Ženidba Banović-Stjepana
0001 Šedbu šeta od Budima kralje
0002 Po Budimu gradu bijelome,
0003 S njim se šeta Banović-Stjepane.
0004 Ma je kralju njemu govorio:
0005 „Slugo moja, Banović-Stjepane!
0006 Da ja znadem, od Budima kralje,
0007 Da ti n’jesi vjeren ni oženjen,
0008 Ni djevojci tvrde vjere davo.
0009 Do bi tebi Mare ćeri moje.“
0010 A njemu je Stjepan govorio:
0011 „Gospodare, od Budima kralje!
0012 Ja nijesam vjeren ni oženjen,
0013 Ni djevojci tvrdu vjeru davo;
0014 Ma ću danas u Budimu gradu
0015 Za Marije, drage ćeri tvoje.“
0016 Metne ruku u džep od dolame,
0017 Pa izvadi dijamanat prsten,
0018 Pa ga dava od Budima kralju:
0019 „Na to tebi, sv’jetla kruno moja!
0020 Odnesi ga dragom ćeri tvojom,
0021 Da ga stavi na desnicu ruku;
0022 Ako bi je ko prositi došo,
0023 Da pogleda na desnicu ruku
0024 U spomenu, da je obećana.
0025 Dok ja Stjepan b’jelu dvoru dođem
0026 I sakupim gospodu svatove,
0027 Ona mlada ruho i darove.“
0028 S tijem Stjepan b’jelu dvoru pođe.
0029 A on kralje dvoru bijelome;
0030 Mari ćeri šeta na kamare.
0031 A kad ga je ugledala Mare,
0032 Od baba s pristrašila svoga,
0033 Pa je s veskom o tle udarila
0034 I babu je svomu govorila:
0035 „Velike su, babo, dobro moje!
0036 Velike su tebe donijele,
0037 Donijele k meni u kamare.“
0038 Ma je babo ćeri govorio:
0039 „O Marija, drago d’jete moje!
0040 Evo tebi dijamanat prsten,
0041 Pošlje ti ga Banović-Stjepane,
0042 Da ga metneš na desnicu ruku,
0043 Ako bi te ko prositi došo,
0044 U spomenu, da si obećana.“
0045 Danak po dan i nedjelja dana.
0046 Kada kralju mala knjiga dođe
0047 Sa Kosova polja širokoga,
0048 Da on kralje na Kosovo dođe.
0049 Ako kralje doći ne bi htio,
0050 Rusa glava da ga minut ne će.
0051 Ide kralje na polje Kosovo,
0052 Mari ćeri šeta na kamare:
0053 „O Marijo, drago d’jete moje!
0054 Ja ti idem na Kosovo polje,
0055 U dvoru je mila majka tvoja,
0056 Hoće tvoje pričekat svatove.“
0057 S tijem kralje iz dvora otiđe,
0058 U susretu nikoga ne sreta,
0059 Nego zeta Banović-Stjepana
0060 Su njegovom gospodom svatova.
0061 Ma je kralju Stjepan besjedio:
0062 „A gdje ideš, taste, dobro moje?
0063 Ko će moje pričekat svatove,
0064 Još i tvoje otpremiti Mare?“
0065 Ali mu je kralje govorio:
0066 „Ja ti idem na ravno Kosovo.
0067 U dvoru je draga ljubi moja,
0068 Hoće tvoje pričekat svatove,
0069 Još i Mare otpraviti moje.
0070 Ma te molim, zete, dobro moje!
0071 Kad budete Budimu na pogled,
0072 Udarite bubnje i svirale,
0073 Išetat će budimska gospoda
0074 I oni će govoriti sobom:
0075 „ „Mili Bože, čuda velikoga!
0076 Otkadar je Budim grad sagrađen,
0077 N’jesu ljepši svati dolazili,
0078 Što su svati Banović-Stjepana
0079 Po Marije, gospođice naše.“ “
0080 Kada dođeš pred bijele dvore,
0081 Išetat će vjerne sluge moje,
0082 Pitat će vam konja i oružje:
0083 Konja dajte, oružje ne dajte.
0084 Pod oružjem šetajte u dvore,
0085 Pod oružjem za sofru sjedajte,
0086 A da ne bi prijevare bilo,
0087 Kad nij’ danas u Budimu mene.“
0088 S tijem kralje na Kosovo pođe,
0089 A on Stjepan ka Budimu gradu.
0090 Kad su bili Budimu na pogled,
0091 Udarili bubnje i svirale,
0092 Išetala gospoda budimska
0093 I oni su sobom govorili:
0094 „Mili Bože, čuda velikoga!
