Ženidba Marka Kraljevića (VUK 6)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Ženidba Marka Kraljevića

0001 Sjede Marko večerati s majkom
0002 Suha hljeba i crvena vina.
0003 Kad se Marko napojio vina,
0004 Onda mu je majka besjedila:
0005 ”A moj sine, deli Kraljić-Marko!
0006 ”Što s’ ne ženiš, života ti, sine?
0007 ”Ne mogu ti izmeta činiti
0008 ”Mio sine, u bijeloj kuli;
0009 ”Boga mi ga ni činiti neću!
0010 ”No se ženi, života ti, sinko! ”
0011 A Marko je besjedio majci:
0012 ”Luda ti si, Evrosima majko!
0013 ”Evo ima dvanaest godina
0014 ”Ja obidoh sedam kraljevina
0015 ”I još osmo polovinu carstva,
0016 ”Sve varoši do Stambola grada,
0017 ”Sve tražeći za sebe đevojku;
0018 ”Đe ja nađoh za sebe đevojku,
0019 ”Nema, mati, za te prijatelja,
0020 ”Đe li nađoh za te prijatelja,
0021 ”Nema, mati, za mene đevojke.
0022 ”Sad sam čuo kažuju mi ljudi,
0023 ”Da je skoro porasla đevojka
0024 ”U Pribinju preko mora gradu
0025 ”U silnoga od Pribinja bana
0026 ”Kažu, mati, Rosanda đevojka,
0027 ”Nema druge ni u goru vile.
0028 ”Od godine kosu zapuštila,
0029 ”A od osam plela pletenicu,
0030 ”Kad joj bilo dvanaest godina,
0031 ”Sastalo se trista prstenova,
0032 ”Pa đevojka neće nijednoga,
0033 ”No svakome po mahanu tura.
0034 ”Prosilo je dvadest kapetana
0035 ”I trideset i tri đenerala,
0036 ”I prosi je feldmaršaloviću,
0037 ”I prosi je vlah-beg iz Mletaka,
0038 ”I prosi je Gojko Latinine
0039 ”Za svojega Milutina sina,
0040 ”I prosi je od Kotara Luka,
0041 ”Pa ni njega ne hoće đevojka,
0042 ”I prosi je sa Zmijnja Rajko,
0043 ”Baš bi Rajka uzela đevojka,
0044 ”No u Rajka nikad ništa nema
0045 ”Nego teške puške kavalina
0046 ”I Zmijulja na krajinu grada
0047 ”I pod gradom stotinu čitluka,
0048 ”Štogod Rajku za godinu dođe,
0049 ”Sve popije noći u mehanu,
0050 ”U tome je sreću izgubio,
0051 ”Te ga neće da uzme đevojka.
0052 ”Mijesi mi, neno, brašnenika,
0053 ”Da ću tamo do Pribinja poći,
0054 ”Da ja prosim banovu Rosandu.
0055 ”Daleko je do Pribinja sići:
0056 ”Tri neđelje polja širokoga,
0057 ”Tri neđelje luga zelenoga,
0058 ”Tri neđelje brda i planina,
0059 ”Tri neđelje morem u brodove,
0060 ”Tri neđelje dok Pribinju siđem. ”
0061 Pa je Marko na noge đipio,
0062 Pak otide u mračno podrumlje,
0063 Iz podruma izvede Šarina,
0064 Povede ga Marko na čarčiju,
0065 U nalbante potkova Šarina:
0066 Udari mu ploče sve četiri
0067 I trideset i dva puno klinca,
0068 Pak izvadi četiri cekina,
0069 Te ih dade onome nalbanti,
0070 A on mu je dovu izučio:
0071 ”Ha sokole, Kraljeviću Marko!
0072 ”Na putu ti sreća degdisala!
