Женидба Бановић-Стјепана

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Бановић-Стјепана

0001 Шедбу шета од Будима краље
0002 По Будиму граду бијеломе,
0003 С њим се шета Бановић-Стјепане.
0004 Ма је краљу њему говорио:
0005 „Слуго моја, Бановић-Стјепане!
0006 Да ја знадем, од Будима краље,
0007 Да ти н’јеси вјерен ни ожењен,
0008 Ни дјевојци тврде вјере даво.
0009 До би теби Маре ћери моје.“
0010 А њему је Стјепан говорио:
0011 „Господаре, од Будима краље!
0012 Ја нијесам вјерен ни ожењен,
0013 Ни дјевојци тврду вјеру даво;
0014 Ма ћу данас у Будиму граду
0015 За Марије, драге ћери твоје.“
0016 Метне руку у џеп од доламе,
0017 Па извади дијаманат прстен,
0018 Па га дава од Будима краљу:
0019 „На то теби, св’јетла круно моја!
0020 Однеси га драгом ћери твојом,
0021 Да га стави на десницу руку;
0022 Ако би је ко просити дошо,
0023 Да погледа на десницу руку
0024 У спомену, да је обећана.
0025 Док ја Стјепан б’јелу двору дођем
0026 И сакупим господу сватове,
0027 Она млада рухо и дарове.“
0028 С тијем Стјепан б’јелу двору пође.
0029 А он краље двору бијеломе;
0030 Мари ћери шета на камаре.
0031 А кад га је угледала Маре,
0032 Од баба с пристрашила свога,
0033 Па је с веском о тле ударила
0034 И бабу је свому говорила:
0035 „Велике су, бабо, добро моје!
0036 Велике су тебе донијеле,
0037 Донијеле к мени у камаре.“
0038 Ма је бабо ћери говорио:
0039 „О Марија, драго д’јете моје!
0040 Ево теби дијаманат прстен,
0041 Пошље ти га Бановић-Стјепане,
0042 Да га метнеш на десницу руку,
0043 Ако би те ко просити дошо,
0044 У спомену, да си обећана.“
0045 Данак по дан и недјеља дана.
0046 Када краљу мала књига дође
0047 Са Косова поља широкога,
0048 Да он краље на Косово дође.
0049 Ако краље доћи не би хтио,
0050 Руса глава да га минут не ће.
0051 Иде краље на поље Косово,
0052 Мари ћери шета на камаре:
0053 „О Маријо, драго д’јете моје!
0054 Ја ти идем на Косово поље,
0055 У двору је мила мајка твоја,
0056 Хоће твоје причекат сватове.“
0057 С тијем краље из двора отиђе,
0058 У сусрету никога не срета,
0059 Него зета Бановић-Стјепана
0060 Су његовом господом сватова.
0061 Ма је краљу Стјепан бесједио:
0062 „А гдје идеш, тасте, добро моје?
0063 Ко ће моје причекат сватове,
0064 Још и твоје отпремити Маре?“
0065 Али му је краље говорио:
0066 „Ја ти идем на равно Косово.
0067 У двору је драга љуби моја,
0068 Хоће твоје причекат сватове,
0069 Још и Маре отправити моје.
0070 Ма те молим, зете, добро моје!
0071 Кад будете Будиму на поглед,
0072 Ударите бубње и свирале,
0073 Ишетат ће будимска господа
0074 И они ће говорити собом:
0075 „ „Мили Боже, чуда великога!
0076 Откадар је Будим град саграђен,
0077 Н’јесу љепши свати долазили,
0078 Што су свати Бановић-Стјепана
0079 По Марије, госпођице наше.“ “
0080 Када дођеш пред бијеле дворе,
0081 Ишетат ће вјерне слуге моје,
0082 Питат ће вам коња и оружје:
0083 Коња дајте, оружје не дајте.
