Ženidba Kopčić Murat-bega
0001 Otkada je svijet nastanuo
0002 Nije ljevši cvijet proćetao
0003 Nego što je u Mostaru gradu
0004 U Mostaru, čelebi-pazaru,
0005 Divna sestra devet Atlagića;
0006 I jošt, pobre, da ti više kažem,
0007 Na nju su mi čudo i znamenje,
0008 Na njojzi su četiri kavada,
0009 Sva četiri curi do pašmaga,
0010 A pod grlo tri đerdana žuta ─
0011 Đerdan crven, a grlo bijelo,
0012 To đevojku podnosilo divno,
0013 Koliko je grlo bez đerdana,
0014 Tu bi stala šaka od junaka;
0015 Usta su joj parom prokidena,
0016 Oči su joj dva zrna abrama,
0017 Trepavice krilo lastavice,
0018 Obrvice zlatne pijavice,
0019 A obrazi mjesec i Danica,
0020 A ruke joj kruna pozlaćena;
0021 Što je više, dragi pobratime,
0022 Što su na nju gaće od veluda,
0023 U gaće je čudo uvezeno ─
0024 Uz noge su tice i lisice,
0025 Uz koljena age i spahije,
0026 I velike odže i kadije,
0027 I ostali Turci vitezovi,
0028 Na susjestvo stari kafedžija,
0029 Kafu pije, u tamburu bije,
0030 Kafu kuva i Turcima daje,
0031 Pak u ruke drže dendeleke,
0032 Koji bi se gaćah dodirnuo
0033 Da mu dade trista dendeleka;
0034 Na zapučak đe gaće zapuča
0035 Tu mi vise tri gajtana zlatni
0036 I o njima tri kamena draga,
0037 Koji šjaju noćci na tavnilu
0038 Kad se stegne da se ne pretegne,
0039 Da joj ludo ne utire meso.
0040 Odsvakuda prosci dolaziše,
0041 Pitaju je do sedam kraljeva,
0042 I trideset s mora đenerala,
0043 I dvadeset i tri barjaktara,
0044 I pita je stari Ćefan-aga,
0045 Koji ima tri ambara blaga ─
0046 Prvi ambar žutoga cekina,
0047 Drugi ambar srebra bijeloga,
0048 Treći ambar groša i dukata,
0049 Pak pita uštukli-vezire,
0050 Pak traži Marko za Andrijom,
0051 I ište je Janko za Sekula,
0052 I ištu je dva Jarebičića,
0053 I ište je Kopčić Murat-bego.
0054 No besjede devet Atlagića:
0055 „Udaji se, udaote s jadom,
0056 Što imasmo piva i jestiva
0057 Izjedoše gosti u dvorove,
0058 Što imasmo zobi i sijena
0059 Izobaše konji prosiocki,
0060 No se udaj, da b’ se ne udala,
0061 Za braću bi mnogo bolje bilo
0062 Da si malo u oko slijepa
0063 Nego tako u lice lijepa ─
0064 Oli uzet’ tridest đenerala?
0065 Ajde, biraj kojega ti drago!”
0066 A besjedi lijepa đevojka:
0067 „A što će mi trideset đenerala,
0068 Ono su ti po moru delije!” ─
0069 „A ti uzmi trides’ barjaktara,
0070 Biraj sejo, kojega ti drago!” ─
0071 „A što će mi trideset barjaktara,
0072 Ono su mi u goru ajduci!” ─
0073 „A ti uzmi Kraljević-Andriju!” ─
0074 „I ono je u goru ajduče!” ─
0075 „Oli uzet’ Banović-Sekula?” ─
0076 „A što će mi Banović Sekula,
0077 On je vazda momče sa vilama!” ─
0078 „A ol’ uzet’ uštukli-vezira?” ─
0079 „A što će mi uštukli-vezire,
0080 Ja bi njega mlada uzimala,
0081 Ali nije roda gospockoga!” ─
0082 „A ol’ uzet’ dva Jarebičića?” ─
0083 „A što će mi dva Jarebičića,
0084 Oni blaga nikoliko nemu!” ─
0085 „A ol’ uzet’ starca Ćevan-agu,
0086 Koji ima tri ambara blaga?” ─
