Женидба Милоша Обилића/32

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ЧИН III
◄   ПОЈАВА XI ПОЈАВА XII ПОЈАВА XIII   ►

ПОЈАВА XII
Милош, са исуканим мачем води Равијојлу, држећи је око паса. — Она спава.

МИЛОШ:

Равијојло, данче мој!
Пробуди се, осв’јести се,
Зашто скриваш поглед твој?

ЦАРИЦА (прихваћа је и води софи):

Јадно д’јете, пробуди се;
Уза те смо сада ми.

МИЛОШ:

Марто, Марто, скидај чнни,
Нек се распу ови сни!

МАРТА:

То у мојој моћи није,
Да разгоним тамну ноћ —
У штапићу вилинскоме
Сакрива се ова моћ.

МИЛОШ:

Ха, проклета, гонићу је
И на оном св’јету ја!

МАРТА (радосно):

Ено, Марко вилу вија!

ГРАБАНЦИЈАШ:

Шта? Долија вила зла!

(Гром се треском проломи. У томе часу упадне међу њих Марко са везаном Бродарицом.)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 93 године.