Ženidba Marka Kraljevića (MH1)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Ženidba Marka Kraljevića
5

0001 Lov lovio Kraljeviću Marko
0002 Po planini, gori po zelenoj,
0003 Lov lovio ljetni dan do podne.
0004 Nije ništa lova ulovio,
0005 Nego se je teško umorio.
0006 Sjede Marko pod jelu zelenu,
0007 Al se njemu pogledati dalo,
0008 On pogleda uz goru zelenu,
0009 Kolo b’jelih vila ugledao.
0010 U tom kolu vila Nadonojla,
0011 Kojano je sv’jem vilam gospođa,
0012 Pa mi ona divn’jem kolom vlada.
0013 Kad je vidi Kraljeviću Marko,
0014 U njemu je srce poigralo
0015 Kako utva vodi na studenoj,
0016 Pa sokola siva dozivao:
0017 ”O sokole, siva tice moja!
0018 Vazda si mi od posluha bio,
0019 Budi danas, sivi moj sokole!
0020 Zaleti se k nebu pod oblake
0021 Više kola vila bijelijeh.
0022 Vij se više, moj sivi sokole!
0023 Vij se više, a padaj u niže
0024 Više glave Nadanojle vile,
0025 Ugrabi joj krila i uzglavlje,
0026 Donesi ih meni, gospodaru!
0027 Da bi tebi dobroj sreći bilo,
0028 Da bi mene krila dobavio,
0029 Ja bi tebe l’jepo darovao,
0030 Žutio bih noge do koljena,
0031 Zlatnio bih krila do ramena.”
0032 Kad je soko gospodara čuo,
0033 On je njemu od posluha bio,
0034 Zaleti se k nebu po oblake.
0035 Vije s’više, a pada u niže
0036 Više kola bijelijeh vila,
0037 Više glave Nadanojle vile.
0038 Ugrabi joj krila i uzglavje,
0039 Pa ih nosi svome gospodaru.
0040 Za njim b’jela vila pristajala,
0041 Sokolu je sivu govorila:
0042 ”O sokole Kraljevića Marka!
0043 Vrati meni krila i uzglavje,
0044 Ja ću tebe l’jepo darovati,
0045 Žutit ću ti noge do koljena,
0046 Zlatnit ću ti krila do ramena!”
0047 Za to soko ništa i ne haje,
0048 Neg doleti k svomu gospodaru,
0049 Pa mu dava krila i uzglavje.
0050 Kad se Marko krila dobavio,
0051 B’jelu se je dvoru potežio,
0052 Za njim b’jela vila pristajala.
0053 Kad su bili goricom zelenom,
0054 Vila Marka l’jepo svjetovala:
0055 ”Moj sokole, Kraljeviću Marko!
0056 Kad dođemo Prilipu b’jelome,
0057 Baš na vrata bijeloga grada,
0058 R’jet će tebi s b’jela grada straža:
0059 ” ”Dobar došo, Kraljeviću Mrako!
0060 Okle ti je vila Nadonojla,
0061 Dobro ti se uhititi dala.” ”
0062 A ti reci, moj sokole Marko:
0063 ” ”Borja vama, b’jela s grada straža!
0064 Nije ovo vila Nadanojla,
0065 Neg je ovo mlada čobanica,
0066 Koja pase po planini ovce.
0067 Momu mi je srcu omiljela,
0068 Ja se hoću oženiti za nju.” ”
0069 Kad dođemo dvoru bijelome,
0070 Stara će te pričekati majka,
0071 R’jet će tebi, moj sivi sokole:
0072 ” ”Dobar došo Marko, d’jete moje!
0073 Jesi l’ l’jepa lova ulovio,
0074 Okle ti je vila Nadanojla,
0075 Dobro ti se uhititi dala.” ”
0076 A ti reci, moj sokole Marko:
0077 ”N’jesi luda, mila moja majko!
