Женидба Марка Краљевића (ВУК 6)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Марка Краљевића

0001 Сједе Марко вечерати с мајком
0002 Суха хљеба и црвена вина.
0003 Кад се Марко напојио вина,
0004 Онда му је мајка бесједила:
0005 ”А мој сине, дели Краљић-Марко!
0006 ”Што с’ не жениш, живота ти, сине?
0007 ”Не могу ти измета чинити
0008 ”Мио сине, у бијелој кули;
0009 ”Бога ми га ни чинити нећу!
0010 ”Но се жени, живота ти, синко! ”
0011 А Марко је бесједио мајци:
0012 ”Луда ти си, Евросима мајко!
0013 ”Ево има дванаест година
0014 ”Ја обидох седам краљевина
0015 ”И још осмо половину царства,
0016 ”Све вароши до Стамбола града,
0017 ”Све тражећи за себе ђевојку;
0018 ”Ђе ја нађох за себе ђевојку,
0019 ”Нема, мати, за те пријатеља,
0020 ”Ђе ли нађох за те пријатеља,
0021 ”Нема, мати, за мене ђевојке.
0022 ”Сад сам чуо кажују ми људи,
0023 ”Да је скоро порасла ђевојка
0024 ”У Прибињу преко мора граду
0025 ”У силнога од Прибиња бана
0026 ”Кажу, мати, Росанда ђевојка,
0027 ”Нема друге ни у гору виле.
0028 ”Од године косу запуштила,
0029 ”А од осам плела плетеницу,
0030 ”Кад јој било дванаест година,
0031 ”Састало се триста прстенова,
0032 ”Па ђевојка неће ниједнога,
0033 ”Но свакоме по махану тура.
0034 ”Просило је двадест капетана
0035 ”И тридесет и три ђенерала,
0036 ”И проси је фелдмаршаловићу,
0037 ”И проси је влах-бег из Млетака,
0038 ”И проси је Гојко Латинине
0039 ”За својега Милутина сина,
0040 ”И проси је од Котара Лука,
0041 ”Па ни њега не хоће ђевојка,
0042 ”И проси је са Змијња Рајко,
0043 ”Баш би Рајка узела ђевојка,
0044 ”Но у Рајка никад ништа нема
0045 ”Него тешке пушке кавалина
0046 ”И Змијуља на крајину града
0047 ”И под градом стотину читлука,
0048 ”Штогод Рајку за годину дође,
0049 ”Све попије ноћи у механу,
0050 ”У томе је срећу изгубио,
0051 ”Те га неће да узме ђевојка.
0052 ”Мијеси ми, нено, брашненика,
0053 ”Да ћу тамо до Прибиња поћи,
0054 ”Да ја просим банову Росанду.
0055 ”Далеко је до Прибиња сићи:
0056 ”Три неђеље поља широкога,
0057 ”Три неђеље луга зеленога,
0058 ”Три неђеље брда и планина,
0059 ”Три неђеље морем у бродове,
0060 ”Три неђеље док Прибињу сиђем. ”
0061 Па је Марко на ноге ђипио,
0062 Пак отиде у мрачно подрумље,
0063 Из подрума изведе Шарина,
0064 Поведе га Марко на чарчију,
0065 У налбанте поткова Шарина:
0066 Удари му плоче све четири
0067 И тридесет и два пуно клинца,
0068 Пак извади четири цекина,
0069 Те их даде ономе налбанти,
0070 А он му је дову изучио:
0071 ”Ха соколе, Краљевићу Марко!
0072 ”На путу ти срећа дегдисала!
0073 ”Душмани ти под ногама били
0074 ”Како Шарцу под копита чавли! ”
0075 Оде марко право танкој кули,
0076 А кад кули и капији дође,
0077 Он привеѕа ѕа вериге Шарца,
0078 Па дохвати воде и сапуна,
0079 Те шарина тимар учинио
0080 Млакиводом и раки-сапуном,
0081 У сунђер му воду покупио;
0082 Па му преви ћебе сарајлију,
0083 А по њему седло османлију,
0084 А по седлу крѕли хабаију,
0085 Попуњена грошем и вижлином,
0086 Поткићена жутијем цекињом;
0087 А на прси решме поѕлаћене;
0088 Притеже му споне колане
0089 Заузда га ђемом њемачкијем.