0095 Otkada je Budim grad sagrađen,
0096 N’jesu ljepši svati dolazili,
0097 Što su svati Banović-Stjepana
0098 Po Marije, gospođice naše.“
0099 U to svati pred bijele dvore.
0100 Išetale od dvora dvorkinje,
0101 Pitaju im konje i oružje.
0102 Konje dadu, oružje ne dadu,
0103 Pod oružjem šetaju u dvore
0104 I pod njime sjedaju za sofre.
0105 Kad ga vidi budimska kraljica,
0106 Ona se je mamom pomamila,
0107 K Mari ćeri šeta u kamare
0108 I ona je govorila njome:
0109 „O Marija, drago d’jete moje!
0110 Evo meni mala knjiga dođe,
0111 Da je tebi babo poginuo
0112 Na Kosovu, polju širokomu.
0113 Gospoda će okruniti kralja,
0114 Tebe mladu udavati hoće;
0115 Ja ću mlada poći za Stjepana.“
0116 Pa kamari zatvorila vrata,
0117 Pa Ivana slugu dozivala:
0118 „O Ivane, vjerna moja slugo!
0119 Dosad sam te za slugu gledala,
0120 A odsad ću za brata mojega.
0121 Ja se hoću uresiti l’jepo,
0122 U čemu sm kralju dovedena.
0123 Kada vr’jeme po objedu bude,
0124 Pokrit ću se po licu mahramom,
0125 Vodi, slugo, priko dvora mene,
0126 I ti mene davaj blagosove
0127 Kako majka svojom ćeri dragom.
0128 Hoće pitat svi svatovi redom:
0129 „ „Gdje je Mari mila majka svoja?
0130 Što ne dava njome blagosove
0131 Kako majka dragom ćeri svojom?“ “
0132 A ti reci, vjerna moja slugo:
0133 „ „Mari majka u kamari cmili,
0134 Ona žali drage ćeri svoje.“ “
0135 Kad je br’jeme po objedu bilo,
0136 Ona se je uresila l’jepo,
0137 Pokrila se po licu mahramom.
0138 On je sluga vodi priko dvora
0139 I on njome dava blagosove
0140 Kako majka svojom ćeri dragom.
0141 Pitaju ga svi svtovi redom:
0142 „Gdje je Mari mila majka svoja?
0143 Što ne dava njome blagosove,
0144 Kako majka svojom ćeri dragom?“
0145 Ma je sluga njima govorio:
0146 „Mari majka cvili u kamari,
0147 Ona žali svoje ćeri Mare.“
0148 S tijem svati otišli iz dvora.
0149 Mare brzo knjigu nakitila,
0150 Pa Ivana slugu dozivala:
0151 „O Ivane, vjerna moja slugo!
0152 Ti pošetaj u konjske podrume,
0153 Izaberi konja najboljega,
0154 I evo ti listak knjige male,
0155 Odnesi ga babu na Kosovo,
0156 I ti reci starom babu momu:
0157 Da se kučka majka pomamila,
0158 Da je ona pošla za Stjepana,
0159 Da j’ u dvoru mene ostavila;
0160 Trgam kose, grdim svoje lice
0161 I spominjem mila baba moga.
0162 Ma te molim, vjerna moja slugo!
0163 Ti ne hodi putem za svatima,
0164 Da te kučka ne bi poznavala,
0165 Nego hajde putem stramputice.“
0166 A kad li je sluga razumio,
0167 On prifati listak knjige male
0168 I pošeta u konjske podrume,
0169 Najboljeg je konja osedlao,
0170 Pa on brzo na Kosovo ide.
0171 On ne ide putem za svatima,
0172 Nego ide putem stramputice.
0173 Brzo sluga na Kosovo dođe.
0174 Iz larga ga kralje ugledao,
0175 I po konju njega poznavao,
0176 Supre njemu brzo išetao,
0177 Udrio se po koljenu rukom:
0178 „Ajme meni, vjerna moja slugo!