0073 ”Dušmani ti pod nogama bili
0074 ”Kako Šarcu pod kopita čavli! ”
0075 Ode marko pravo tankoj kuli,
0076 A kad kuli i kapiji dođe,
0077 On priveѕa ѕa verige Šarca,
0078 Pa dohvati vode i sapuna,
0079 Te šarina timar učinio
0080 Mlakivodom i raki-sapunom,
0081 U sunđer mu vodu pokupio;
0082 Pa mu previ ćebe sarajliju,
0083 A po njemu sedlo osmanliju,
0084 A po sedlu krѕli habaiju,
0085 Popunjena grošem i vižlinom,
0086 Potkićena žutijem cekinjom;
0087 A na prsi rešme poѕlaćene;
0088 Priteže mu spone kolane
0089 Zauzda ga đemom njemačkijem.
0090 Pa kad svoga opremi Šarina,
0091 On pošeta na tananu kulu,
0092 Pa otvori sanduk od dolafa,
0093 Pa izvadi đuzel odijelo,
0094 Pa se ovlači te se preoblači:
0095 On obuče od svile košulju,
0096 A po njojzi zelenu dolamu
0097 Od lijepe mletačke kadife,
0098 Na dolamu trideset putaca,
0099 Svako puce po po litre zlata,
0100 Pod groce od tri litre zlata
0101 I ono se na burmu zavija,
0102 Te njim pije na jutro rakiju;
0103 Po dolami dvoje toke sjajne,
0104 Jedne lite a druge kovate;
0105 A na noge kopče i čakšire,
0106 Žute mu se noge do koljena,
0107 Pobratime, kao u sokola;
0108 A na glavu kalpak i čelenke,
0109 Jedan kalpak, devet čelenaka
0110 I deseto krilo okovano,
0111 A pod njime direk od čelika,
0112 A iz njega trinaest šipaka,
0113 Sedamdeset pera i četiri,
0114 Pa kad Marko uzmahuje glavom,
0115 Kucaju ga pera niz ramena;
0116 Pa se zaltnom žicom opasao,
0117 I o bedri sablju pripasao,
0118 Pak dohvati topuzinu tešku,
0119 Iznese je pred bijelu kulu,
0120 Objesi je Šarcu o unkašu,
0121 Pa se opet u kulu povrati,
0122 Te natoči jedan mješčić vina,
0123 Koji miče sedamdeset oka,
0124 Pa ga Šarcu u terćije sveza,
0125 Pa se opet povrati u kulu,
0126 Te on uze za hašluka blaga,
0127 Pak izide na mermer-avliju,
0128 Na avliju pojaha Šarina,
0129 Reče Marko: ”Ostan s Bogom, majko!
0130 ”Ako mene suđen danak dođe,
0131 ”Eto dosta gotovine blaga,
0132 ”Te se stara za života rani! ”
0133 Veli majka: ”Pođi s Bogom, sine!
0134 ”Na putu ti dobra sreća bila! ”
0135 Ode Marko poljem širokijem
0136 A mater mu suze propanuše,
0137 Pak izide na bojali kulu,
0138 Pa dohvati srčali durbina,
0139 Motri sina poljem širokijem.
0140 Koliko je polja Prilipskoga,
0141 Sve je polje preigrao zečki,
0142 A lugove prekasao vučki,
0143 A planine pretrčao mučki.
0144 Dok išćera Šarca na planinu,
0145 Tu odjaha golema Šarina,
0146 Pa je vatru naložio živu,
0147 A uz vatru kafu pripekao.
0148 Kad rekao da je počinuo,
0149 Odriješi mješinu sa Šarca,
0150 Marko češe ni maštrafa neće,
0151 No on grlo u grlo okreće,
0152 Dok se dobro natrošio vina,
0153 Pa dojaha debela Šarina;
0154 Doklen moru na jaliju side
0155 I tako mu dobra sreća bila,
0156 Tu nahodi na kraju đemiju,
0157 Te uveze sebe i Šarina.
0158 Iz sinjeg se mora izvezao,
0159 A primi se uz kršno primorje,
0160 A teške ga pritisnule misli,
0161 Pa u sebe pomislio Marko:
0162 ”Đe sam jadne kosti zaturio!
0163 ”Ako mene suđen danak dođe,
0164 ”Niko viđet’ groba ni mramora!