0078 Nije ovo vila Nadanojla,
0079 Neg je ovo mlada čobanica,
0080 Koja pase po planini ovce.
0081 Momu mi je srcu omiljela,
0082 Ja se hoću oženiti za nju.”
0083 U to dođu Prilipu b’jelome,
0084 Pitala ga s b’jela grada straža:
0085 ”Dobar došo, Kraljeviću Marko!
0086 Jesi l’ l’jepa lova ulovio,
0087 Okle ti je vila Nadanojla,
0088 Dobro ti se uhititi dala?”
0089 Govori im Kraljeviću Marko:
0090 ”Borja vama, b’jela s grada straža!
0091 Nije ovo vila Nadanojla,
0092 Neg je ovo mlada čobanica,
0093 Štono pase po planini ovce,
0094 Momu mi je srcu omiljela,
0095 Ja se hoću oženiti za nju.”
0096 Tijem pođu dvoru bijelome.
0097 A kad Marko b’jelu doru dođe,
0098 Stara ga je pričekala majka,
0099 Pa je sinu svomu govorila:
0100 ”Dobar došo, drago d’jete moje!
0101 Jesi l’ l’jepa lova ulovio,
0102 Okle ti je vila Nadanojla,
0103 Dobro ti se uhititi dala?”
0104 Marko majci svojoj govorio:
0105 ”N’jesi luda, stara moja majko!
0106 Nije ovo vila Nadanojlak
0107 Neg je ovo mlada čobanica,
0108 Štono pase po planini ovce,
0109 Momu mi je srcu omiljela,
0110 Ja se hoću oženiti za nju.”
0111 Marku stara govorila majka:
0112 ”Čini, Marko, štogod ti je drago!”
0113 Iza toga do mala vremena
0114 U Markovu dvoru bijelome,
0115 U dvoru mu tri bila veselja.
0116 Prvo mu je u dvoru veselje,
0117 Vila mu je porodila sina.
0118 Drugo mu je u dvoru veselje,
0119 On udava Barbare sestrice
0120 Čal na largo Ungariji ravnoj
0121 Za sv’jetloga ungarskoga kralja.
0122 Treće mu je u dvoru veselje,
0123 Sveti Marko krsno ime svoje,
0124 Štuje Marko krsno ime svoje.
0125 Kad su bili za svijetlom soprom
0126 I dobra se ponapili vina,
0127 Gospoda se hvaliti stanula,
0128 Okle se je koji oženio.
0129 Reče Marko, u zo čas mu bilo:
0130 ”A ja Marko vilom Ndanojlom,
0131 Eno mi je b’jeloj u kamari,
0132 Vila mi je i sina rodila.”
0133 Sve to vila iz kamare čuje.
0134 To je njojzi puno žao bilo,
0135 Pa je svoje zove dozivala:
0136 ”O Barbara, draga zovo moja!
0137 Hodi k meni u b’jele kamare,
0138 Zovo moja, da te resim l’jepo,
0139 Resim l’jepo i svjetujem bolje.
0140 O Barbara, draga zovo moja!
0141 Kadar budeš goricom zelenom,
0142 Skupi žutu svilu uz konjica,
0143 Da se svila groz goru ne dere.
0144 Stavi sitan biser u njedarca,
0145 Da ti biser od sunca ne puca!
0146 Kadar budeš ungarsko kroz polje,
0147 Pušti žutu svilu niz konjica,
0148 Nek ti svila po poljicu praha.
0149 Prospi sitan biser iž njedarca,
0150 Nek se biser na prsima sjaje!
0151 Al te molim, draga moja zovo!
0152 Ti pošetaj za svijetle sopre,
0153 Pa ti reci milu bratu tvomu,
0154 Da ga jesam vila pozdravila,
0155 Da mi dade krila i uzglavje,
0156 Da je meni divno izves’ kolo,
0157 Zovo moja, dvorim pred našijem,
0158 Na veselju i momu i tvomu!”
0159 Kad Barbara b’jelu vilu čula,
0160 Ona šeta za svijetle sopre,
0161 Pa je bratu svomu govorila:
0162 ”O moj brate, Kraljeviću Marko!