0090 Па кад свога опреми Шарина,
0091 Он пошета на танану кулу,
0092 Па отвори сандук од долафа,
0093 Па извади ђузел одијело,
0094 Па се овлачи те се преоблачи:
0095 Он обуче од свиле кошуљу,
0096 А по њојзи зелену доламу
0097 Од лијепе млетачке кадифе,
0098 На доламу тридесет путаца,
0099 Свако пуце по по литре злата,
0100 Под гроце од три литре злата
0101 И оно се на бурму завија,
0102 Те њим пије на јутро ракију;
0103 По долами двоје токе сјајне,
0104 Једне лите а друге ковате;
0105 А на ноге копче и чакшире,
0106 Жуте му се ноге до кољена,
0107 Побратиме, као у сокола;
0108 А на главу калпак и челенке,
0109 Један калпак, девет челенака
0110 И десето крило оковано,
0111 А под њиме дирек од челика,
0112 А из њега тринаест шипака,
0113 Седамдесет пера и четири,
0114 Па кад Марко узмахује главом,
0115 Куцају га пера низ рамена;
0116 Па се залтном жицом опасао,
0117 И о бедри сабљу припасао,
0118 Пак дохвати топузину тешку,
0119 Изнесе је пред бијелу кулу,
0120 Објеси је Шарцу о ункашу,
0121 Па се опет у кулу поврати,
0122 Те наточи један мјешчић вина,
0123 Који миче седамдесет ока,
0124 Па га Шарцу у терћије свеза,
0125 Па се опет поврати у кулу,
0126 Те он узе за хашлука блага,
0127 Пак изиде на мермер-авлију,
0128 На авлију појаха Шарина,
0129 Рече Марко: ”Остан с Богом, мајко!
0130 ”Ако мене суђен данак дође,
0131 ”Ето доста готовине блага,
0132 ”Те се стара за живота рани! ”
0133 Вели мајка: ”Пођи с Богом, сине!
0134 ”На путу ти добра срећа била! ”
0135 Оде Марко пољем широкијем
0136 А матер му сузе пропануше,
0137 Пак изиде на бојали кулу,
0138 Па дохвати срчали дурбина,
0139 Мотри сина пољем широкијем.
0140 Колико је поља Прилипскога,
0141 Све је поље преиграо зечки,
0142 А лугове прекасао вучки,
0143 А планине претрчао мучки.
0144 Док ишћера Шарца на планину,
0145 Ту одјаха голема Шарина,
0146 Па је ватру наложио живу,
0147 А уз ватру кафу припекао.
0148 Кад рекао да је починуо,
0149 Одријеши мјешину са Шарца,
0150 Марко чеше ни маштрафа неће,
0151 Но он грло у грло окреће,
0152 Док се добро натрошио вина,
0153 Па дојаха дебела Шарина;
0154 Доклен мору на јалију сиде
0155 И тако му добра срећа била,
0156 Ту находи на крају ђемију,
0157 Те увезе себе и Шарина.
0158 Из сињег се мора извезао,
0159 А прими се уз кршно приморје,
0160 А тешке га притиснуле мисли,
0161 Па у себе помислио Марко:
0162 ”Ђе сам јадне кости затурио!
0163 ”Ако мене суђен данак дође,
0164 ”Нико виђет’ гроба ни мрамора!
0165 ”Ал’ ми с’ није фајде препадати. ”
0166 Пак отолен оћера Шарина.
0167 Доклен Марко у чаршију дође,
0168 Уз чаршију наљути Шарина,
0169 Гледају га са града Латини,
0170 Колико је наљутио Шарца
0171 Сви од страха затворише врата.
0172 Догна Шарца пред новога хана,
0173 Кад погледа има л’ ко у хану:
0174 Пристављено дванаест лонаца,
0175 Ни код једног чорбаџије нема,
0176 Но утекли од маркова зора.
0177 Стаде Марко мислит’ и размишљат’:
0178 ”Дај да овдје разјашем Шарина,
0179 ”Ја се бојим хоћу зачамати,
0180 ”А ту нема нама ни јунаштва,
0181 ”Ама нећу живота ми мога. ”
0182 Пак отолен оћера Шарина
0183 Доклен дође под банову кулу.
0184 Но је Марко лукава делија,
0185 Он не ћера Шарца у авлију,
0186 Но г’ одјаха на уском сокаку,
0187 Па га шета испод танке куле,
0188 Обрну га седам осам пута,
0189 Да ко броји и двадест би било,
0190 Не би л’ Марка виђела ђевојка,
0191 Ал’ пуница ђевојчина мајка.