0165 ”Al’ mi s’ nije fajde prepadati. ”
0166 Pak otolen oćera Šarina.
0167 Doklen Marko u čaršiju dođe,
0168 Uz čaršiju naljuti Šarina,
0169 Gledaju ga sa grada Latini,
0170 Koliko je naljutio Šarca
0171 Svi od straha zatvoriše vrata.
0172 Dogna Šarca pred novoga hana,
0173 Kad pogleda ima l’ ko u hanu:
0174 Pristavljeno dvanaest lonaca,
0175 Ni kod jednog čorbadžije nema,
0176 No utekli od markova zora.
0177 Stade Marko mislit’ i razmišljat’:
0178 ”Daj da ovdje razjašem Šarina,
0179 ”Ja se bojim hoću začamati,
0180 ”A tu nema nama ni junaštva,
0181 ”Ama neću života mi moga. ”
0182 Pak otolen oćera Šarina
0183 Doklen dođe pod banovu kulu.
0184 No je Marko lukava delija,
0185 On ne ćera Šarca u avliju,
0186 No g’ odjaha na uskom sokaku,
0187 Pa ga šeta ispod tanke kule,
0188 Obrnu ga sedam osam puta,
0189 Da ko broji i dvadest bi bilo,
0190 Ne bi l’ Marka viđela đevojka,
0191 Al’ punica đevojčina majka.
0192 Ne viđe ga sa kule đevojka,
0193 No punica đevojčina majka,
0194 Sjedijaše na demirli pendžer,
0195 Pa kad viđe na sokaku Marka,
0196 Na njega se hašik učinila,
0197 Pa s pendžera na šilte skočila,
0198 Dva šilteta pod sobom slomila
0199 I još treće šilte orahovo,
0200 Pa potrča uz bijelu kulu
0201 U odaju Rosandi đevojci,
0202 Pred njom Rosa na noge đipila:
0203 ”Hodi, mati, na šiltetu mome! ”
0204 ”Ustan’, kćeri, za Boga jednoga!
0205 ”Kakav bješe junak na sokaku!
0206 ”Evo ima četrdeset ljeta
0207 ”Od kako sam za babajka tvoga,
0208 ”Tri puta se okupljala vojska
0209 ”I katana su četvoro strana,
0210 ”Onakoga konja i junaka
0211 ”Još nijesam očima viđela;
0212 ”No otidi, života ti , ćerce!
0213 ”Da m’ nijesu oči prevarile. ”
0214 A đevojka na noge skočila
0215 Pa na noge namače papuče,
0216 A zaturi u džepove ruke,
0217 Pa pošeta niz bijelu kulu,
0218 Doklen dođe na demirli pendžer,
0219 Pa pogleda uskijem sokakom,
0220 Dok ugleda na sokaku Marka,
0221 Grohotom se nasmija đevojka:
0222 ”Vala, mati, pristala junaka!
0223 ”No je samo blijed u obrazu,
0224 ”Čini mi se, mlogo pije vina. ”
0225 To izreče pa natrag uteče,
0226 Pa sa sobom govori đevojka:
0227 ”Big volija u junaka Šarca,
0228 ”No sve moje tri stotin’ prosaca. ”
0229 To začuo na sokaku Marko,
0230 Kako čuo, pošao u kulu,
0231 A za sobom poveo Šarina.
0232 Sretaju ga kraljevi soldati,
0233 Pa mu ištu Šarca i oružje;
0234 Šarca dade, a ne da oružja;
