu,
Pa odoše kroz toru zelenu,
A u gori krčmarica mlada,
Njoj govori Jakšiću Stevane:
„Bogom sejo, krčmarice mlada,
„Ti nas sakri dole u podrume,
„Evo idu devet đenerala.“
Sakrila ih dole u podrume,
Razbila je tri kondira zlatna
I prebila đerđev od šimšira.
Ona sedi grozne suze roni,
Al' eto ti devet đenerala:
„Oj boga ti, krčmarice mlada,
„Jesi l' vid'la dva Jakšića mlada?
„Odvedoše kapetan-devojku.“
Suze roni krčmarica mlada,
Suze roni, kroz suze govori:
„Vidla sam ih, ne vid'lo ih sunce!
„Veliki su zulum učinili:
„Razbili mi tri kondira zlatna,
„Svaki košta tri stotin' dukata,
„I prebili đerđev od šimšira,
„A da je moj, ne bih ni žalila,
Većem Anke, careve devojke.“
Al' govore devet đenerala:
„Oj boga ti, krčmarice mlada,
„Ne kuni nam mila zeta naša,
„Mi smo seju za njega hranili."
Vratiše joj tri kondira zlatna,
Svaki košta tri stotin' dukata,
I platiše đerđev od šimšira,
Pa odoše seji u pohode,
I malo su vreme postojali:
Od dan' do dan' za godinu dana.
Pa govore devet đenerala:
„Naša sejo, kapetan-devojko,
„Do sad s' bila kapetan-devojka,
„A od sad ćeš đeneral-gospođa.“

Izvor

B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 103-105.