0192 Не виђе га са куле ђевојка,
0193 Но пуница ђевојчина мајка,
0194 Сједијаше на демирли пенџер,
0195 Па кад виђе на сокаку Марка,
0196 На њега се хашик учинила,
0197 Па с пенџера на шилте скочила,
0198 Два шилтета под собом сломила
0199 И још треће шилте орахово,
0200 Па потрча уз бијелу кулу
0201 У одају Росанди ђевојци,
0202 Пред њом Роса на ноге ђипила:
0203 ”Ходи, мати, на шилтету моме! ”
0204 ”Устан’, кћери, за Бога једнога!
0205 ”Какав бјеше јунак на сокаку!
0206 ”Ево има четрдесет љета
0207 ”Од како сам за бабајка твога,
0208 ”Три пута се окупљала војска
0209 ”И катана су четворо страна,
0210 ”Онакога коња и јунака
0211 ”Још нијесам очима виђела;
0212 ”Но отиди, живота ти , ћерце!
0213 ”Да м’ нијесу очи превариле. ”
0214 А ђевојка на ноге скочила
0215 Па на ноге намаче папуче,
0216 А затури у џепове руке,
0217 Па пошета низ бијелу кулу,
0218 Доклен дође на демирли пенџер,
0219 Па погледа ускијем сокаком,
0220 Док угледа на сокаку Марка,
0221 Грохотом се насмија ђевојка:
0222 ”Вала, мати, пристала јунака!
0223 ”Но је само блијед у образу,
0224 ”Чини ми се, млого пије вина. ”
0225 То изрече па натраг утече,
0226 Па са собом говори ђевојка:
0227 ”Биг волија у јунака Шарца,
0228 ”Но све моје три стотин’ просаца. ”
0229 То зачуо на сокаку Марко,
0230 Како чуо, пошао у кулу,
0231 А за собом повео Шарина.
0232 Сретају га краљеви солдати,
0233 Па му ишту Шарца и оружје;
0234 Шарца даде, а не да оружја;
0235 Но отиде уз бијелу кулу,
0236 Докле дође одаји на врата,
0237 Од одаје отворио врата,
0238 Па уљезе у одају Марко,
0239 Али сједи три стотин’ просаца,
0240 А међу њих од Прибиња бане,
0241 А Марко им Божју помоћ викну,
0242 А они му помоћ прифатише,
0243 Пом’коше се један до другога,
0244 Шћаху сјести удно софре Марка,
0245 Ама Марко удно софре неће,
0246 Но прогамба, сједе поред краља,
0247 Почеше му ожђелдије дават’ ,
0248 Ожђелдије и добродошнице.
0249 Пије Марко, а не кваси брка,
0250 А краљ викну своје вјерне слуге,
0251 Пред свакога по купу турише,
0252 А пред Марка двије купе вина,
0253 Обје купе прихватио Марко
0254 У врх сркну а у дно турукну;
0255 Па кад виђе да му вина нема,
0256 Уста Марко, поред софре пође,
0257 Испред сваког купу дохватио,
0258 Па се добро вина натрошио,
0259 Па се врну, сједе поред краља;
0260 Сви у њега очи избечише,
0261 А Марко им пође бесједити:
0262 ”Немојте се, браћо, зачудити!
0263 ”Ево има три неђеље дана
0264 ”Да не пијем ни воде ни вина,
0265 ”Вина немам, а воде не смијем,
0266 ”Е ме стара мајка заклињала
0267 ”Да не пијем воде са бунара,
0268 ”Јер је вода бунар грозничава,
0269 ”Па ће мене ухватит’ грозница. ”
0270 А пита га од Прибиња бане:
0271 ”Сератлија, Бога ти једнога!
0272 ”откале си, од кога ли града!
0273 ”Чија л’ слуга, кога л’ господара? ”
0274 А Марко му вели Краљевићу:
0275 ”Нисам слуга, нити дворим кога,
0276 ”Но у Стамбол цара честитога,
0277 ”А код њега не мислим другога
0278 ”Док је моја на рамена глава.
0279 ”Јеси л’ чуо, пријатељу краљу!
0280 ”Пријатељу, ако будеш суђен,
0281 ”Јеси л’ чуо Босну поноситу
0282 ”А више ње Прилип на крајину,
0283 ”У Прилипу Краљевића Марка?