0235 No otide uz bijelu kulu,
0236 Dokle dođe odaji na vrata,
0237 Od odaje otvorio vrata,
0238 Pa uljeze u odaju Marko,
0239 Ali sjedi tri stotin’ prosaca,
0240 A među njih od Pribinja bane,
0241 A Marko im Božju pomoć viknu,
0242 A oni mu pomoć prifatiše,
0243 Pom’koše se jedan do drugoga,
0244 Šćahu sjesti udno sofre Marka,
0245 Ama Marko udno sofre neće,
0246 No progamba, sjede pored kralja,
0247 Počeše mu ožđeldije davat’ ,
0248 Ožđeldije i dobrodošnice.
0249 Pije Marko, a ne kvasi brka,
0250 A kralj viknu svoje vjerne sluge,
0251 Pred svakoga po kupu turiše,
0252 A pred Marka dvije kupe vina,
0253 Obje kupe prihvatio Marko
0254 U vrh srknu a u dno turuknu;
0255 Pa kad viđe da mu vina nema,
0256 Usta Marko, pored sofre pođe,
0257 Ispred svakog kupu dohvatio,
0258 Pa se dobro vina natrošio,
0259 Pa se vrnu, sjede pored kralja;
0260 Svi u njega oči izbečiše,
0261 A Marko im pođe besjediti:
0262 ”Nemojte se, braćo, začuditi!
0263 ”Evo ima tri neđelje dana
0264 ”Da ne pijem ni vode ni vina,
0265 ”Vina nemam, a vode ne smijem,
0266 ”E me stara majka zaklinjala
0267 ”Da ne pijem vode sa bunara,
0268 ”Jer je voda bunar grozničava,
0269 ”Pa će mene uhvatit’ groznica. ”
0270 A pita ga od Pribinja bane:
0271 ”Seratlija, Boga ti jednoga!
0272 ”otkale si, od koga li grada!
0273 ”Čija l’ sluga, koga l’ gospodara? ”
0274 A Marko mu veli Kraljeviću:
0275 ”Nisam sluga, niti dvorim koga,
0276 ”No u Stambol cara čestitoga,
0277 ”A kod njega ne mislim drugoga
0278 ”Dok je moja na ramena glava.
0279 ”Jesi l’ čuo, prijatelju kralju!
0280 ”Prijatelju, ako budeš suđen,
0281 ”Jesi l’ čuo Bosnu ponositu
0282 ”A više nje Prilip na krajinu,
0283 ”U Prilipu Kraljevića Marka?
0284 ”Ja sam glavom od Prilipa Marko,
0285 ”Pa sam čuo, kažuju mi ljudi,
0286 ”Teški ti je bostan procvatio,
0287 ”A prispjela grana za beranja,
0288 ”A ja jesam momak bostandžija,
0289 ”Pa sam doša u Pribinja tvoga,
0290 ”Ne bih li ti ukinuo granu. ”
0291 No se tome niko ne osjeti,
0292 No s’ osjeti od Pribinja bane:
0293 ”Stani malo, seratlija Marko!
0294 ”Ništa tebe ne umijem kazat’
0295 ”Dok ja idem da đevojku pitam. ”
0296 Pa je bane na noge đipio,
0297 I veliki ćurak prigrnuo,
0298 Pa pošeta uz bojali kulu
0299 U odaju Rosandi đevojci.
0300 Pred njim Rosa na noge đipila:
0301 ”Odi, babo, na šiltetu mome!
0302 ”Sjedi, kćeri, ne sjelo ti meso!
0303 ”Da je Bog do sreća donijela,
0304 ”Kad si mi se rodila lijepa,
0305 ”Da si s’ onda rodila slijepa,
0306 ”Već mi tvoji prosci dojadiše;
0307 ”Što bi ječma, konji pozobaše,
0308 ”Što bi vina, prosci polokaše;
0309 ”No uzimaj koga tebe drago! ”
0310 A reče mu rosanda đevojka:
0311 ”A zar sam ti dosadila, babo?
0312 ”Baš ti više dosađivat’ neću
0313 ”Da ću mlada u vodu skočiti,
0314 ”Nego hajde tamo u odaju,
0315 ”I ja ću ti u odaju doći. ”