0087 „A što će mi stari Ćefan-aga,
0088 S’jeda mu je brada do pojasa
0089 Vjetar puhne, brada mu se ljune,
0090 Što će blago kad ostane pusto!” ─
0091 „A ol’ uzet’ Kopčić Murat-bega?” ─
0092 A besjedi lijepa đevojka:
0093 „Oću njega, moja braćo draga,
0094 Ali njega ali nijednoga!”
0095 Pak je tanku knjigu napravio,
0096 Pa je šalje na Zagorje gornje
0097 U sokola od Zagorja bega,
0098 Ovako ga pozdravio divno:
0099 „Pozdravljam te, bego Zagorane,
0100 Kupi svate, ajde za đevojku
0101 U Mostaru gradu bijelome,
0102 Jer je tebe obrala đevojka,
0103 Divna sestra devet Atlagića,
0104 Kupi svata koliko ti drago,
0105 U neđelju što najprva dođe
0106 Da si šnjima u Mostaru gradu!”
0107 Kad je bega knjiga dopanula,
0108 Knjigu gleda, pak se nasmjejuje,
0109 Mnogo mu je knjiga mila bila.
0110 Evo svate te je sakupio,
0111 Sakupio svata pet stotina,
0112 Sakupio u dvore bijele
0113 I svatove kitom prebrojio.
0114 U družinu ne moga nađ’ druga
0115 Koji će mu nositi barjaka
0116 U Mostaru gizdavi-pazaru,
0117 Al’ mu stara progovara majka:
0118 „O, moj sinko, Kovčić Murat-bego,
0119 Odi piši jedne knjige tanke,
0120 Pa je šilji u Mrožur planinu
0121 A na ruke pobratimu tvome,
0122 Pobratimu Tomića Mijatu,
0123 On će tebe nositi barjaka!”
0124 Listo bego poslušao majku,
0125 Pak je tanku knjigu napravio,
0126 Pak je šalje pobratimu svome,
0127 Pobratimu Tomića Mijatu:
0128 „Pozdravljam te, dragi pobratime,
0129 Da mi dođeš, pobro, u svatove,
0130 Jer se ženim u prvu neđelju,
0131 Da mi nosiš barjak pred svatove!”
0132 A kad Mijat knjigu proučio,
0133 Knjigu gleda, konja prifatio,
0134 Pa se baca sila na bijesa,
0135 Pa odleće planinom zelenom,
0136 Već kad dođe na Zagorje gornje,
0137 Tu ga pobre dočekao divno
0138 I dade mu svilena barjaka.
0139 Otlen mi se svati okrenuše,
0140 Evo po’še niz Polje mostarsko,
0141 Neko poje, neko konja mami,
0142 Neko žeže sjajna dževerdana,
0143 Neko pjeva iz grla bijela,
0144 Ma ne igra Tomića Mijate,
0145 Niti poje niti konja igra,
0146 Niti pali bistra dževerdana.
0147 No besjedi Kovčić Murat-bego:
0148 „Bogu tebe, Tomića Mijate,
0149 Što si tako sjetno neveseo,
0150 Te ne igraš zelena dorina,
0151 A ne viješ svilena barjaka,
0152 A ne pališ bistra dževardana
0153 A ne pjevaš iz grla bijela?”
0154 A besjedi Tomića Mijate:
0155 „A Bogu ti, bego pobratime,
0156 Ako bi se, pobre, nasrdio,
0157 Ja ću preteć’ svata pet stotina;
0158 Ak’ opalim sjajna dževerdana,
0159 On će ciknut’ kao zmija ljuta;
0160 Ako pjevam iz grla bijela,
0161 Ja ću ljevše od vile bijele!”
0162 Pak nasrdi sebe i dorina,
0163 Pritegnu mu četiri kolana,
0164 Te preteče pet stotina svata,
0165 A zapjeva iz grla bijela
0166 Valaj lješe od bijele vile,
0167 A opali bistra dževerdana,
0168 On mi ciknu, ču se do oblaka.
0169 To viđeše Turci vitezovi
0170 I prokleti Suzica kadija,
0171 Do bega je konja dogonio
0172 I ovako te mu besjedio:
0173 „Mladoženjo, Kopčić Murat-bego,