0284 ”Ја сам главом од Прилипа Марко,
0285 ”Па сам чуо, кажују ми људи,
0286 ”Тешки ти је бостан процватио,
0287 ”А приспјела грана за берања,
0288 ”А ја јесам момак бостанџија,
0289 ”Па сам доша у Прибиња твога,
0290 ”Не бих ли ти укинуо грану. ”
0291 Но се томе нико не осјети,
0292 Но с’ осјети од Прибиња бане:
0293 ”Стани мало, сератлија Марко!
0294 ”Ништа тебе не умијем казат’
0295 ”Док ја идем да ђевојку питам. ”
0296 Па је бане на ноге ђипио,
0297 И велики ћурак пригрнуо,
0298 Па пошета уз бојали кулу
0299 У одају Росанди ђевојци.
0300 Пред њим Роса на ноге ђипила:
0301 ”Оди, бабо, на шилтету моме!
0302 ”Сједи, кћери, не сјело ти месо!
0303 ”Да је Бог до срећа донијела,
0304 ”Кад си ми се родила лијепа,
0305 ”Да си с’ онда родила слијепа,
0306 ”Већ ми твоји просци дојадише;
0307 ”Што би јечма, коњи позобаше,
0308 ”Што би вина, просци полокаше;
0309 ”Но узимај кога тебе драго! ”
0310 А рече му росанда ђевојка:
0311 ”А зар сам ти досадила, бабо?
0312 ”Баш ти више досађиват’ нећу
0313 ”Да ћу млада у воду скочити,
0314 ”Него хајде тамо у одају,
0315 ”И ја ћу ти у одају доћи. ”
0316 Оде бане низ бијелу кулу,
0317 А ђевојка на ноге ђипила,
0318 Па се свлачи, тер се преоблачи:
0319 Једна глава, а два истифана,
0320 Једне уши, четворе минђуше,
0321 Једно грло, три златна ђердана:
0322 Један ђердан грло јој прекрио,
0323 Други ђердан пао по дојкама,
0324 Прекрио јој дојке и подвољке,
0325 А трћи се пониско спустио,
0326 Те Росанду по златки куцаше;
0327 Једна леђа, три ката хаљина;
0328 Још каке су гаће на ђевојци!
0329 Све морскијем мишем постављене,
0330 Наоколо приморска ласица,
0331 Кад их веже да се не претеже,
0332 А на узлу цура ударила,
0333 Ударила царског кавеџију
0334 И табаку и тридест филџана,
0335 У руци му соха кириџијнска,
0336 Ко ђевојци гаће раздријеши
0337 Да га куцне сохом иза врата;
0338 Пригрну се стамболском чаткињом,
0339 Три јој краја на земљу панула,
0340 А четврти на главу турила,
0341 Те бијело заклонила лице;
0342 Па пошета низ бијелу кулу;
0343 Како шеће, колико се креће!
0344 Шетња јој је како у везира,
0345 Руке су јој како у бербера,
0346 Обрвице двије пијавице,
0347 Трпавице крила ластавице,
0348 Ока црна а солуфа густа,
0349 Медна ти су у ђевојке уста!
0350 Да је у њих пољубити пуста!
0351 И стар би се дервиш преварио,
0352 А камо ли момче нежењено.
0353 Доклен дође одаји на врата,
0354 Од одаје отворила врата,
0355 Пак уљезе бану у одају,
0356 Те размотри три стотин’ просаца,
0357 А на Марку очи саставила,
0358 Па ђевојка тихо бесједила:
0359 ”Чујеш баба од Прибиња бана
0360 ”Што ми фали три стотин’ просаца!
0361 ”Бога ми му ни једнога нећу. ”
0362 Пак извади срмали јаглука,
0363 Што су њега три везиље везле
0364 У Млецима за годину дана,
0365 Па га Марку на криоце баци:
0366 ”Ти си мене суђен ђувегија. ”
0367 То изрече, на врата утече.
0368 Тадер уста Краљевићу Марко,
0369 Па дофати паклену камџију,
0370 Па наћера три стотин’ просаца,
0371 Опсова им и оца и мајку:
0372 ”Гор’ изласте, пси ви је..ли мајку!
0373 ”Што ми тасту полокасте вино!
0374 Све ишћера голе на сокаке,
0375 Осташе им ћурци и саруци,
0376 У подруму коњи седленици;
0377 Но се моле грдни са сокака:
0378 ”О за Бога, сератлија Марко!
