Женидба Марка Краљевића5
0001 Лов ловио Краљевићу Марко
0002 По планини, гори по зеленој,
0003 Лов ловио љетни дан до подне.
0004 Није ништа лова уловио,
0005 Него се је тешко уморио.
0006 Сједе Марко под јелу зелену,
0007 Ал се њему погледати дало,
0008 Он погледа уз гору зелену,
0009 Коло б’јелих вила угледао.
0010 У том колу вила Надонојла,
0011 Којано је св’јем вилам госпођа,
0012 Па ми она дивн’јем колом влада.
0013 Кад је види Краљевићу Марко,
0014 У њему је срце поиграло
0015 Како утва води на студеној,
0016 Па сокола сива дозивао:
0017 ”О соколе, сива тице моја!
0018 Вазда си ми од послуха био,
0019 Буди данас, сиви мој соколе!
0020 Залети се к небу под облаке
0021 Више кола вила бијелијех.
0022 Виј се више, мој сиви соколе!
0023 Виј се више, а падај у ниже
0024 Више главе Наданојле виле,
0025 Уграби јој крила и узглавље,
0026 Донеси их мени, господару!
0027 Да би теби доброј срећи било,
0028 Да би мене крила добавио,
0029 Ја би тебе л’јепо даровао,
0030 Жутио бих ноге до кољена,
0031 Златнио бих крила до рамена.”
0032 Кад је соко господара чуо,
0033 Он је њему од послуха био,
0034 Залети се к небу по облаке.
0035 Вије с’више, а пада у ниже
0036 Више кола бијелијех вила,
0037 Више главе Наданојле виле.
0038 Уграби јој крила и узглавје,
0039 Па их носи своме господару.
0040 За њим б’јела вила пристајала,
0041 Соколу је сиву говорила:
0042 ”О соколе Краљевића Марка!
0043 Врати мени крила и узглавје,
0044 Ја ћу тебе л’јепо даровати,
0045 Жутит ћу ти ноге до кољена,
0046 Златнит ћу ти крила до рамена!”
0047 За то соко ништа и не хаје,
0048 Нег долети к свому господару,
0049 Па му дава крила и узглавје.
0050 Кад се Марко крила добавио,
0051 Б’јелу се је двору потежио,
0052 За њим б’јела вила пристајала.
0053 Кад су били горицом зеленом,
0054 Вила Марка л’јепо свјетовала:
0055 ”Мој соколе, Краљевићу Марко!
0056 Кад дођемо Прилипу б’јеломе,
0057 Баш на врата бијелога града,
0058 Р’јет ће теби с б’јела града стража:
0059 ” ”Добар дошо, Краљевићу Мрако!
0060 Окле ти је вила Надонојла,
0061 Добро ти се ухитити дала.” ”
0062 А ти реци, мој соколе Марко:
0063 ” ”Борја вама, б’јела с града стража!
0064 Није ово вила Наданојла,
0065 Нег је ово млада чобаница,
0066 Која пасе по планини овце.
0067 Мому ми је срцу омиљела,
0068 Ја се хоћу оженити за њу.” ”
0069 Кад дођемо двору бијеломе,
0070 Стара ће те причекати мајка,
0071 Р’јет ће теби, мој сиви соколе:
0072 ” ”Добар дошо Марко, д’јете моје!
0073 Јеси л’ л’јепа лова уловио,
0074 Окле ти је вила Наданојла,
0075 Добро ти се ухитити дала.” ”
0076 А ти реци, мој соколе Марко:
0077 ”Н’јеси луда, мила моја мајко!
0078 Није ово вила Наданојла,
0079 Нег је ово млада чобаница,
0080 Која пасе по планини овце.
0081 Мому ми је срцу омиљела,
0082 Ја се хоћу оженити за њу.”
0083 У то дођу Прилипу б’јеломе,
0084 Питала га с б’јела града стража:
0085 ”Добар дошо, Краљевићу Марко!
0086 Јеси л’ л’јепа лова уловио,
0087 Окле ти је вила Наданојла,
0088 Добро ти се ухитити дала?”
0089 Говори им Краљевићу Марко:
0090 ”Борја вама, б’јела с града стража!
0091 Није ово вила Наданојла,
0092 Нег је ово млада чобаница,
0093 Штоно пасе по планини овце,
0094 Мому ми је срцу омиљела,
0095 Ја се хоћу оженити за њу.”
0096 Тијем пођу двору бијеломе.
0097 А кад Марко б’јелу дору дође,
0098 Стара га је причекала мајка,
0099 Па је сину свому говорила:
0100 ”Добар дошо, драго д’јете моје!
0101 Јеси л’ л’јепа лова уловио,
0102 Окле ти је вила Наданојла,
0103 Добро ти се ухитити дала?”
0104 Марко мајци својој говорио:
0105 ”Н’јеси луда, стара моја мајко!
0106 Није ово вила Наданојлак
0107 Нег је ово млада чобаница,
0108 Штоно пасе по планини овце,
0109 Мому ми је срцу омиљела,
0110 Ја се хоћу оженити за њу.”
0111 Марку стара говорила мајка:
0112 ”Чини, Марко, штогод ти је драго!”
0113 Иза тога до мала времена
0114 У Маркову двору бијеломе,
0115 У двору му три била весеља.
0116 Прво му је у двору весеље,
0117 Вила му је породила сина.