0316 Ode bane niz bijelu kulu,
0317 A đevojka na noge đipila,
0318 Pa se svlači, ter se preoblači:
0319 Jedna glava, a dva istifana,
0320 Jedne uši, četvore minđuše,
0321 Jedno grlo, tri zlatna đerdana:
0322 Jedan đerdan grlo joj prekrio,
0323 Drugi đerdan pao po dojkama,
0324 Prekrio joj dojke i podvoljke,
0325 A trći se ponisko spustio,
0326 Te Rosandu po zlatki kucaše;
0327 Jedna leđa, tri kata haljina;
0328 Još kake su gaće na đevojci!
0329 Sve morskijem mišem postavljene,
0330 Naokolo primorska lasica,
0331 Kad ih veže da se ne preteže,
0332 A na uzlu cura udarila,
0333 Udarila carskog kavedžiju
0334 I tabaku i tridest fildžana,
0335 U ruci mu soha kiridžijnska,
0336 Ko đevojci gaće razdriješi
0337 Da ga kucne sohom iza vrata;
0338 Prigrnu se stambolskom čatkinjom,
0339 Tri joj kraja na zemlju panula,
0340 A četvrti na glavu turila,
0341 Te bijelo zaklonila lice;
0342 Pa pošeta niz bijelu kulu;
0343 Kako šeće, koliko se kreće!
0344 Šetnja joj je kako u vezira,
0345 Ruke su joj kako u berbera,
0346 Obrvice dvije pijavice,
0347 Trpavice krila lastavice,
0348 Oka crna a solufa gusta,
0349 Medna ti su u đevojke usta!
0350 Da je u njih poljubiti pusta!
0351 I star bi se derviš prevario,
0352 A kamo li momče neženjeno.
0353 Doklen dođe odaji na vrata,
0354 Od odaje otvorila vrata,
0355 Pak uljeze banu u odaju,
0356 Te razmotri tri stotin’ prosaca,
0357 A na Marku oči sastavila,
0358 Pa đevojka tiho besjedila:
0359 ”Čuješ baba od Pribinja bana
0360 ”Što mi fali tri stotin’ prosaca!
0361 ”Boga mi mu ni jednoga neću. ”
0362 Pak izvadi srmali jagluka,
0363 Što su njega tri vezilje vezle
0364 U Mlecima za godinu dana,
0365 Pa ga Marku na krioce baci:
0366 ”Ti si mene suđen đuvegija. ”
0367 To izreče, na vrata uteče.
0368 Tader usta Kraljeviću Marko,
0369 Pa dofati paklenu kamdžiju,
0370 Pa naćera tri stotin’ prosaca,
0371 Opsova im i oca i majku:
0372 ”Gor’ izlaste, psi vi je..li majku!
0373 ”Što mi tastu polokaste vino!
0374 Sve išćera gole na sokake,
0375 Ostaše im ćurci i saruci,
0376 U podrumu konji sedlenici;
0377 No se mole grdni sa sokaka:
0378 ”O za Boga, seratlija Marko!
0379 ”Istur’te nam ćurke i saruke
0380 ”Izved’te nam konje sedlenike,
0381 ”Ne možemo niz mehane grdni. ”
0382 Marko viknu na banove sluge:
0383 ”Istur’te im ćurke i saruke,
0384 ”Izved’te im konje sedlenike;
0385 ”Boljeg ćurka ne ima od moga,
0386 ”A saruka neima boljega,
0387 ”Ni boljega konja od Šarina,
0388 ”Ni od Marka boljega junaka. ”
0389 Isturiše ćurke i saruke,
0390 Izvedoše konje sedlenike,
0391 I odoše niz mehane grdni,
0392 Osta marko na banovoj kuli,
0393 Te on stade svadbu ugovarat’ :
0394 ”Ova svadba po godine dana,
0395 ”Dok otidem bijelu Prilipu,
0396 ”I pokupim kićene svatove. ”
0397 Dok rekoše đe mu je dadoše,
0398 Poharčio hiljadu dukata;
0399 Dok darova svasti i punice,
0400 Još poharči hiljadu dukata;
0401 Dok darova momke i seize,
0402 Poharčio trista madžarija;
0403 I oni su Marka darovali:
0404 Dali Marku devet boščaluka
0405 Sve od čista ispletena zlata.
0406 Otlen Marko pojaha Šarina,
0407 Te otide bijelu Prilipu.
0408 A kad bio poljem Prilipskijem,
0409 Ugleda ga Jevrosima majka,
0410 Srete sina na mermer-avliju,
0411 Te se s njime grli i celiva,
0412 A sluge mu Šarca prifatiše.
0413 Ode Marko na tananu kulu,
0414 Pa za punom sofrom zasjedoše,
0415 Pa s materom pođe piti vino,
0416 A pita ga ostarila majka:
0417 ”Sine mio, deli Kraljić-Marko!