0379 ”Истур’те нам ћурке и саруке
0380 ”Извед’те нам коње седленике,
0381 ”Не можемо низ механе грдни. ”
0382 Марко викну на банове слуге:
0383 ”Истур’те им ћурке и саруке,
0384 ”Извед’те им коње седленике;
0385 ”Бољег ћурка не има од мога,
0386 ”А сарука неима бољега,
0387 ”Ни бољега коња од Шарина,
0388 ”Ни од Марка бољега јунака. ”
0389 Истурише ћурке и саруке,
0390 Изведоше коње седленике,
0391 И одоше низ механе грдни,
0392 Оста марко на бановој кули,
0393 Те он стаде свадбу уговарат’ :
0394 ”Ова свадба по године дана,
0395 ”Док отидем бијелу Прилипу,
0396 ”И покупим кићене сватове. ”
0397 Док рекоше ђе му је дадоше,
0398 Похарчио хиљаду дуката;
0399 Док дарова свасти и пунице,
0400 Још похарчи хиљаду дуката;
0401 Док дарова момке и сеизе,
0402 Похарчио триста маџарија;
0403 И они су Марка даровали:
0404 Дали Марку девет бошчалука
0405 Све од чиста исплетена злата.
0406 Отлен Марко појаха Шарина,
0407 Те отиде бијелу Прилипу.
0408 А кад био пољем Прилипскијем,
0409 Угледа га Јевросима мајка,
0410 Срете сина на мермер-авлију,
0411 Те се с њиме грли и целива,
0412 А слуге му Шарца прифатише.
0413 Оде Марко на танану кулу,
0414 Па за пуном софром засједоше,
0415 Па с матером пође пити вино,
0416 А пита га остарила мајка:
0417 ”Сине мио, дели Краљић-Марко!
0418 ”Јеси ли ми снаху испросио? ”
0419 ”Јесам, мати, живота ми мога! ”
0420 ”Јеси ли је очима видио? ”
0421 ”Јесам, мати, живота ми мога!
0422 ”И ти ћеш је виђет’, ако Бог да!
0423 ”Но ме сјетуј, моја стара мајко!
0424 ”Колико ћу купити сватова? ”
0425 А стара му бесједила мајка:
0426 ”Купи, сине, колико ти драго,
0427 ”Имаш блага, немој га жалити. ”
0428 Тадер Марко на ноге скочио,
0429 Па дофати перо и хартију,
0430 Па је књигу једну накитио,
0431 Оправи је Новоме Пазару
0432 А на руке рељи побратиму:
0433 ”Чујеш ли ме, Реља побратиме!
0434 ”Јеси л’ чуо, је ли ти ко казао,
0435 ”Ђе сам скоро цуру испросио
0436 ”Преко мора у Прибињу граду?
0437 ”Но ми, побро, ходи у сватове,
0438 ”Да ми ђевер будеш уз ђевојку,
0439 ”И доведи свата пет стотина! ”
0440 Другу посла бијелу Сибињу
0441 А на руке војеводи Јанку:
0442 ”Чујеш мене, Јанко побратиме!
0443 ”Јеси л’ чуо, јели ти ко казао,
0444 ”Ђе сам скоро цуру испросио
0445 ”Преко мора у Прибињу граду?
0446 ”Но те, Јнко, зовем у сватове,
0447 ”Да ми сватски будеш старјешина,
0448 ”И доведи свата пет стотина. ”
0449 Трећу посла војводи Милошу:
0450 ”Чујеш мене, војвода Милошу!
0451 ”Јеси л’ чуо, јели ти ко казао,
0452 ”Ђе сам скоро цуру испросио
0453 ”Преко мора у Прибињу граду?
0454 ”Но те, побро, зовем у сватове,
0455 ”Да ми сватски будеш војевода,
0456 ”И доведи свата пет стотина. ”
0457 Кад је књиге растурио Марко,
0458 Мало било, млого не трајало,
0459 Док ето ти Реље од Пазара,
0460 Води Реља свата пет стотина,
0461 И дођоше под Маркову кулу.
0462 Срете Марко Рељу побратима,
0463 Руке шире, у лица се љубе,
0464 Питају се за јуначко здравље;
0465 Па тек сјели, мало починули,
0466 Ал’ ето ти Сибињанин-Јанка,
0467 Води Јанко свата пет стотина,
0468 А срете га од Прилипа Марко,
0469 Руке шире, у лица се љубе,
0470 Питају се за јуначко здравље;
0471 Па тек сјели, мало починули,
0472 Ал’ ето ти војводе Милоша,
0473 И он води свата пет стотина,
0474 А срете га од Прилипа Марко,
0475 Руке шире у лица се љубе,
0476 Питају се за јуначко здравље.