0084 Под оружјем шетајте у дворе,
0085 Под оружјем за софру сједајте,
0086 А да не би пријеваре било,
0087 Кад ниј’ данас у Будиму мене.“
0088 С тијем краље на Косово пође,
0089 А он Стјепан ка Будиму граду.
0090 Кад су били Будиму на поглед,
0091 Ударили бубње и свирале,
0092 Ишетала господа будимска
0093 И они су собом говорили:
0094 „Мили Боже, чуда великога!
0095 Откада је Будим град саграђен,
0096 Н’јесу љепши свати долазили,
0097 Што су свати Бановић-Стјепана
0098 По Марије, госпођице наше.“
0099 У то свати пред бијеле дворе.
0100 Ишетале од двора дворкиње,
0101 Питају им коње и оружје.
0102 Коње даду, оружје не даду,
0103 Под оружјем шетају у дворе
0104 И под њиме сједају за софре.
0105 Кад га види будимска краљица,
0106 Она се је мамом помамила,
0107 К Мари ћери шета у камаре
0108 И она је говорила њоме:
0109 „О Марија, драго д’јете моје!
0110 Ево мени мала књига дође,
0111 Да је теби бабо погинуо
0112 На Косову, пољу широкому.
0113 Господа ће окрунити краља,
0114 Тебе младу удавати хоће;
0115 Ја ћу млада поћи за Стјепана.“
0116 Па камари затворила врата,
0117 Па Ивана слугу дозивала:
0118 „О Иване, вјерна моја слуго!
0119 Досад сам те за слугу гледала,
0120 А одсад ћу за брата мојега.
0121 Ја се хоћу уресити л’јепо,
0122 У чему см краљу доведена.
0123 Када вр’јеме по обједу буде,
0124 Покрит ћу се по лицу махрамом,
0125 Води, слуго, прико двора мене,
0126 И ти мене давај благосове
0127 Како мајка својом ћери драгом.
0128 Хоће питат сви сватови редом:
0129 „ „Гдје је Мари мила мајка своја?
0130 Што не дава њоме благосове
0131 Како мајка драгом ћери својом?“ “
0132 А ти реци, вјерна моја слуго:
0133 „ „Мари мајка у камари цмили,
0134 Она жали драге ћери своје.“ “
0135 Кад је бр’јеме по обједу било,
0136 Она се је уресила л’јепо,
0137 Покрила се по лицу махрамом.
0138 Он је слуга води прико двора
0139 И он њоме дава благосове
0140 Како мајка својом ћери драгом.
0141 Питају га сви свтови редом:
0142 „Гдје је Мари мила мајка своја?
0143 Што не дава њоме благосове,
0144 Како мајка својом ћери драгом?“
0145 Ма је слуга њима говорио:
0146 „Мари мајка цвили у камари,
0147 Она жали своје ћери Маре.“
0148 С тијем свати отишли из двора.
0149 Маре брзо књигу накитила,
0150 Па Ивана слугу дозивала:
0151 „О Иване, вјерна моја слуго!
0152 Ти пошетај у коњске подруме,
0153 Изабери коња најбољега,
0154 И ево ти листак књиге мале,
0155 Однеси га бабу на Косово,
0156 И ти реци старом бабу мому:
0157 Да се кучка мајка помамила,
0158 Да је она пошла за Стјепана,
0159 Да ј’ у двору мене оставила;
0160 Тргам косе, грдим своје лице
0161 И спомињем мила баба мога.
0162 Ма те молим, вјерна моја слуго!
0163 Ти не ходи путем за сватима,
0164 Да те кучка не би познавала,
0165 Него хајде путем стрампутице.“
0166 А кад ли је слуга разумио,
0167 Он прифати листак књиге мале
0168 И пошета у коњске подруме,
0169 Најбољег је коња оседлао,
0170 Па он брзо на Косово иде.
0171 Он не иде путем за сватима,
0172 Него иде путем стрампутице.
0173 Брзо слуга на Косово дође.