0163 B’jela te je vila pozdravila,
0164 U pozdravlju poručila ti je,
0165 Da joj pošlješ krila i uzglavje,
0166 Da joj malo poigrat u kolu,
0167 A moj brate, na veselju momu,
0168 Na veseju momu i njezinu!”
0169 Kad to čuo Kraljeviću Marko
0170 Nije ćio, s manje nije mogo,
0171 Neg joj dade krila i uzglavje.
0172 Kad se vila krila dobavila,
0173 Pred b’jele je dvore išetala,
0174 Pa je divno kolo izvodila.
0175 Tri je puta kolom obrnula,
0176 Četvrtim je vila polećela,
0177 Kraljevića Marka dozivala:
0178 Gospodare, Kraljeviću Marko!
0179 Koliko ti moje govorenje,
0180 Al porokleto tvoje neslušanje,
0181 Da s’ ne hvališ, gospodare Marko,
0182 Da s’ se b’jelom vilom oženio!
0183 A sad s Bogom, gospodare Marko!
0184 Ostavljam ti moje čedo malo.
0185 Ja ću g’ b’jela pohoditi vila,
0186 Ti me, Marko, ni vidjeti ne ćeš.”
0187 Pa napenje str’jele na tetive,
0188 Da ustr’jeli Kraljevića Marka.
0189 Al je Marku dobroj sreći bilo,
0190 On pobjegne u b’jele kamare.
0191 Iza toga do malo vremena
0192 Otpravi se Kraljeviću Marko,
0193 Otpravi se u lov u planine,
0194 Na kolo se vila namjerio,
0195 U kolu je vilu ugledao,
0196 Nadanojlu, dragu ljubi svoju,
0197 Pa sokolu sivu govorio:
0198 ”O sokole, siva tice moja!
0199 Vazda si mi od posluha bio,
0200 Budi danas, sivi moj sokole!
0201 Zaleti se k nebu pod oblake
0202 Više kola vila bijelijeh,
0203 Vij se više, moj sivi sokole!
0204 Vij se više, a padaj u niže
0205 Više glave Nadanojle vile.
0206 Ugrabi joj krila i uzglavje,
0207 Donesi ih k meni, gospodaru!
0208 Da bi tebi dobroj sreći bilo,
0209 Da bi mene krila dobavio,
0210 Ja bi tebe l’jepo darovao,
0211 Zutio bih noge do koljena,
0212 Zlatnio bih krila do ramena.”
0213 Kad je soko gospodara čuo,
0214 On je njemu od posluha bio,
0215 Zaleti se k nebu pd oblake,
0216 Vije s’ više, a pada u niže
0217 Više kola bijelijeh vila,
0218 Više glave Nadanojle vile,
0219 Ugrabi joj krila i uzglavje,
0220 Pa ih nosi svomu gospodaru.
0221 Za njim b’jela vila pristajala,
0222 Sokolu je sivu govorila:
0223 ”O sokole gospodara moga!
0224 Vrati meni krila i uzglavje,
0225 Ja ću tebe darovati l’jepo,
0226 Zutit ću ti noge do koljena,
0227 Zlatnin ću ti krila do ramena.”
0228 Za to soko ništa i ne haje,
0229 Neg doleti svomu gospodaru,
0230 Pa mu dava krila i uzglavje.
0231 Kad se Marko krila dobavio,
0232 B’jelu se je dvoru potežio.
0233 Za njim b’jela vila pristajala.
0234 On je vodi dvoru bijelome,
0235 Da mu goji čeda malahnoga,
0236 Pa se Marko s vilom pomirio,
0237 Š njom živio mnogo godinica,
0238 Smrt nemila dok ih rastavila.



Izvor[uredi]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.