Женидба Копчић Мурат-бега

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Копчић Мурат-бега

0001 Откада је свијет настануо
0002 Није љевши цвијет проћетао
0003 Него што је у Мостару граду
0004 У Мостару, челеби-пазару,
0005 Дивна сестра девет Атлагића;
0006 И јошт, побре, да ти више кажем,
0007 На њу су ми чудо и знамење,
0008 На њојзи су четири кавада,
0009 Сва четири цури до пашмага,
0010 А под грло три ђердана жута ─
0011 Ђердан црвен, а грло бијело,
0012 То ђевојку подносило дивно,
0013 Колико је грло без ђердана,
0014 Ту би стала шака од јунака;
0015 Уста су јој паром прокидена,
0016 Очи су јој два зрна абрама,
0017 Трепавице крило ластавице,
0018 Обрвице златне пијавице,
0019 А образи мјесец и Даница,
0020 А руке јој круна позлаћена;
0021 Што је више, драги побратиме,
0022 Што су на њу гаће од велуда,
0023 У гаће је чудо увезено ─
0024 Уз ноге су тице и лисице,
0025 Уз кољена аге и спахије,
0026 И велике оџе и кадије,
0027 И остали Турци витезови,
0028 На сусјество стари кафеџија,
0029 Кафу пије, у тамбуру бије,
0030 Кафу кува и Турцима даје,
0031 Пак у руке држе денделеке,
0032 Који би се гаћах додирнуо
0033 Да му даде триста денделека;
0034 На запучак ђе гаће запуча
0035 Ту ми висе три гајтана златни
0036 И о њима три камена драга,
0037 Који шјају ноћци на тавнилу
0038 Кад се стегне да се не претегне,
0039 Да јој лудо не утире месо.
0040 Одсвакуда просци долазише,
0041 Питају је до седам краљева,
0042 И тридесет с мора ђенерала,
0043 И двадесет и три барјактара,
0044 И пита је стари Ћефан-ага,
0045 Који има три амбара блага ─
0046 Први амбар жутога цекина,
0047 Други амбар сребра бијелога,
0048 Трећи амбар гроша и дуката,
0049 Пак пита уштукли-везире,
0050 Пак тражи Марко за Андријом,
0051 И иште је Јанко за Секула,
0052 И ишту је два Јаребичића,
0053 И иште је Копчић Мурат-бего.
0054 Но бесједе девет Атлагића:
0055 „Удаји се, удаоте с јадом,
0056 Што имасмо пива и јестива
0057 Изједоше гости у дворове,
0058 Што имасмо зоби и сијена
0059 Изобаше коњи просиоцки,
0060 Но се удај, да б’ се не удала,
0061 За браћу би много боље било
0062 Да си мало у око слијепа
0063 Него тако у лице лијепа ─
0064 Оли узет’ тридест ђенерала?
0065 Ајде, бирај којега ти драго!”
0066 А бесједи лијепа ђевојка:
0067 „А што ће ми тридесет ђенерала,
0068 Оно су ти по мору делије!” ─
0069 „А ти узми тридес’ барјактара,
0070 Бирај сејо, којега ти драго!” ─
0071 „А што ће ми тридесет барјактара,
0072 Оно су ми у гору ајдуци!” ─
0073 „А ти узми Краљевић-Андрију!” ─
0074 „И оно је у гору ајдуче!” ─
0075 „Оли узет’ Бановић-Секула?” ─
0076 „А што ће ми Бановић Секула,
0077 Он је вазда момче са вилама!” ─
0078 „А ол’ узет’ уштукли-везира?” ─
0079 „А што ће ми уштукли-везире,
0080 Ја би њега млада узимала,
0081 Али није рода госпоцкога!” ─
0082 „А ол’ узет’ два Јаребичића?” ─
0083 „А што ће ми два Јаребичића,
0084 Они блага николико нему!” ─
0085 „А ол’ узет’ старца Ћеван-агу,
0086 Који има три амбара блага?” ─
0087 „А што ће ми стари Ћефан-ага,
0088 С’једа му је брада до појаса
0089 Вјетар пухне, брада му се љуне,
0090 Што ће благо кад остане пусто!” ─
0091 „А ол’ узет’ Копчић Мурат-бега?” ─
0092 А бесједи лијепа ђевојка:
0093 „Оћу њега, моја браћо драга,
0094 Али њега али ниједнога!”
