Ženidba Miloša Obilića/32
| ◄ POJAVA XI | POJAVA XII | POJAVA XIII ► |
POJAVA XII
Miloš, sa isukanim mačem vodi Ravijojlu, držeći je oko pasa. — Ona spava.
MILOŠ:
Ravijojlo, danče moj!
Probudi se, osv’jesti se,
Zašto skrivaš pogled tvoj?
CARICA (prihvaća je i vodi sofi):
Jadno d’jete, probudi se;
Uza te smo sada mi.
MILOŠ:
Marto, Marto, skidaj čnni,
Nek se raspu ovi sni!
MARTA:
To u mojoj moći nije,
Da razgonim tamnu noć —
U štapiću vilinskome
Sakriva se ova moć.
MILOŠ:
Ha, prokleta, goniću je
I na onom sv’jetu ja!
MARTA (radosno):
Eno, Marko vilu vija!
GRABANCIJAŠ:
Šta? Dolija vila zla!
(Grom se treskom prolomi. U tome času upadne među njih Marko sa vezanom Brodaricom.)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.
|