0418 ”Jesi li mi snahu isprosio? ”
0419 ”Jesam, mati, života mi moga! ”
0420 ”Jesi li je očima vidio? ”
0421 ”Jesam, mati, života mi moga!
0422 ”I ti ćeš je viđet’, ako Bog da!
0423 ”No me sjetuj, moja stara majko!
0424 ”Koliko ću kupiti svatova? ”
0425 A stara mu besjedila majka:
0426 ”Kupi, sine, koliko ti drago,
0427 ”Imaš blaga, nemoj ga žaliti. ”
0428 Tader Marko na noge skočio,
0429 Pa dofati pero i hartiju,
0430 Pa je knjigu jednu nakitio,
0431 Opravi je Novome Pazaru
0432 A na ruke relji pobratimu:
0433 ”Čuješ li me, Relja pobratime!
0434 ”Jesi l’ čuo, je li ti ko kazao,
0435 ”Đe sam skoro curu isprosio
0436 ”Preko mora u Pribinju gradu?
0437 ”No mi, pobro, hodi u svatove,
0438 ”Da mi đever budeš uz đevojku,
0439 ”I dovedi svata pet stotina! ”
0440 Drugu posla bijelu Sibinju
0441 A na ruke vojevodi Janku:
0442 ”Čuješ mene, Janko pobratime!
0443 ”Jesi l’ čuo, jeli ti ko kazao,
0444 ”Đe sam skoro curu isprosio
0445 ”Preko mora u Pribinju gradu?
0446 ”No te, Jnko, zovem u svatove,
0447 ”Da mi svatski budeš starješina,
0448 ”I dovedi svata pet stotina. ”
0449 Treću posla vojvodi Milošu:
0450 ”Čuješ mene, vojvoda Milošu!
0451 ”Jesi l’ čuo, jeli ti ko kazao,
0452 ”Đe sam skoro curu isprosio
0453 ”Preko mora u Pribinju gradu?
0454 ”No te, pobro, zovem u svatove,
0455 ”Da mi svatski budeš vojevoda,
0456 ”I dovedi svata pet stotina. ”
0457 Kad je knjige rasturio Marko,
0458 Malo bilo, mlogo ne trajalo,
0459 Dok eto ti Relje od Pazara,
0460 Vodi Relja svata pet stotina,
0461 I dođoše pod Markovu kulu.
0462 Srete Marko Relju pobratima,
0463 Ruke šire, u lica se ljube,
0464 Pitaju se za junačko zdravlje;
0465 Pa tek sjeli, malo počinuli,
0466 Al’ eto ti Sibinjanin-Janka,
0467 Vodi Janko svata pet stotina,
0468 A srete ga od Prilipa Marko,
0469 Ruke šire, u lica se ljube,
0470 Pitaju se za junačko zdravlje;
0471 Pa tek sjeli, malo počinuli,
0472 Al’ eto ti vojvode Miloša,
0473 I on vodi svata pet stotina,
0474 A srete ga od Prilipa Marko,
0475 Ruke šire u lica se ljube,
0476 Pitaju se za junačko zdravlje.
0477 Pa vojvode povede na kulu,
0478 A svatovi u polje pod kulu,
0479 Te mu svati noćcu prenoćili.
0480 Kad svanulo i sunce granulo,
0481 Povikaše svatovski čauši:
0482 ”Hazur da ste, kićeni svatovi! ”
0483 Odtole se svati podigoše,
0484 Prijeđoše polja i planine,
0485 Dok dođoše moru na jaliju,
0486 Te s’ u more svati uvezoše,
0487 Iz mora se zdravo izvedoše
0488 I odoše bijelu Pribinju;
0489 I tamo ih dobro dočekali,
0490 Te tu svati noćcu prenoćili.
0491 Kad svanulo i sunce granulo,
0492 Čauš viknu, dalbulana riknu:
0493 ”Hazurala, kićeni svatovi!