0095 Пак је танку књигу направио,
0096 Па је шаље на Загорје горње
0097 У сокола од Загорја бега,
0098 Овако га поздравио дивно:
0099 „Поздрављам те, бего Загоране,
0100 Купи свате, ајде за ђевојку
0101 У Мостару граду бијеломе,
0102 Јер је тебе обрала ђевојка,
0103 Дивна сестра девет Атлагића,
0104 Купи свата колико ти драго,
0105 У неђељу што најпрва дође
0106 Да си шњима у Мостару граду!”
0107 Кад је бега књига допанула,
0108 Књигу гледа, пак се насмјејује,
0109 Много му је књига мила била.
0110 Ево свате те је сакупио,
0111 Сакупио свата пет стотина,
0112 Сакупио у дворе бијеле
0113 И сватове китом пребројио.
0114 У дружину не мога нађ’ друга
0115 Који ће му носити барјака
0116 У Мостару гиздави-пазару,
0117 Ал’ му стара проговара мајка:
0118 „О, мој синко, Ковчић Мурат-бего,
0119 Оди пиши једне књиге танке,
0120 Па је шиљи у Мрожур планину
0121 А на руке побратиму твоме,
0122 Побратиму Томића Мијату,
0123 Он ће тебе носити барјака!”
0124 Листо бего послушао мајку,
0125 Пак је танку књигу направио,
0126 Пак је шаље побратиму своме,
0127 Побратиму Томића Мијату:
0128 „Поздрављам те, драги побратиме,
0129 Да ми дођеш, побро, у сватове,
0130 Јер се женим у прву неђељу,
0131 Да ми носиш барјак пред сватове!”
0132 А кад Мијат књигу проучио,
0133 Књигу гледа, коња прифатио,
0134 Па се баца сила на бијеса,
0135 Па одлеће планином зеленом,
0136 Већ кад дође на Загорје горње,
0137 Ту га побре дочекао дивно
0138 И даде му свилена барјака.
0139 Отлен ми се свати окренуше,
0140 Ево по’ше низ Поље мостарско,
0141 Неко поје, неко коња мами,
0142 Неко жеже сјајна џевердана,
0143 Неко пјева из грла бијела,
0144 Ма не игра Томића Мијате,
0145 Нити поје нити коња игра,
0146 Нити пали бистра џевердана.
0147 Но бесједи Ковчић Мурат-бего:
0148 „Богу тебе, Томића Мијате,
0149 Што си тако сјетно невесео,
0150 Те не играш зелена дорина,
0151 А не вијеш свилена барјака,
0152 А не палиш бистра џевардана
0153 А не пјеваш из грла бијела?”
0154 А бесједи Томића Мијате:
0155 „А Богу ти, бего побратиме,
0156 Ако би се, побре, насрдио,
0157 Ја ћу претећ’ свата пет стотина;
0158 Ак’ опалим сјајна џевердана,
0159 Он ће цикнут’ као змија љута;
0160 Ако пјевам из грла бијела,
0161 Ја ћу љевше од виле бијеле!”
0162 Пак насрди себе и дорина,
0163 Притегну му четири колана,
0164 Те претече пет стотина свата,
0165 А запјева из грла бијела
0166 Валај љеше од бијеле виле,
0167 А опали бистра џевердана,
0168 Он ми цикну, чу се до облака.
0169 То виђеше Турци витезови
0170 И проклети Сузица кадија,
0171 До бега је коња догонио
0172 И овако те му бесједио:
0173 „Младожењо, Копчић Мурат-бего,
0174 О, тако ти свеца Муамеда,
0175 Од’ ми кажи за Бога једнога
0176 Која [ј’] ово незнана делија,
0177 Ал’ је турска али је каурска,
0178 Вјера моја, изгубит’ га нећу?”