0118 Друго му је у двору весеље,
0119 Он удава Барбаре сестрице
0120 Чал на ларго Унгарији равној
0121 За св’јетлога унгарскога краља.
0122 Треће му је у двору весеље,
0123 Свети Марко крсно име своје,
0124 Штује Марко крсно име своје.
0125 Кад су били за свијетлом сопром
0126 И добра се понапили вина,
0127 Господа се хвалити станула,
0128 Окле се је који оженио.
0129 Рече Марко, у зо час му било:
0130 ”А ја Марко вилом Нданојлом,
0131 Ено ми је б’јелој у камари,
0132 Вила ми је и сина родила.”
0133 Све то вила из камаре чује.
0134 То је њојзи пуно жао било,
0135 Па је своје зове дозивала:
0136 ”О Барбара, драга зово моја!
0137 Ходи к мени у б’јеле камаре,
0138 Зово моја, да те ресим л’јепо,
0139 Ресим л’јепо и свјетујем боље.
0140 О Барбара, драга зово моја!
0141 Кадар будеш горицом зеленом,
0142 Скупи жуту свилу уз коњица,
0143 Да се свила гроз гору не дере.
0144 Стави ситан бисер у њедарца,
0145 Да ти бисер од сунца не пуца!
0146 Кадар будеш унгарско кроз поље,
0147 Пушти жуту свилу низ коњица,
0148 Нек ти свила по пољицу праха.
0149 Проспи ситан бисер иж њедарца,
0150 Нек се бисер на прсима сјаје!
0151 Ал те молим, драга моја зово!
0152 Ти пошетај за свијетле сопре,
0153 Па ти реци милу брату твому,
0154 Да га јесам вила поздравила,
0155 Да ми даде крила и узглавје,
0156 Да је мени дивно извес’ коло,
0157 Зово моја, дворим пред нашијем,
0158 На весељу и мому и твому!”
0159 Кад Барбара б’јелу вилу чула,
0160 Она шета за свијетле сопре,
0161 Па је брату свому говорила:
0162 ”О мој брате, Краљевићу Марко!
0163 Б’јела те је вила поздравила,
0164 У поздрављу поручила ти је,
0165 Да јој пошљеш крила и узглавје,
0166 Да јој мало поиграт у колу,
0167 А мој брате, на весељу мому,
0168 На весеју мому и њезину!”
0169 Кад то чуо Краљевићу Марко
0170 Није ћио, с мање није мого,
0171 Нег јој даде крила и узглавје.
0172 Кад се вила крила добавила,
0173 Пред б’јеле је дворе ишетала,
0174 Па је дивно коло изводила.
0175 Три је пута колом обрнула,
0176 Четвртим је вила полећела,
0177 Краљевића Марка дозивала:
0178 Господаре, Краљевићу Марко!
0179 Колико ти моје говорење,
0180 Ал пороклето твоје неслушање,
0181 Да с’ не хвалиш, господаре Марко,
0182 Да с’ се б’јелом вилом оженио!
0183 А сад с Богом, господаре Марко!
0184 Остављам ти моје чедо мало.
0185 Ја ћу г’ б’јела походити вила,
0186 Ти ме, Марко, ни видјети не ћеш.”
0187 Па напење стр’јеле на тетиве,
0188 Да устр’јели Краљевића Марка.
0189 Ал је Марку доброј срећи било,
0190 Он побјегне у б’јеле камаре.
0191 Иза тога до мало времена
0192 Отправи се Краљевићу Марко,
0193 Отправи се у лов у планине,
0194 На коло се вила намјерио,
0195 У колу је вилу угледао,
0196 Наданојлу, драгу љуби своју,
0197 Па соколу сиву говорио:
0198 ”О соколе, сива тице моја!
0199 Вазда си ми од послуха био,
0200 Буди данас, сиви мој соколе!
0201 Залети се к небу под облаке
0202 Више кола вила бијелијех,
0203 Виј се више, мој сиви соколе!
0204 Виј се више, а падај у ниже
0205 Више главе Наданојле виле.
0206 Уграби јој крила и узглавје,
0207 Донеси их к мени, господару!
0208 Да би теби доброј срећи било,
0209 Да би мене крила добавио,
0210 Ја би тебе л’јепо даровао,
0211 Зутио бих ноге до кољена,
0212 Златнио бих крила до рамена.”
0213 Кад је соко господара чуо,
0214 Он је њему од послуха био,
0215 Залети се к небу пд облаке,
0216 Вије с’ више, а пада у ниже
0217 Више кола бијелијех вила,
0218 Више главе Наданојле виле,
0219 Уграби јој крила и узглавје,
0220 Па их носи свому господару.
0221 За њим б’јела вила пристајала,
0222 Соколу је сиву говорила:
0223 ”О соколе господара мога!
0224 Врати мени крила и узглавје,
0225 Ја ћу тебе даровати л’јепо,
0226 Зутит ћу ти ноге до кољена,
0227 Златнин ћу ти крила до рамена.”
0228 За то соко ништа и не хаје,
0229 Нег долети свому господару,
0230 Па му дава крила и узглавје.
0231 Кад се Марко крила добавио,
0232 Б’јелу се је двору потежио.
0233 За њим б’јела вила пристајала.
0234 Он је води двору бијеломе,
0235 Да му гоји чеда малахнога,
0236 Па се Марко с вилом помирио,
0237 Ш њом живио много годиница,
0238 Смрт немила док их раставила.
