Ženidba Miloša Obilića/25
POJAVA V
Kroz prozor uskače Brodarica.
BRODARICA:
Jesmo li sami?
GRABANCIJAŠ:
Baš nikog nema u ovaj čas;
Hoću li čekat?
BRODARICA:
Skriven u tami,
Čekaj dok njezin ne čuješ glas.
A kako ona ovamo kroči,
Mahnućeš na nju štapićem tim.
GRABANCIJAŠ (prima od nje čarobni štapić.):
I ona mora sklopiti oči,
Iz dvora ću je izvesti s njim.
BRODARICA:
Al mudro radi, košto ti rekoh!
GRABANCIJAŠ:
Ne brini, sve ću svršiti ja.
BRODARICA:
Ćut’! Čini mi se dolazi neko. (Osluškuje.)
GRABANCIJAŠ:
To u dvor idu vlastela sva.
BRODARICA (prijeteći):
Ha, vitezi drski, platićete ljuto!
Uzmutiću nebo, poljuljaću gore,
Iz kor’jena drvlje izvaljaću kruto,
Iz temelja ove raskopaću dvore!
(Za pozornicom se čuje mješoviti hor.)
HOR:
Poranio soko-ptica,
Gore prel’jeće;
Na jelu je doletio,
Jela trepeće.
Ne treperi, vita jelo,
Nemoj žaliti;
Ta soko će u tvom granju
Gn’jezdo saviti.
BRODARICA i GRABANCIJAŠ:
Al’ će grane polomiti
Usplamtjeli grom,
Gn’jezdo će mu razoriti
Bura viharom!
HOR:
Jelo vita, jelo vita,
Širi grana splet,
Sivi soko žurno hita
Tebi svija l’jet.
BRODARICA:
Sklonimo se, idu! Ali pazi znaka:
Kad začuješ huku i oluju burnu,
Ti je digni onda sred mračnih oblaka,
I svi ćemo tada u goricu crnu.
(Brodarica pobjegne kroz prozor, a Grabancijaš se skloni u prostorije dvora.)
|