Женидба Милоша Обилића/4
| ◄ ПОЈАВА III | ПОЈАВА IV | ПОЈАВА V ► |
ПОЈАВА IV
Краљевић Марко и Реља Крилатић, долазе под грм, Милошу.
МАРКО:
Побратнми, чујте, како звижди силно,
То се ноћни дуси са вилама боре;
И кад с’јевне муња, ја их видим дивно,
Како пламте гњевом врх стрмене горе.
Хеј, кол’ко сам пута топузином тешком,
Завитлао, побро, у дивовско плеће,
Ломило се грмље под буром витешком,
А буздован перни у облак пол’јеће.
РЕЉА:
Сад змајеви и аждаје,
Одкидају врх од гора,
И с урликом дивља вука
Бацају се преко мора.
СВЕ ТРОЈЕ:
Нека звижди вјетар бурни,
У поноћи тамне час!
То, што грли облак црни,
Витешке је пјесме глас.
МАРКО:
Побратиме, чудна сјета
Таласа ми груди,
Као да ми ова гора
Успомене буди.
Пјевај, пјевај, Обилићу,
Докле бура ори;
Нек ме ведри пјесма твоја
У зеленој гори.
МИЛОШ:
Мило побро, у гори је
Равијојле виле стан,
Над Мирочем она л’јеће,
Стражу чува ноћ и дан.
Једном смо се надпјевали,
Ја надпјевах њезин пој, —
Па ће сада осветница
Покосити живот мој.
МАРКО:
Шта? Зар горска вила витезима пр’јети?
Обилићу, побро, кликни, кликни гласом!
Под облаке тамне макар да узлети,
Моја ће је рука домашити часом.
Пјевај, пјевај, побро, не бој ми се вила,
А хтједне ли која да се с нама бори,
На топузу моме орловска су крила,
Стићи ће је, перни, у зеленој гори.
МИЛОШ:
Ти то желиш Марко?
МАРКО и РЕЉА:
Пјевај, пјевај, побро!
МИЛОШ (пјева):
У мрачној, бурној ноћи,
Што лебди око нас,
Хоћеш ли, вило, доћи,
Зове те пјесме глас?
Ој, дођи, вило, ој,
Да чујеш пјесме пој.
|