0494 ”A đeveri, na konja đevojku! ”
0495 Izvedoše lijepu Rosandu,
0496 Dadoše je Relji od Pazara,
0497 I lijepo svate ispratiše,
0498 I odoše zdarvo i veselo.
0499 A sve Marko ide pred svatima,
0500 Jer se boji kavge od prosaca.
0501 Čuo žabor u staržnje svatove,
0502 Kad se natrag povrnuo Marko
0503 Al’ svatima udario Gojko,
0504 Tri stotine svata posjekao.
0505 Tader Marko na svatove viknu:
0506 ”Juriš, braćo, ako Boga znate! ”
0507 Pa naćera debela Šarina,
0508 Te pos’ječe Gojka Latinina
0509 I njegova Milutina sina,
0510 One druge svati rašćeraše,
0511 Pobjegoše tamo i ovamo,
0512 Pa odoše svati uz planinu.
0513 A kad blizu Bukovice bili,
0514 Sve ostaje najostragu Marko,
0515 Da ga ne bi svati prekorili,
0516 Đe on ide blizu kod đevojke;
0517 Kad svatovi pod goru dođoše,
0518 Ali junak stoji nasred puta,
0519 Na bojno se koplje naslonio,
0520 Pa on dara ište od svatova;
0521 Neki svti davahu mu dare,
0522 Neki bježe pokraj druma puta,
0523 A kad Relja viđe od Pazara,
0524 On pobježe na bandu s đevojkom,
0525 I uteče gorom Bukovicom;
0526 A kad Marko stiže na Šarina,
0527 I na putu ugleda junaka:
0528 ”A tu li si, kurvin kopiljane!
0529 ”Čije li si svate rezilio? ”
0530 A reče mu Arbanasin Đemo:
0531 ”Kamo, kurvo, lijepa đevojka?
0532 ”Ali odi da je dijelimo. ”
0533 Zaista se naljutio Marko,
0534 Pa na oči kalpak namaknuo,
0535 Sastavio kalpak i obrve,
0536 Pa na njega naćera Šarina,
0537 Pa od bedre sablju povadio,
0538 Pa on manu tamo i ovamo,
0539 Pa je malo kalpak podignuo,
0540 Te pogleda oko sebe Marko,
0541 Od Turčina pale polovine.
0542 Pa svatovske dare pokupio,
0543 Pa oćera gorom Bukovicom,
0544 Doklen stiže kićene svatove.
0545 Roni suze lijepa đevojka,
0546 Jer se bješe cura prepanula,
0547 Đe je njojzi poginuo Marko,
0548 A ćeši je relja od Pazara:
0549 ”A ne boj se, lijepa đevojko
0550 ”Ako bide poginuo Marko,
0551 ”Vodiću te Novome Pazaru,
0552 ”Uzeću te za vjerenu ljubu. ”
0553 Dokle tutanj u zadnje svatove,
0554 Kad se cura natrag obrnula,
0555 Dok ugleda Marka na Šarinu,
0556 Tader mu se mlada osmjenula,
0557 A reče joj Kraljeviću Marko:
0558 ”A zar si se, Roso, prepanula?
0559 ”A i da je poginuo Marko,
0560 ”A ti ne bi uzela gorega,
0561 ”Nego Relju pobratima moga.
0562 ”A tako mi nikoga do Boga:
0563 ”Da mi nije na veselju mome,
0564 ”Sad bih Relji osjekao glavu,
0565 ”A zato mu hoću oprostiti. ”
0566 I odoše bijelu Prilipu,
0567 I dođoše zdravo i veselo.
0568 Hoće Marko, vesela mu majka!
0569 Njemu majka, a nama družina!



Izvor[uredi]

Srpske narodne pjesme 1 - 9, skupio ih Vuk Stef. Karadžić, državno izdanje. Pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena, knjiga šesta, Beograd, 1899.