0179 Što se momu dvoru dogodilo?“
0180 Ma je njemu sluga govorio:
0181 „Gospodine, od Budima kralje!
0182 Evo tebi listak knjige male
0183 Od Marije, tvoje ćeri drage,
0184 Da se kučka majka pomamila,
0185 Da je ona pošla za Stjepana,
0186 A nju mladu dvoru ostavila;
0187 Kose trga, grdi svoje lice
0188 I spominje mila baba tebe.“
0189 A njemu je kralje govorio:
0190 „O Ivane, vjerna moja slugo!
0191 Dosad sam te za slugu gledao,
0192 A odsad ću za brata mojega.
0193 Ti ostani na Kosovu za me,
0194 Dok ja kralju b’jelu dvoru pođem.“
0195 S tijem kralje b’jelu dvoru pođe,
0196 U susretu nikoga ne sreta,
0197 Nego sama Banović-Stjepana
0198 Sa njegovom gospodom svatova.
0199 Pa je njemu kralje govorio:
0200 „Je li testir, zete, dobro moje!
0201 Da ja vidim moje ćeri Mare?
0202 Nek je vidim za života, babo!“
0203 A kralju je Stjepan govorio:
0204 „Testir tebi, taste, dobro moje!
0205 Da ti vidiš tvoje ćeri Mare.“
0206 A kad li ga kralje razumio,
0207 Do djevojke konja nagonio,
0208 Pa jom diže sa lica mahrame,
0209 Pa ovako njemu govorio:
0210 „Ovo nije, zete, dobro moje!
0211 Ovo nije moja ćeri Mare,
0212 Neg je ovo huda ljubi moja,
0213 U dvoru je prijevara bila,
0214 Kad nij’ danas u Budimu mene.
0215 Neg ti vraćaj gospodu svatove,
0216 Da ti dadem Mare ćeri moje.“
0217 A kad li ga Stjepan razumio,
0218 On se natrag vrati svatovima.
0219 Šeta kralje u bijele dvore,
0220 Mari ćeri šeta na kamare.
0221 Pa se Mare naresi lijepo,
0222 Pa je kralje vodi priko dvora
0223 Otkrivena lica bijeloga.
0224 I on njome blagosove dava
0225 Kako babo svojom ćeri dragom.
0226 Iz b’jela je dvora otpravio,
0227 Pa uhiti svoje ljubi drage,
0228 Zatvori je u kamare male.
0229 Al jom hudom dosta bilo nije,
0230 Milutina slugu dozivala:
0231 „Milutine, vjerna moja slugo!
0232 Obuci se u kožu od vuka
0233 I pristavi zube jejenove,
0234 Pa rašćeraj po gori svatove.“
0235 A kad li je sluga razumio,
0236 Obuče se u kožu od vuka
0237 I pristavi zube od jejena,
0238 Pa on pođe u gore zelene
0239 I rašćera po gori svatove.
0240 Svatima je Mare govorila:
0241 „Ne bojte se, mila moja braćo!
0242 Ovo nije ognjeviti vuče,
0243 Nego sluga mile majke moje!“
0244 Tri je dana u gorici stala,
0245 Dok je svoje svate sakupila.
0246 Ona babu malu knjigu piše:
0247 „O moj babo, od Budima kralje!
0248 Još jom hudoj miloj majci mojoj,
0249 Još jom hudoj dosta bilo nije,
0250 Neg poslala slugu Milutina,
0251 Da s’ obuče u kožu od vuka,
0252 I pristavi zube jejenove
0253 I rašćera po gori svatove.
0254 Tri sam dana, babo, dobro moje!
0255 Tri sam dana u gorici stala,
0256 Dok sam moje svate sakupila,
0257 A sad idem dvoru bijelome.
0258 Ti pogubi mile majke moje,
0259 Pogubi je, oženi se drugom.“
0260 A kad kralju mala knjiga dođe,
0261 Kad vidio, što j’ u knjizi malom,
0262 Svojom ljubi šeta na kamare
0263 S golom ćordom u desnici ruci,
0264 Za žute je kose uhitio,
0265 Pa jom rusu odsiječe glavu.