0477 Па војводе поведе на кулу,
0478 А сватови у поље под кулу,
0479 Те му свати ноћцу преноћили.
0480 Кад свануло и сунце грануло,
0481 Повикаше сватовски чауши:
0482 ”Хазур да сте, кићени сватови! ”
0483 Одтоле се свати подигоше,
0484 Пријеђоше поља и планине,
0485 Док дођоше мору на јалију,
0486 Те с’ у море свати увезоше,
0487 Из мора се здраво изведоше
0488 И одоше бијелу Прибињу;
0489 И тамо их добро дочекали,
0490 Те ту свати ноћцу преноћили.
0491 Кад свануло и сунце грануло,
0492 Чауш викну, далбулана рикну:
0493 ”Хазурала, кићени сватови!
0494 ”А ђевери, на коња ђевојку! ”
0495 Изведоше лијепу Росанду,
0496 Дадоше је Рељи од Пазара,
0497 И лијепо свате испратише,
0498 И одоше здарво и весело.
0499 А све Марко иде пред сватима,
0500 Јер се боји кавге од просаца.
0501 Чуо жабор у старжње сватове,
0502 Кад се натраг поврнуо Марко
0503 Ал’ сватима ударио Гојко,
0504 Три стотине свата посјекао.
0505 Тадер Марко на сватове викну:
0506 ”Јуриш, браћо, ако Бога знате! ”
0507 Па наћера дебела Шарина,
0508 Те пос’јече Гојка Латинина
0509 И његова Милутина сина,
0510 Оне друге свати рашћераше,
0511 Побјегоше тамо и овамо,
0512 Па одоше свати уз планину.
0513 А кад близу Буковице били,
0514 Све остаје најострагу Марко,
0515 Да га не би свати прекорили,
0516 Ђе он иде близу код ђевојке;
0517 Кад сватови под гору дођоше,
0518 Али јунак стоји насред пута,
0519 На бојно се копље наслонио,
0520 Па он дара иште од сватова;
0521 Неки свти даваху му даре,
0522 Неки бјеже покрај друма пута,
0523 А кад Реља виђе од Пазара,
0524 Он побјеже на банду с ђевојком,
0525 И утече гором Буковицом;
0526 А кад Марко стиже на Шарина,
0527 И на путу угледа јунака:
0528 ”А ту ли си, курвин копиљане!
0529 ”Чије ли си свате резилио? ”
0530 А рече му Арбанасин Ђемо:
0531 ”Камо, курво, лијепа ђевојка?
0532 ”Али оди да је дијелимо. ”
0533 Заиста се наљутио Марко,
0534 Па на очи калпак намакнуо,
0535 Саставио калпак и обрве,
0536 Па на њега наћера Шарина,
0537 Па од бедре сабљу повадио,
0538 Па он ману тамо и овамо,
0539 Па је мало калпак подигнуо,
0540 Те погледа око себе Марко,
0541 Од Турчина пале половине.
0542 Па сватовске даре покупио,
0543 Па оћера гором Буковицом,
0544 Доклен стиже кићене сватове.
0545 Рони сузе лијепа ђевојка,
0546 Јер се бјеше цура препанула,
0547 Ђе је њојзи погинуо Марко,
0548 А ћеши је реља од Пазара:
0549 ”А не бој се, лијепа ђевојко
0550 ”Ако биде погинуо Марко,
0551 ”Водићу те Новоме Пазару,
0552 ”Узећу те за вјерену љубу. ”
0553 Докле тутањ у задње сватове,
0554 Кад се цура натраг обрнула,
0555 Док угледа Марка на Шарину,
0556 Тадер му се млада осмјенула,
0557 А рече јој Краљевићу Марко:
0558 ”А зар си се, Росо, препанула?
0559 ”А и да је погинуо Марко,
0560 ”А ти не би узела горега,
0561 ”Него Рељу побратима мога.
0562 ”А тако ми никога до Бога:
0563 ”Да ми није на весељу моме,
0564 ”Сад бих Рељи осјекао главу,
0565 ”А зато му хоћу опростити. ”
0566 И одоше бијелу Прилипу,
0567 И дођоше здраво и весело.
0568 Хоће Марко, весела му мајка!
0569 Њему мајка, а нама дружина!



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.