0174 O, tako ti sveca Muameda,
0175 Od’ mi kaži za Boga jednoga
0176 Koja [j’] ovo neznana delija,
0177 Al’ je turska ali je kaurska,
0178 Vjera moja, izgubit’ ga neću?”
0179 A besjedi Kopčić Murat-bego
0180 „Začuj mene, dragi pobratime,
0181 Ja te kunem svecom ramazanom,
0182 Ne zameći u svatove kavgu,
0183 Ovo ti je turačka delija!”
0184 Evo svati u Mostaru do’še
0185 U dvorove devet Atlagića,
0186 Tu mi svate dočekaše divno.
0187 Tu stojaše sedam-osam dana,
0188 A kad osmi napunano dođe,
0189 Al’ besjedi Kpočić Murat-bego:
0190 „O, bogu vi, devet Atlagića,
0191 Iznosite dare na svatove,
0192 Jer je vr’jeme doma da idemo!”
0193 Iznesoše dare na svatove,
0194 Izvedoše lijepe đevojke
0195 I svatove darovaše divno,
0196 Kome pero, kome perjanicu,
0197 Begu da’še konja i đevojku.
0198 Otlen mi se zdravo podigoše
0199 I odoše uz Polje mostarsko,
0200 Pa igraju pretile dorine.
0201 Igra konja Tomića Mijate,
0202 Igra konja, pali dževardana,
0203 Popijeva iz grla bijela.
0204 Kad ga viđe Suzica kadija,
0205 Do Murata konja dogonio,
0206 Ovako mu riječ besjedio:
0207 „Mladoženjo, Kopčić Murat-bego” ─
0208 Tri puta ga Bogom zakumio,
0209 A četvrtom Muamedom svecem ─
0210 „Od’ mi kaži, za Boga jednoga,
0211 Koja j’ ovo neznana delija,
0212 Al’ je turska ali je kaurska?
0213 No bih rek’o i zakleo bih se
0214 D’ ovo nije turačka delija,
0215 Nego da je kaurska delija,
0216 Vjera moja, izgubit’ ga neću!”
0217 Inako mu biti ne mogaše,
0218 No ovako njemu besjedio:
0219 „O, Bogu ti, Suzica kadija,
0220 U svatove ne zameći kavgu,
0221 Ovo mi je dragi pobratime
0222 Po imenu Tomića Mijate!”
0223 Ali se je davno besjedilo:
0224 U Turčina i u zmije ljute,
0225 U njih nikad tvrde vjere nema!
0226 No kad viđe Suzica kadija,
0227 Muštuluk Turc’ma ufatio
0228 Da je ono kaurska delija,
0229 Silni ajduk Tomića Mijate.
0230 Stadoše se Turci odvajati
0231 Na buljuke ka’ bijele ovce,
0232 Ka’ bijele ovce u rudine,
0233 Kako će ga izgubiti divno.
0234 Al’ to viđe lijepa đevojka,
0235 Pa zavrnu svilenu maramu,
0236 A labuda konja zalećela,
0237 Do Mijata njega dogonila:
0238 „Barjaktare, Tomića Mijate,
0239 Barjaktare, božij suludnjače,
0240 A ne vidiš Turke nevjernjake,
0241 Odvaju se Turci na buljuke
0242 Isto kao u rudini ovce
0243 Da ti rusu osijeku glavu,
0244 No zaigraj zelena dorina,
0245 Odi bježi na Zagorje gornje,
0246 Bači barjak begu pred dvorove
0247 Da te kleti ne izgube Turci!”
0248 Kad to začu Tomića Mijate,
0249 Pak zaigra dobra konja svoga,
0250 A povija svilena barjaka,
0251 A opali bistra dževerdana,
0252 A zapjeva iz grla bijela,
0253 Te preteče pet stotina svata,
0254 Pa najprvi na Zagorje dođe,
0255 A kad dođe begu pred dvorove,
0256 Bači barjak na travi zelenoj,
0257 Pak ga trlja konju pod kopita
0258 I uteče u goru zelenu.
0259 U to prispje bego svatovima
0260 I dovede lijepu đevojku.
0261 To je bilo, Bog zna je li bilo,
0262 Tek velimo da se veselimo!