0179 А бесједи Копчић Мурат-бего
0180 „Зачуј мене, драги побратиме,
0181 Ја те кунем свецом рамазаном,
0182 Не замећи у сватове кавгу,
0183 Ово ти је турачка делија!”
0184 Ево свати у Мостару до’ше
0185 У дворове девет Атлагића,
0186 Ту ми свате дочекаше дивно.
0187 Ту стојаше седам-осам дана,
0188 А кад осми напунано дође,
0189 Ал’ бесједи Кпочић Мурат-бего:
0190 „О, богу ви, девет Атлагића,
0191 Износите даре на сватове,
0192 Јер је вр’јеме дома да идемо!”
0193 Изнесоше даре на сватове,
0194 Изведоше лијепе ђевојке
0195 И сватове дароваше дивно,
0196 Коме перо, коме перјаницу,
0197 Бегу да’ше коња и ђевојку.
0198 Отлен ми се здраво подигоше
0199 И одоше уз Поље мостарско,
0200 Па играју претиле дорине.
0201 Игра коња Томића Мијате,
0202 Игра коња, пали џевардана,
0203 Попијева из грла бијела.
0204 Кад га виђе Сузица кадија,
0205 До Мурата коња догонио,
0206 Овако му ријеч бесједио:
0207 „Младожењо, Копчић Мурат-бего” ─
0208 Три пута га Богом закумио,
0209 А четвртом Муамедом свецем ─
0210 „Од’ ми кажи, за Бога једнога,
0211 Која ј’ ово незнана делија,
0212 Ал’ је турска али је каурска?
0213 Но бих рек’о и заклео бих се
0214 Д’ ово није турачка делија,
0215 Него да је каурска делија,
0216 Вјера моја, изгубит’ га нећу!”
0217 Инако му бити не могаше,
0218 Но овако њему бесједио:
0219 „О, Богу ти, Сузица кадија,
0220 У сватове не замећи кавгу,
0221 Ово ми је драги побратиме
0222 По имену Томића Мијате!”
0223 Али се је давно бесједило:
0224 У Турчина и у змије љуте,
0225 У њих никад тврде вјере нема!
0226 Но кад виђе Сузица кадија,
0227 Муштулук Турц’ма уфатио
0228 Да је оно каурска делија,
0229 Силни ајдук Томића Мијате.
0230 Стадоше се Турци одвајати
0231 На буљуке ка’ бијеле овце,
0232 Ка’ бијеле овце у рудине,
0233 Како ће га изгубити дивно.
0234 Ал’ то виђе лијепа ђевојка,
0235 Па заврну свилену мараму,
0236 А лабуда коња залећела,
0237 До Мијата њега догонила:
0238 „Барјактаре, Томића Мијате,
0239 Барјактаре, божиј сулудњаче,
0240 А не видиш Турке невјерњаке,
0241 Одвају се Турци на буљуке
0242 Исто као у рудини овце
0243 Да ти русу осијеку главу,
0244 Но заиграј зелена дорина,
0245 Оди бјежи на Загорје горње,
0246 Бачи барјак бегу пред дворове
0247 Да те клети не изгубе Турци!”
0248 Кад то зачу Томића Мијате,
0249 Пак заигра добра коња свога,
0250 А повија свилена барјака,
0251 А опали бистра џевердана,
0252 А запјева из грла бијела,
0253 Те претече пет стотина свата,
0254 Па најпрви на Загорје дође,
0255 А кад дође бегу пред дворове,
0256 Бачи барјак на трави зеленој,
0257 Пак га трља коњу под копита
0258 И утече у гору зелену.
0259 У то приспје бего сватовима
0260 И доведе лијепу ђевојку.
0261 То је било, Бог зна је ли било,
0262 Тек велимо да се веселимо!



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.