0174 Из ларга га краље угледао,
0175 И по коњу њега познавао,
0176 Супре њему брзо ишетао,
0177 Удрио се по кољену руком:
0178 „Ајме мени, вјерна моја слуго!
0179 Што се мому двору догодило?“
0180 Ма је њему слуга говорио:
0181 „Господине, од Будима краље!
0182 Ево теби листак књиге мале
0183 Од Марије, твоје ћери драге,
0184 Да се кучка мајка помамила,
0185 Да је она пошла за Стјепана,
0186 А њу младу двору оставила;
0187 Косе трга, грди своје лице
0188 И спомиње мила баба тебе.“
0189 А њему је краље говорио:
0190 „О Иване, вјерна моја слуго!
0191 Досад сам те за слугу гледао,
0192 А одсад ћу за брата мојега.
0193 Ти остани на Косову за ме,
0194 Док ја краљу б’јелу двору пођем.“
0195 С тијем краље б’јелу двору пође,
0196 У сусрету никога не срета,
0197 Него сама Бановић-Стјепана
0198 Са његовом господом сватова.
0199 Па је њему краље говорио:
0200 „Је ли тестир, зете, добро моје!
0201 Да ја видим моје ћери Маре?
0202 Нек је видим за живота, бабо!“
0203 А краљу је Стјепан говорио:
0204 „Тестир теби, тасте, добро моје!
0205 Да ти видиш твоје ћери Маре.“
0206 А кад ли га краље разумио,
0207 До дјевојке коња нагонио,
0208 Па јом диже са лица махраме,
0209 Па овако њему говорио:
0210 „Ово није, зете, добро моје!
0211 Ово није моја ћери Маре,
0212 Нег је ово худа љуби моја,
0213 У двору је пријевара била,
0214 Кад ниј’ данас у Будиму мене.
0215 Нег ти враћај господу сватове,
0216 Да ти дадем Маре ћери моје.“
0217 А кад ли га Стјепан разумио,
0218 Он се натраг врати сватовима.
0219 Шета краље у бијеле дворе,
0220 Мари ћери шета на камаре.
0221 Па се Маре нареси лијепо,
0222 Па је краље води прико двора
0223 Откривена лица бијелога.
0224 И он њоме благосове дава
0225 Како бабо својом ћери драгом.
0226 Из б’јела је двора отправио,
0227 Па ухити своје љуби драге,
0228 Затвори је у камаре мале.
0229 Ал јом худом доста било није,
0230 Милутина слугу дозивала:
0231 „Милутине, вјерна моја слуго!
0232 Обуци се у кожу од вука
0233 И пристави зубе јејенове,
0234 Па рашћерај по гори сватове.“
0235 А кад ли је слуга разумио,
0236 Обуче се у кожу од вука
0237 И пристави зубе од јејена,
0238 Па он пође у горе зелене
0239 И рашћера по гори сватове.
0240 Сватима је Маре говорила:
0241 „Не бојте се, мила моја браћо!
0242 Ово није огњевити вуче,
0243 Него слуга миле мајке моје!“
0244 Три је дана у горици стала,
0245 Док је своје свате сакупила.
0246 Она бабу малу књигу пише:
0247 „О мој бабо, од Будима краље!
0248 Још јом худој милој мајци мојој,
0249 Још јом худој доста било није,
0250 Нег послала слугу Милутина,
0251 Да с’ обуче у кожу од вука,
0252 И пристави зубе јејенове
0253 И рашћера по гори сватове.
0254 Три сам дана, бабо, добро моје!
0255 Три сам дана у горици стала,
0256 Док сам моје свате сакупила,
0257 А сад идем двору бијеломе.
0258 Ти погуби миле мајке моје,
0259 Погуби је, ожени се другом.“
0260 А кад краљу мала књига дође,
0261 Кад видио, што ј’ у књизи малом,
0262 Својом љуби шета на камаре
0263 С голом ћордом у десници руци,
0264 За жуте је косе ухитио,
0265 Па јом русу одсијече главу.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890